"Ljudi hoće promenu, oni neće da glasaju za nečijih tri, četiri ili pet odsto. To nije promena. Oni hoće da glasaju za pobednika, a mi moramo to da omogućimo. Građani treba da učestvuju u odluci ko će ih predstavljati na izborima", kaže u intervjuu za portal Nova.rs bivši gradonačelnik Šapca i predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović.
Da bi se to postiglo, smatra on, opozicija treba da održi predizbore i pruži građanima mogućnost da sami izaberu ko će biti njihov kandidat, najpre na beogradskim, a zatim i predsedničkim, pa i parlamentarnim izborima…
„Organizovanja predizbora je put koji bi mogao da promeni uverenje građana da njihov glas ništa ne vredi i da je promena nemoguća. Ako bismo to uradili mi bismo zapravo mogli da učestvujemo u jednom procesu demokratizacije društva u Srbiji. Na taj isti način bi se sutra birao i kandidat za predsednika ili pravila parlamentarna lista koja može da pobedi na parlamentarnim izborima“, kaže Zelenović.
Objasnio je i šta su to zapravo predizbori, kako bi mogli bili organizovani i kako, prema njegovom mišljenju, vode ka sigurnoj pobedi…
Ideja predizbora je nešto o čemu stalno govorite. Zašto mislite da je to trenutno za opoziciju najbolja stvar?
Ovo nije pitanje da li je nešto dobro za opoziciju, ovo je pitanje da li može da se promeni loš režim, odnosno loša stvarnost koju živimo. I građani ne veruju da je bilo šta dobro moguće. I pošto ne veruju, oni sede kući u apatiji i sigurno neće izaći ni na sledeće izbore. Ako ne izađu na sledeće izbore, odnosno ne postoji dobra ponuda, onda ne postoji mogućnost da se promeni ovako loš sistem. Mi u opoziciji, bar sam ja tako naučio u politici, ili nudite rešenja ili tražite izgovore. Ja mislim da je način organizovanja predizbora put koji bi mogao da promeni uverenje građana da njihov glas ništa ne vredi i da je promena nemoguća. Da bismo to mogli da uradimo, treba da napravimo suštinski dogovor u opoziciji da u izbor ljudi koji će se sutra suprotstaviti ovoj vlasti učestvuju svi građani koji to žele.
Kako bi to bilo organizovano?
Tako što bi sve političke organizacije mogle za početak u Beogradu, organizovati da svaka od tih političkih organizacija predloži svog kandidata za gradonačelnika. U Beogradu zato što je to sad najlakše organizovati. Jer je u gradu, jer je sve dostupno, a i mediji su najrazvijeniji u Beogradu. A onda kreće proces od četiri ili pet meseci koji bi se bavio isključivo pozitivnom kampanjom tih kandidata u Beogradu, sa rešenjima za probleme Beograđana. Od zagađenja, preko infrastrukture, saobraćaja ili bilo koje druge od ključnih tema. I da na vrlo sličan način kako je to organizovano u Budimpešti, na kraju tog procesa građani Beograda kažu koga žele da vide kao kandidata za gradonačelnika Beograda. Taj kandidat izabran od strane građana može da pobedi, ko god on bio. Kada se izabere kandidat svi učesnici ovog procesa treba da se obavežu da će stati iza njega i da će biti njihov zajednički kandidat, jer su ga građani izabrali. Kroz sam proces možemo da dođemo do toga da se izdvoje i dva ili tri kandidata. To će nam biti pokazatelj da treba praviti dve ili tri liste. A može da se desi da se stvarno izdvoji jedan kandidat.
Građani nam kažu da smo pojedinačno slabi
Mislite li da će uroditi plodom dijalog sa vlašću i da će se steći uslovi da opozicija izađe na izbvore?
Dijalog ne zavisi ni od čega drugog nego od toga da li smo mi snažni ili ne. Mi još nismo snažni, a predizborima dolazimo do snage, u kojoj naši uslovi moraju da budu ispoštovani, inače na njih ne izlazimo. Građani nam kažu da smo pojedinačno slabi i da moramo da se ukrupnimo i sad taj dogovor nije bio moguć čak ni oko platforme za izborne uslove. Dogovor nije bio moguć zato što postoji jedno bazično nepoverenje. To i jeste lepota procesa predizbora. Emitujete zajedništvo, ali ste u suštini politička organizacija sa svojim kandidatom koji se bori za svoj program i obezbeđuje sebi mesto na listi, na osnovu uspeha svog kandidata na predizborima. Na zajedničkoj listi svi pobeđuju. To je mnogo bolji osećaj nego da imate tri, četiri ili pet odsto. A građani neće da glasaju za to, već za pobedu i na zajedničkoj listi tih tri ili četiri odsto postaje sedam ili osam odsto.
Insistirate na građanima i njihovom doprinosu.
Zato što će proces u kojem mi nešto radimo zajedno sa građanima i u kojem građani kažu slobodno kako to vide, vratiti građane u politički život i promeniti način na koji se odvija politička paradigma u Srbiji u poslednjih 30 godina. A to je da se stalno nešto dogavara mimo građana iza zatvorenih vrata i da građani prosto ne žele u tome da učestvuju. A žele da promene lošu vlast i žele da se to desi na jedan pristojan način, tako što će se takmičati kandidati i njihovi programi, a ne nekakvi dogovori na koje građani nikad nisu mogli nikad da utiču. Ako bismo to uradili mi bismo zapravo mogli da učestvujemo u jednom procesu demokratizacije društva u Srbiji. Na taj isti način bi se sutra birao i kandidat za predsednika ili pravila parlamentarna lista koja može da pobedi na parlamentarnim izborima. Zamislite sad da možemo da podelimo Srbiju na 250 izbornih jedinica i da u svakoj od njih tražimo najboljeg čoveka ili još bolje ženu koji bi mogli da budu narodni poslanici izabrani od građana neposredno, u toj izbornoj jedinici. Pa vi biste sutra imali prave predstavnike građana u parlamentu. Ajde da opozicija omogući građanima da njihov glas nešto vredi, kad im je vlast već sve uzela.
Gde bi građani glasali?
Građani bi glasali na sličan način kao u Budimpešti, a tamo se glasalo na 15 gradskih trgova. Odvojićemo sedam dana kada će svi građani moći da glasaju na tih 15 tačaka, objasnili tačno na kojim i da svi punoletni građani sa važećom ličnom kartom mogu da glasaju. Pritom, napravi se birački odbor, biračka komisija, sve bude javno. Ideja je da u ovaj proces uđe što veći broj Beograđana. E sad ima puno prigovora, da će da se pojave neki Vučićevi kandidati. Kako mogu da se pojave Vučićevi kandidati kad mi organizujemo izbore i svi znamo ko su Vučićevi kandidati?
Možda je pre reč o tome da se ne pojave aktivisti vlasti kao birači, koji bi možda glasali da pobedi najmanje opasan kandidat opozicije?
Što bi vladajuća stranka podizala izlaznost takvog jednog procesa, zar njima treba da sutra umesto 50.000 na takvim izborima bude 100.000 ljudi. Ali sve i da je tako, nek izaberu jednog od pet naših ponuđenih kandidata, svi će oni biti dobri kandidati, pa zar je važno iza kojeg ćemo svi od njih pet stati? Uostalom i u Budimpešti je postojala ta opasnost pa se nije desilo, jer je taj proces bio toliko javan i transparentan i tačno se znalo ko su glasači vlasti. Orban je proračunao da mu se ne isplati to da radi, verujem da bi tako bilo i sa Vučićem. Preskupo bi njima bilo da se igraju time da dolaze na predizbore opozicije i da oni tu guraju nekog svog kandidata.
Pojedini članovi opozicije smatraju da predizbori nisu dobra opcija, zbog trošenja sredstava stranaka, ali i da bi glasači imali utisak da su već jednom izašli na izbore, te da se ne bi pojavili na biralištima kad stvarno bude trebalo.
To je primedba koja apsolutno ne stoji. To da vi imate dodatnih pet ili šest meseci kampanje u kojima ćete promovisati svoju politiku i svog kandidata, jeste nešto što ne može nikome da škodi. Naprotiv, taj proces bi samo pomogao da one političke organizacije koje sada imaju lošu mrežu, izgrade bolju mrežu i dao bi na legitimitetu svakom od tih političkiha aktera i na kraju bi ih sve ojačao, a ne oslabio.
A kad je reč o motivisanosti birača da nakon predizbora, ponovo izađu na glasanje?
Ti ljudi ne samo da će da izađu ponovo da glasaju… Ma ljudi hoće promenu, oni neće da glasaju za nečijih tri, četiri ili pet odsto. To nije promena. Oni hoće da glasaju za pobednika, a mi moramo to da omogućimo. Ako građani dođu u uverenje da svojim izlaskom na predizbore oni biraju pobednika, a u suštini to treba da se desi, zašto onda ne bi izašli na prave izbore. Ti ljudi koji uđu u taj proces iz namere i vere da rade dobru stvar bi čuvali i kutije na biračkim mestima. Da budu deo pobede. I sad umesto da im to omogućimo, mi tražimo izgovore da se to ne desi.
Mislite li da je opozicija sposobna da u tih nekoliko meseci, koliko bi trajali predizbori, ne „podmeće nogu“ protivkandidatima iz same opozicije? Da tu može da se napravi dogovor o nenapadanju?
To bi bio deo dogovora koji bi se potpisao pre ulaska u ceo proces.
Da li mislite da je opozcija kadra da taj dogovor ispoštuje?
Ja sam kadar da to ispoštujem. Ako neko ne može da se suzdrži od toga, zato što mu je preči njegov interes nego interes građana da se pobedi, biće dezintegrisan od strane građana. Svako ko bude kršio pravila igre koje smo zajedno usposatavili biće očišćen od strane građana.
Mi ćemo ih svakako organizovati
Šta misle kolege iz opozicije o ovoj ideji?
Ja sam pričao sa njima, neki su rekli da nisu zainteresovani, neki još uvek razmišljaju, mislim da bi do sredine maja bio krajnji rok da se odluče. A posle tog roka mi ćemo svakako to organizovati.
Mislite da stranke opozicije uopšte imaju u vidu potencijalnog kandidata koji bi mogao da se bori za Beograd?
Verujem da svi znaju, ali da ne žele da objavljuju ta imena iz dva razloga. Prvi je taj što bi onda režim krenuo u blaćenje tih ljudi, a drugi je što bi na taj način ugrozili budućnost dijaloga sa predstavnicima Evropskog parlamenta, jer bi to onda značilo da izlaze na izbore, a ovamo se nije postigla promena izbornih uslova.
Kako biste izbegli da nakon predizbora ta osoba koja bude izabrana ne bude blaćena?
Kad uđemo u taj proces, do njegovog kraja se praktično neće znati ko je ta osoba. A drugo, ta osoba podržana od strane građana, nju neće smeti niko da pipne. Ima da budu svi mirni kao bubice.
Vlast?
Ma neće smeti vlast da pipne bilo koga ko ima legitimitet i ko je izabran od strane građana. Pa evo ja stvarno jedva čekam da se desi takav neki cirkus. I baš bih voleo da vidim šta će da uradi vlast da oblati nekog ko je izabran od strane građana na najneposredniji i najdemokratskiji mogući način. Mi onog trenutka kad izaberemo kandidata za Beograd ili sutra kandidata za predsednika mi smo tog dana pobedili.
I za kraj kako vam zvuči to što će Šapić najverovatnije biti kandidat vlasti za gradonačelnika?
Ja se ne bih time bavio. Svi znaju ko je i kakav je Šapić i ko je i kakav je Vučić. Svi znaju sve o svim ljudima u Srbiji, naročito se zna da je ova vlast loša. I sad koliko to puta treba da se ponovi? Zato hajde da prestanemo da se bavimo njima, zato što znamo da su loši, hajde da se bavimo time kako da dođemo do rešenja. Umesto da pričamo građanima ono što već znaju, ajde da im ponudimo nešto što može da promeni njihov odnos prema svemu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare