INTERVJU Zoran Drakulić: Nismo ni svesni svetske krize, najgore tek dolazi

Ekonomska situacija u zemlji čini se nije odavno bilo lošija – zadužujemo se na sve strane, inflacija galopira, građani gube bitku sa rastom cena. Kako vama izgleda trenutno ekonomsko stanje u kojem se nalazimo? Da li su naše finansije klinički mrtve?Sigurno da situacija nije ni malo dobra, imajući u vidu ogromnu inflaciju, rast kamatnih stopa i veliki broj građana koji živi na rubu egzistencije, pri tome rastuće cene hrane drugih životnih potreba građana, pre svega energije, bitno će uticati na standard velike većine građana. Što se tiče javnih finansija, ne bih bio baš toliki pesimista, pre svega, zahvaljujući tome što smo dobili i nadzor MMF-a za sledeći period.

Nažalost, zadužujemo se dodatno u trenutku ograničenog finansijskog tržišta i skupih kredita. Dobar deo tih zaduženja je rezultat prethodno lošeg vođenja EPS-a, a danas i rezultat skupih energetskih sirovina koje se, poput gasa, prodaju po subvencionisanim cenama, daleko ispod kupovnih/tržišnih cena. Nismo svesni dubine svetske krize i posledica toga po našu privredu. Po meni, ono najgore, tek dolazi krajem godine i u prvom kvartalu 2023. Shodno tome, moramo odgovorno da se ponašamo sa domaćim finansijama i korenito radimo na korekciji pojedinih nepotrebnih investicija kao i da dubinski radimo na smanjenju neverovatne korupcije u Srbiji.Stidljivo se spominje mogućnost da će struja za privrednike da poskupi za 70 odsto. Koliko će ova informacija, ukoliko se ispostavi kao tačno, uticati na privrednike, a koliko na građane? Šta će biti posledice?Predsednik nas je“umirio“ time što je izjavio da povišenje cene struje za privredu neće biti 70 već između 8 i 10%. Obrazloženje je malo čudno, da je to zbog stranih investitora, koji mogu da napuste Srbiju zbog visoke cene struje. A šta je sa domaćim privrednicima? Zar oni ne troše tu istu struju? Mislim da povećanje od 70% u svakom slučaju nije realno, imajući u vidu da nam je od početka 2022. godine cena povećana za skoro 100%.To ne bi bilo opravdano i imajući u vidu izvore naše struje koja potiče iz potrošnje uglja, oko 70% i 30% je hidro energija. Svako poređenje sa drugim državama u Evropi je nerealno, jer je u evropskim državama učešće obnovljive/skupe energije u velikom procentu i tamo se plaćaju penali na CO2, koji su na nivou od evra 100 po MWh. Nažalost, ukupna razlika u ceni, koju plaća privreda u 2022. godini od evra 1 milijarde i 2023. od preko 1,5 milijarde će ići na pokriće gubitaka EPS-a zbog uvoza skupe struje.U jeku krize prouzrokovane ratom u Ukrajina, predsednik Vučić izjavio je da će Srbija možda nacionalizovati NIS. Da li će to biti dobro rešenje ili mislite da su ovo samo svojevrsni probni baloni predsednika Srbije?Sada dobro vidimo da NIS nije ni trebalo prodavati Rusima. Ovako strateški resursi, po meni, moraju ostati u većinskom vlasništvu države uz profesionalno rukovođenje. Mi to nikada nismo znali da organizujemo na stručan i profitabilan način. Nova situacija sa sankcijama prema Rusiji verovatno će nas primorati da većinski preuzmemo NIS. Nisam pristalica nacionalizacije, već sam za to da se to većinsko preuzimanje uradi dogovorno sa ruskom stranom.Kako komentarišete to što su EPS i Srbijagas zabeležili gubitak od preko dve milijarde dinara, koje će na kraju platiti građani Srbije?

Radi se o dve različite vrste gubitaka. Gubitak EPS-a je rezultat partijskog, nestručnog upravljanja strateškim javnim resursom Srbije, verovatno, najvažnijim i najdragocenijim. Gde u svetu ima da elektroprivredom upravljaju ljudi koji nisu najstručniji i najbolji menadžeri u toj oblasti? Kod Srbijagasa se radi o gubicima nastalim zbog socijalnog momenta, gde se gas građanima i privredi Srbije prodaje ispod stravične međunarodne tržišne cene. Na kraju, kao i uvek, će to ipak platiti građani Srbije kroz dodatno zaduživanje države.Kada smo poslednji put razgovarali, na tržištu gotovo da nije bilo peleta. Budući da se bavite proizvodnjom peleta, možete li nam reći kakvo je stanje na terenuu – ima li peleta i kolika je cena?Što se tiče peleta, očigledno je da se 90% građana snabdelo ovim energentom. Situacija se popravila i zbog toga što je pala potražnja i za ogrevnim drvetom, pa se pojavila značajna količina, koju danas otkupljuju proizvođači peleta. Nije dobro što se država, ko god da je nadležan, nije sastala sa proizvođačima, već je automatski produžila uredbu o ograničenju cene i zabrani izvoza.

Sva naša pisanja ministarstvima nisu urodila plodom i bojim se da se dovodi u pitanje dalja proizvodnja peleta i opstanak mnogih fabrika na tržištu. Tražimo da se hitno odobri izvoz ili da državne rezerve otkupe viškove peleta od proizvođača, po ograničenoj ceni, ako taj izvoz ne bude odobren.Takođe se postavlja i pitanje državnog ograničenja cena peleta, koji proizvode privatnici, a nije ograničila cenu privatnog drveta. Na ovaj način je svesno favorizovan jedan strani investitor, koji troši najviše drveta u Srbiji (ekvivalent 300.000 tona peleta), a nema ograničene cene proizvoda za domaće tržište i slobodno izvozi ogroman procenat svojih proizvoda. Toliko o znanju, zaštiti domaće privrede, pa i korupciji.Čuli smo da će zima biti “duga i hladna”, možda i najgora od 1945. godine. Prema vašim procenama, hoće li biti restrikcija struje?Ovo je suštinsko pitanje. I pored strateške greške vezano za upravljanje EPS-om dolazi vreme kada moramo da budemo solidarni i da struju trošimo na najracionalniji način. Ove zime, neće biti u pitanju samo cena uvozne struje, koja će biti, u pojedinim trenucima, ogromna, već i da li će biti struje na tržištu.

Ukrajina je bila ogroman izvoznik struje, a sada se suočava i sa problemom sopstvenog snabdevanja. Neka nam je Bog u pomoći, ali nisam siguran da ćemo proći bez restrikcija. Na kraju, moram da istaknem, da krivci za situaciju u EPS-u moraju da odgovaraju. Ova, istorijski najveća ekonomska šteta, ne može da bude zatrpana i zaboravljena.Pored ekonomije, Srbiju i dalje nagrizaju i politički problemi. Ponovo je dnevnom redu rešavanje pitanja Kosova. Da li verujete da će novi francuski-nemački predlog ujedno biti i dobitna kombinacija kojom će se rešiti status Kosova?Kada sam 2004. godine izašao iz svoje kratkotrajne avanture u politici, rekao sam da se neću baviti političkim problemima, već samo ekonomskim. Mogu, lično, samo da kažem, da je za nas Kosovo veliki problem i nažalost, ja tu ne vidim brzo rešenje, bez ulaska celog regiona Zapadnog Balkana u Evropsku zajednicu. Na svim skupovima, redovno govorim žašto su to mogle Rumunija i Bugarska, a ne može Zapadni Balkan? Važno je da sačuvamo, a da ne zloupotrebljavamo naš narod na Kosovu i da iz cele situacije izađemo mirno, neokaljani i ekonomski neugruvani.Bonus video: Drakulić o nestašici peleta - Država mora da omogući da proizvedemo potrebnu količnu za domaćinstva 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drakulionestaicipeletadravamoradaomoguidaproizvedemopotrebnukolinuzadomainstva-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4327340"]