"Ja tražio secesiju? Taman posla": Kako je Milorad Dodik "obrnuo ploču" posle posete direktora CIA

Direktor CIA Vilijam Berns je u kratkoj i nenajavljenoj poseti regionu. Ruta je sledeća: Sarajevo - Beograd - Priština. U glavnom gradu BiH sreo sa sa šefom Obaveštajno-sigurnosne agencije (OSA), članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine, kao i ministrom spoljnih poslova.

Zvaničnik Vlade SAD je rekao novinarima da je jedna od tema razgovora bila i secesionistička retorika entitetskog predsednika Milorada Dodika.

Brže -bolje oglašava se Dodik i kaže da Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH, shodno Dejtonskom sporazumu, te da secesija nikada nije bila politika tog entiteta.

On je na svom Iks profilu napisao da Republika Srpska ima pravo na političku borbu za svoj status, shodno slovu Dejtonskog sporazuma.

“BiH je zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, stoga ohrabruje stav gospodina Bernsa da odgovornost za funkcionisanje zemlje leži na svim etničkim zajednicama“, naveo je u objavi.

Pokušaj da sačuva funkciju

Komentarišući ovaj preokret, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže:

“Jednom Dodik, uvek Dodik. Nije to prvi put da pravi retorički kopernikanski obrt. Podsetiću da je on svojevremeno bio miljenik Medlin Olbrajt, dok je bio u sukobu sa Radovanom Karadžićem, a na kraju je dogurao do crne liste Stejt departmenta. A zašto je došao pod režim sankcija? Isključivo zbog te svoje separatističke retorike i tvrdnji da je BiH trula država koja mora da se raspadne, jer nema nikakvu budućnost. Takođe, da Srbija i Republika Srpska moraju da se udruže”, kaže Jakšić.

Milorad Dodik je, podsetimo, na spisak sankcija SAD dospeo 2017. godine, upravo zbog nepoštovanja Dejtona.

Naime, predsednik Republike Srpske trebalo je da otputuje na tadašnju ceremoniju inauguracije Donalda Trumpa, ali je američka ambasada u BiH odbila da mu izda vizu. Dodik je nakon toga kazao da će se javno odreći pasoša Bosne i Hercegovine i da će početi da koristi pasoš Srbije.

Prošle godine je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država Dodiku uvelo nove sankcije. Na listi sankcionisanih tada su se našli i njegov sin i ćerka, Igor i Gorica Dodik, kao i s njima povezane kompanije.

“Članovi ove mreže, među kojima su i Dodikova deca, olakšavaju Dodikovu korupciju u bosanskohercegovačkom entitetu RS, omogućavajući mu da crpi javna sredstva iz RS-a i obogaćuje sebe i svoju porodicu na račun građana BiH i funkcionalne vlasti u zemlja“, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Dodaje se da je Dodik koristio i koristi službeni položaj u BiH za „akumuliranje ličnog bogatstva kroz podmićivanje, mito i druge oblike korupcije”.

“Njegova etno-nacionalistička retorika podele odražava njegove napore da ostvari ove političke ciljeve i odvuče pažnju od sopstvenog koruptivnog delovanja“, stoji u saopštenju ministarstva finansija SAD.

“Ta njegova teorija o mirnom razdruživanju Republike Srpske i BiH je vrlo opasna, jer nema mirnog razdruživanja u Bosni”, kaže ovim povodom Boško Jakšić i zaključuje:

“Međutim, sad kad je došao ključar njegovih sankcija, onda je još jednom preko noći promenio retoriku, ne bi li se umilio Zapadu. Međutim, ta njegova retorika ne vredi ni pišljivog boba, i ona je samo u funkciji Dodikove lične sigurnosti i bezbednosti. To je pokušaj da se odbrani od pretnje da će biti “skinut” sa funkcije. A sve to skupa, moram da priznam, deluje otužno”.

“Bolje da živimo kao dobre komšije”

Kad smo kod Dodikovog secesionizma, pre samo dva meseca, tačnije 28. juna, on je izjavio da su vlasti Republike Srpske izradile predlog sporazuma o “mirnom razdruživanju” Bosne i Hercegovine, po kojem bi ta država trebalo da prestane da postoji.

“Dokument predviđa da se BiH politički razdruži i da se formiraju dve nezavisne političke i teritorijalne celine koje će živjeti i funkcionirati u skladu sa sporazumom nastalim na bazi toga”, kazao je Dodik u intervjuu za Sputnjik.

Slične poruke imao je i na Svesrpskom saboru, koji je u Beogradu održan 8. juna.

Tad je na sednici Vlada Srbije i Republike Srpske rekao:

“Bili smo zadovoljni autonomijom po Dejtonskom sporazumu, ali morate da znate da je to srušeno raznim akrobacijama...", rekao je Dodik i ponovio ideju o mirnom razdruživanju Republike Srpske i Federacije BiH.

“Bolje je da živimo kao dobre komšije, svako sa svojim pravima i teritorijom, nego da budemo trajno posvađani", rekao je Dodik, a zatim najavio i da će ubuduće u Republike Srpske kao državni praznik biti obeležavan kad i u Srbiji, 15. februara, ali da će nastaviti da se obeležava i 9. januar kao „Dan nastanka RS". Taj datum je i dalje sporan u BiH.

Kako je uopšte došlo do nastanka ideje o Svesrpskom saboru?

Uoči glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, predsednici Srbije i Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, dogovorili su da se organizuju ovaj sabor kao neku vrsta odgovora.

“Posle ovoga nemamo razloga da ostanemo zajedno", izjavio je tada Milorad Dodik.

Kad je sve Dodik prizivao secesiju

Prilikom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, Milorad Dodik je rekao da narodu u Republici Srpskoj predstoji nova borba - za oslobađanje od Bosne i Hercegovine. Rekao je i da je Banjaluka u svakom pogledu okrenuta prema Srbiji i da glavnim gradom smatra Beograd, a ne Sarajevo.

“Čekaćemo. Koliko god bude trebalo, mi ćemo čekati. Na kraju puta mi ćemo izaći iz Bosne i Hercegovine. Ne želimo da budemo u njoj, ona je problem našeg opstanka ovde", rekao je Dodik.

U januaru 2020. godine rekao je da se ne sme odustati od namere da RS bude nezavisna država i da je Dejtonskim mirovnim sporazumom ona “zgurana" u BiH.

Mnogo puta je poredio Kosovo i Republiku i Srpsku, spominjao je i mogućnost ujedinjenja Republike Srpske i Srbije.

“Nemam dileme da će se ujedinjenje desiti, samo se bojim da ja, ili neko drugi, taj momenat ne propustimo", rekao je Dodik u jednom razgovoru za Novosti.

BONUS VIDEO: