Istražujemo: Kako se promenio odnos SAD prema Srbiji

Podeli:
Foto:Shutterstock

Američki pritisak na Srbiju da bezuslovno prizna nezavisnost Kosova primetno popušta u mesecima unazad, a ministar spoljnih poslova Ivica Dačić navodi za Nova.rs da se sada Trampova administracija zalaže za rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu. Sagovornici našeg portala slažu se da je situacija trenutno povoljnija po Srbiju nego po kosovske vlasti, ali upozoravaju da je cilj ostao isti - postizanje konačnog sporazuma i priznanje Kosova kao države.

Američka politika prema Srbiji nije se menjala decenijama unazad – od sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a zatim i na Kosovu, SAD je uvek bila na suprotnoj strani. Izbor Donalda Trampa za američkog predsednika nije automatski promenio odnos prema Beogradu, ali je poslednjih nekoliko meseci očigledno da je pristup Vašingtona prema srpskim vlastima drugačiji, naročito kada se uzme u obzir pritisak koji je zbog uvođenja taksi izvršen na vladu Aljbina Kurtija, a potom i sankcije u vidu obustavljanja američkih investicija na Kosovu.

Dva člana američkog Kongresa – Eliot Engel, koji je na čelu veoma uticajnog Odbora za spoljne poslove, i Bob Mendez, najviše rangirani demokrata u istom odboru u Senatu, nedavno su uputili pismo Trampovoj administraciji, u kom su istakli da se pritisak SAD-a na Prištinu pojačava, da kosovske vlasti nepravedno kažnjavaju, dok srpska kampanja povlačenja priznanja KiM i nabavka oružja iz Rusije prolazi nekažnjeno. Da kosovske vlasti ne treba da veruju Vašingtonu nedavno je u pismu Hašimu Tačiju naveo Danijel Server, profesor Džon Hopkins univerziteta, navodeći da je krajnji cilj izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela razmena teritorija.

Foto:Nemanja Jovanović

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić navodi da se politika SAD promenila, da sada podstiče dijalog i da ne zauzima stav da je kosovsko pitanje rešeno.

„Nisu oni na strani Srbije, već se zalažu za postizanje obostrano prihvatljivog dogovora. To je promena koja je došla sa Trampovom administracijom. A to se Albancima ne sviđa, kao i albanskim lobistima u Americi, jer misle da je to već sve završeno. I zato je američka uloga danas konstruktivna“, kaže Dačić za Nova.rs.

Potreba SAD-a za partnerskim odnosom sa Srbijom

I ostali sagovornici našeg portala smatraju da je odnos SAD prema Srbiji sada drugačiji. Marko Savković, programski direktor Fonda za političku izuzetnost, međutim, upozorava da cilj nije promenjen i da je to i dalje nezavisno Kosovo i uzajamno priznanje.

Uticajni kongresmen

Kongresmen Eliot Engel koji je pisao Trampovoj administraciji je veoma uticajan, ali je kada je reč o odnosima beograda sa Prištinom, uvek na strani Prištine, navodi Marko Savković iz Fonda za političku izuzetnost.

„Naša strana je na marginam jednog skupa pokušala da se sastane sa njim, jer postoji svest da je uticajan. Međutim, sve dok je Tramp na vlasti, apeli demokrata neće uroditi plodom, naročito kada je reč o političkom pitanju koje nije prioritetno u američkoj spoljnoj politici“, kaže Savković.

„Ono što jeste promena je svest da Srbija treba nešto konkretno da dobije sporazumom. To jeste razložan pristup. Postoji svest da im treba Srbija sa kojom će imati, ako ne saveznički, onda partnerski odnos. Ta svest se razvija u ovoj administraciji. Međutim, ako Bajden dođe na vlast neće nastaviti Trampovu politiku. Naprotiv, distanciraće se od nje i to će značiti novu neizvesnost za Beograd“, kaže Savković za Nova.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta, smatra da je u čisto pregovaračkom smislu situacija povoljnija po Srbiju, nego vreme kada su na vlasti u SAD-u bile demokrate. Ona za Nova.rs navodi da Donald Tramp želi diplomatski uspeh, te da je zato pojačan pristisak na Prištinu.

„U Trampovoj administraciji nisu bili zadovoljni izborom Kurtija za premijera, smatraju da je rigidan. Njihov favorit bila je Vjosa Osmani iz DSK. Podrška njegovoj smeni je na neki način obračun sa njim“, kaže Minić.

Ona dodaje da ukoliko na predstojećim izborima u Americi dođe do pobede demokrata, konstelacija odnosa će se promeniti.

„Zato Srbija treba da buue fleksibilna i iskoristi situaciju koju ima, ukoliko ona vodi pravom rešenju“, zaključuje Minić.

Dogovor sa Prištinom ne odgovara Rusiji

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da bi eventualni dogovor Beograda i Prištine najmanje odgovarao Rusiji.

„Rusija bi na taj način izgubila glavnu polugu uticaja u Srbiji. Nemaju svi akteri na međunarodnoj sceni isti interes kada je reč o kosovskom pitanju“, smatra Minić.

 

****

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram