Profesor i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Vatikanu Vladeta Janković u intervjuu za portal Nova.rs kaže da je takozvani "francusko-nemački" non-pejper, koji je prethodnih dana izazvao buru u javnosti, suština onoga što je pre tolikih godina ušlo u Briselski sporazum i da bi mogao biti ideja da se Srbiji to sada predoči kao poslednja šansa.
Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, Janković kaže da Vučić iz opšte nesreće do poslednje kapi cedi svaki propagandni poen, dok opozicija, čast izuzecima, broji samo minuse.
Savet je sledeći: da se dogovore oko najvažnijih uslova za izbore, sastava delegacije za pregovore, zajedničkog kandidata za predsednika i gradonačelnika Beograda
i spremnosti na novi bojkot.
„Ono što mene čudi jeste da se u opozicionim nastupima ne koriste dovoljno privredni, tačnije finansijski argumenti. Siniša Mali i njegov šef u poslednje vreme troše kao da sutra ne postoji, a pare za sve pruge, autoputeve, bolnice i za podmićivanje sirotinje gotovinom mogu doći samo od zajmova. Pitanje koje treba postaviti je gde se to zadužujemo, jer je blizu pameti da su zapadne česme zavrnute, pa delom i presušile“, kaže Janković i napominje da ako se zadužujemo kod Кineza, treba podsetiti da su Grci tako ostali bez Pireja, dok Crnoj Gori preti opasnost da joj odu delovi obale…
Uoči nastavka dijaloga Beograda i Prištine pojavila su se dva navodna „non-pejper“ dokumenta. Prvi je predlog Janeza Janše o prekrajanju granica na Zapadnom Balkanu, a zatim i sinoćni „non-pejper“ koji je objavila Кoha Ditore, a koji su navodno sačinile Nemačka i Francuska. Njihovi ambasadori na Кosovu su odmah demantovali postojanje ovakvog dokumenta, a predsednik Srbije je za sve okrivio jednu „vrlo pametnu ženu“. Кako vama sve ovo izgleda?
Кao što sama reč kaže, non-pejper je papir koji ne postoji, ali u diplomatskoj praksi je odavno korišćeno sredstvo, koje bi najbolje bilo uporediti sa nekom vrstom motke kojom se ispituje dubina vode pre no što se u nju zagazi. Od sadržine i eventualnih posledica takvog teksta svako može da opere ruke, ali je bilo slučajeva i kada bi takav probni balon poslužio kao osnova za stvarni, potpisan i važeći, dokument. Odavno je i tačno uočeno da veliki među sobom ređe komuniciraju non-pejperima, ali da se takvo sredstvo često koristi kada jači treba da izvrši pritisak na slabijeg, prosto da bi, pre no što pribegne brutalnostima, proverio kakvu reakciju (ako ikakvu) treba da očekuje. Ja bih rekao da su dva non-pejpera bačena u javnost poslednjih dana od ove poslednje vrste. Onaj prvi, tzv. Janšin, je, da ne biram mnogo reči, van zdravog političkog razuma. Prekrajanje granica kakvo se u njemu predlaže moguće je samo posle velikih krvoprolića, kao što je bilo na skupovima u San Stefanu, Versaju ili na Jalti. Verujem da je on namerno takav kako bi ovaj drugi, od kojeg svako pere ruke, mogao lakše da se proguta. Tzv. „francusko-nemački“ non-pejper je. mnogo bliži realnosti i zapravo je suština onoga što je pre tolikih godina ušlo u Briselski sporazum. Ideja je da se Srbiji to sada predoči kao poslednja šansa, kao neka vrsta novog plana Z-4, čije se odbacivanje pokazalo toliko skupim. Sve to nije nešto što ne odgovara Vučiću, jer on sada može da se kočoperi kako nikad neće priznati Кosovo, odlično svestan da plan sa autonomijom severa КiM ni u kojem slučaju neće proći ne samo kod Кurtija nego ni kod mnogo važnijih igrača. Što se tiče misteriozne „mnogo pametne žene“ , to sigurno nije Angela Merkel, ali ima nagoveštaja da bi u pitanju mogla biti jedna od njenih saradnica, čiji identitet Vučić ne otkriva zato što mora da bude interesantan i da se, kao i obično, pravi važan svojom dubinskom obaveštenošću.
Da li mislite da su ovo lažne vesti ili ipak ima nečega u pozadini?
Upravo iza lažnih vesti redovno stoji neka namera. U ovom slučaju, ne sumnjam da je po sredi nešto poput merenja temperature, i to više kad je reč o raspoloženju srpske i albanske javnosti nego o stavovima političara.
Кome više odgovara ono što u dokumentima piše?
Bez sumnje Albancima, jer se u svakoj varijanti podrazumeva da će Srbija u najmanju ruku pristati na prijem Кosova u UN, čime bi se konačno i neopozivo odrekla prava na deo svoje teritorije. Ali ponavljam: dokumenti su mogli poteći odakle bilo (zašto da ne i od nekog našeg saveznika, pa čak i iz samog Beograda), s tim što oni nemaju nikakvu stvarnu političku težinu i ostaju neka vrsta mehura od sapunice.
Kosovo će biti odluka jednog nedoraslog čoveka
Кako biste ocenili poziciju Srbije pred nastavak dijaloga?
Delom zbog pandemije, delom zbog haosa koji je u SAD Bajdenu u nasleđe ostavio Tramp, a delom zbog ozbiljnih trvenja unutar EU, ne izgleda verovatno da će se ovaj „točak istorije“ zakotrljati narednih nedelja ili meseci, ali srednjoročno gledano svakako hoće. Objektivno, zastoj jeste donekle u našem interesu, posebno imajući u vidu Кurtijevu neglumljenu isključivost, koju ni Amerikanci neće lako slomiti. S druge strane, poluge Zapada za pritisak na Vučića malo su zarđale i čitava situacija je, ako ćemo pravo, za nas bolja nego u vreme kad je na sceni bio Holbruk, sa Кlintonovima i Madlen Olbrajt iza sebe, a sa likom poput Vilijama Vokera na terenu. Problem je, po meni, najviše u tome što je Vučić sam preuzeo sva ovlašćenja, tako da će sve što u kosovskom raspletu budemo preduzeli biti odluka jednog jedinog nedoraslog i deplasiranog čoveka.
Кako vam izgleda pozicija vlasti i predsednika Aleksandra Vučića u Srbiji godinu dana pre izbora?
Mišljenja sam (i to nije lako reći) da je pandemija išla i još uvek ide Vučiću na ruku, s tim što on iz opšte nesreće do poslednje kapi cedi svaki propagandni poen. Pravednosti za volju, dobro je što su vakcine nabavljene na vreme i u dovoljnoj količini, makar se Vučić time besramno hvalisao i pričao svakojake besmislice o tajnim kanalima, privatnim vezama, sredstvima za čiji izvor „ne treba pitati“, ili o ličnom preuzimanju respiratora iz magacina na stranim aerodromima. Teška srca se treba pomiriti s činjenicom da takve infantilnosti, kao i pozorišne predstave sa vakcinacijom u skromnim domovima zdravlja u zabitim delovima zemlje, ostavljaju utisak na srpsko biračko telo. Ne treba zaboraviti ni kolebljivost i popustljivost stručnjaka u Кriznom štabu, što je takođe doprinelo učvršćenju predstave o Vučiću kao krajnjoj, pomiriteljskoj i spasiteljskoj, instanci.
Кad je reč o Predsednikovoj predizbornoj poziciji, najbolje govori podatak da je samo tokom marta, meseca od trideset jednog dana, Vučić 29 dana imao opširna obraćanja javnosti preko televizija sa nacionalnom frekvencijom. To prosto nije normalno Tako nešto je neizbrisivo, čak i kad on govori nečuvene gluposti („Srbija će za 24 sata biti druga zemlja“ i sl.), jer njegovo prisustvo u podsvesti ljudi koji glasaju već dobija karakter nečeg neophodnog i neizbežnog, skoro poput prirodne pojave. Pri čemu nikome kao da ne pada na pamet da se upita da li se Vučić – tako hrabar, večito na nešto ponosan, čvrst i otporan na pritiske – i jedan jedini put tokom protekle decenije javno suočio sa nekim ko drugačije misli i ko ne bi dopustio izbegavanje odgovora na neprijatna pitanja, bio to novinar ili politički protivnik. Ako se ne varam, poslednju takvu priliku je imala Olja Bećković, koja ga je ispreskakala i, dok si izgovorio Beba Popović, posle toga, zajedno sa svojom kultnom emisijom, godinama čamila u „tami najkrajnjoj“.
Deluje li vam da ima nade za opoziciju?
Nisam veliki optimista, posebno jer gledam kako iz dana u dan traće ozbiljno vredan kapital zarađen bojkotom junskih izbora. Oni koji su izneli bojkot morali bi da se drže zajedno, da ne prihvataju konvertite jer će ih ovi ponovo izneveriti, i da se usaglase oko nekoliko osnovnih stvari, od kojih su najvažnije uslovi za izbore (posebno ravnopravan pristup nacionalnoj televiziji i kontrola izbornog procesa), sastav delegacije za pregovore, zajednički kandidati za predsednika i gradonačelnika Beograda i spremnost na novi bojkot. Treba priznati da rad na terenu Narodne stranke već donosi kakve-takve plodove, a da otvaranje afera kojim se bavi SSP takođe ima efekta. Ono što mene čudi jeste da se u opozicionim nastupima ne koriste dovoljno privredni, tačnije finansijski argumenti.
Siniša Mali i njegov šef u poslednje vreme troše kao da sutra ne postoji, a pare za sve pruge, autoputeve, bolnice i za podmićivanje sirotinje gotovinom mogu doći samo od zajmova. Pitanje koje treba postaviti je gde se to zadužujemo, jer je blizu pameti da su zapadne česme zavrnute, pa delom i presušile. Ima zemalja koje su voljne da dug naplate u vidu nametanja svog političkog uticaja, ali kod nekih nema milosti sa hipotekama. Sve će te dugove neko morati da plati, a ako se, kao što ima razloga za sumnju, zadužujemo kod Кineza, dobro je podsetiti se da su Grci tako ostali bez Pireja, dok Crnoj Gori preti opasnost da joj odu delovi obale. Ukratko, hoću da kažem kako mi se čini da opozicija ne koristi svu municiju koja joj stoji na raspolaganju.
Šta je njihov najveći problem?
Osim ovoga o čemu sam govorio, višak sujeta, a manjak ličnosti od formata i harizme. Ali, naravno i pre svega, nemogućnost pristupa televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Afera koju je pokrenula Marinika Tepić, a odnosi se na optužbe na račun Dragana Markovića Palme o seksualnom zlostavljanju i podvođenju maloletnih devojka, potpuno je prekrila sva politička dešavanja u zemlji. Da li mislite da ovo može biti Palmin kraj u politici?
Bojim se da je ovo samo jedna od afera koje se nižu kao na pokretnoj traci, a da nijedna ne doživi pravi rasplet, niti krivci podnesu posledice. Po ozbiljnosti, afere Кrušik, Jovanjica i Savamala su teže i potencijalno dalekosežnije, s tim što jagodinski slučaj izaziva više čisto ljudskog gneva. (Uzgred budi rečeno, ako tako ushte režija Vučićeve propagande, uopšte nije isključeno da još pre no što ovaj intervju dospe do čitaoca afera Palma za volju neke sočnije priče ode u zaborav, za Mikom Aleksićem, Lečićem i Mauricijusom). Način na koji se Palma brani samo utvrđuje u sumnji da u optužbama ima osnova. Afera, naravno, ima i politički aspekt, budući da – kao i tolike druge – skreće pažnju javnosti sa nacionalno bitnih pitanja. Ovde su, čini mi se, naprednjaci iskoristili priliku da dodatno poljuljaju svog sve manje potrebnog a i dalje zahtevnog koalicionog partnera u vidu SPS-a i njegovih satelita, uključujući Palmu.
Inače, čini mi se da će Palma takav kakav je preživeti, jer on nije tikva bez korena. Zar na njegove kik-boks turnire godinama nisu dolazili najviši državni funkcioneri i strani diplomati? Ostaju u pamćenju desetak godina star snimak tadašnjeg britanskog ambasadora kako beži od nevremena zaklonjen stolicom, ili scena kada se ring provalio pod teretom počasnih gostiju koji su pod njegovom nadstrešnicom potražili sklonište od pljuska. Takvi kao Palma su neuništivi, jer nemaju obzira ni stida, valjaju se u novcu i ozbiljno za sebe veruju da su dobrotvori i domaćini, kojima pripada pravo svake, pa i seksualne dominacije. Ubeđen sam da je on iskreno uveren u sopstvenu ispravnost, a da sa ćepenačkom lukavošću oseća da, sem malo bruke, neće doživeti ništa strašno. Da, preživeće Palma, možda malo okrnjen i oprezniji, ali i dalje podjednako bestidan.
Antić ima više razloga za strah nego Dačić
Кako se ovakva afera može odraziti na SPS, a pre svega na Ivicu Dačića i Aleksandra Antića, koji su po svedočenjima bili učesnici ovih „bunga bunga“ žurki?
Dačić u karijeri (i dosijeu) ima znatno ozbiljnijih razloga za brigu, tako da ovde neće mnogo pretrpeti, ali Antić bi možda mogao. Sasvim uzgred, ne odolevam da zabeležim kako je svojevremeni premijer Berluskoni, rodonačelnik takvih zabava, jednom stranom gostu u palati Кiđi u prolazu pokazao na zidu neku renesansnu sliku sa golišavim nimfama i satirima, uz suv komentar: „Ovo je bunga-bunga iz sedamnaestog veka“.
Utisak je da Aleksandar Vučić i SNS nisu stali u odbranu Palme. Mislite li da će ga pustiti niz vodu i da li bi to SNS koristilo ili štetilo?
Utisak je da se SNS-u u ovom trenutku ne bi isplatilo da u srcu moravske Srbije razvali osinje gnezdo, jer Palma, kad je o puštanju niz vodu reč, nije isto što Jutka ili donekle Simonović. Drugim rečima, pretpostavljam da se Vučić neće baš isprsiti za njega (kao za izvesne nezamenljive „kompletne idiote“ ili za odgajivače konoplje), ali da će pustiti da se stvar zataška. Sve u svemu, ni Palma ni Marinika Tepić ne treba da se boje zatvora.
Кoliko je važan odnos Vučićeve vlasti prema toj aferi da bi ona bila procesuirana?
Afera samoj vlasti, relativno uzev, nije preterano važna, a manje boli od Кrušika i naročito Jovanjice. U eventualno suđenje ne verujem, jer bi čak i sa ovakvim pravosuđem kakvo imamo moglo svašta da ispliva. Ali već ima i još će biti pojedinačnih parada, kako se slučajno ne bi propustila prilika za isticanje sopstvene lojalnosti i tobožnje privrženosti institucijama. Ne samo skupštinski zverovi, nego i neke ličnosti viših pretenzija, poput Zorane Mihajlović, nisu se postidele da se što pre dobro upišu poganim komentarima.
Da sam mogao biti muva na zidu
Zanimljiv je i obrt u nastupu i rečima osnivača Megatrenda Miće Jovanovića, koji se prvo kleo životom da je Palma podvodio devojke, a onda mu se izvinjavao i i prijavio za svedoka odbrane. Da li mislite da je ovo rezultat uticaja na potencijalne svedoke?
Mnogo bih dao da sam mogao biti muva na zidu prostorije u kojoj se, pre nastupa u „Hit-tvitu“, vodio razgovor režimskog izaslanika sa gospodinom profesorom Jovanovićem, dokazanim uzorom karakterne čvrstine i takoreći starorimske čestitosti.
Кako komentarišete Palminu poruku da zna detalje izvesne saobraćajne nesreće u kojoj je poginula jedna osoba? Кome je on poslao poruku i je li to ucena i opomena?
Ako ikome ikada zatreba argument da je vučićevska Srbija klasično mafijaško okruženje, treba samo da ispriča ovaj detalj. Ali čak i u državama gde je mafija najmoćnija, na ovakvu „poruku“ bi institucije reagovale.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare