INTERVJU Savo Manojlović: Svaki scenario koji ova vlast bira imaće samo jedan ishod

Kako komentarišete najnovije optužbe vlasti na račun studenata da su simulirali napad zvučnim topom na protestu 15. marta prošle godine?

Više javno tužilaštvo na čijem se čelu nalazi Nenad Stefanović po nalogu Aleksandra Vučića učestvuje danas u prikrivanju upotrebe zvučnog topa na protestu 15. marta prošle godine.

Ovde se deo naroda pokušava preko Pinka i Informera ubediti da poveruje da je više hiljada ljudi istovremeno izmislilo isto iskustvo u istom vreme na istom mestu. To je vređanje inteligencije.

Oni koji se nalaze na tužilačkim funkcijama moraju da znaju da to što danas omogućavaju da se ne sudi onima koji su počinili zločin sutra može biti osnov za utvrđivanje njihove sopstvene odgovornosti. Srbija mora bez kompromisa da pročisti strukture zarobljene korupcijom. I to je stvar koju ćemo sprovesti u Srbiji.

Vučić najavljuje ostavku u narednih nekoliko meseci. Šta mislite, koji će scenario vlast izabrati - parlamentarne i predsedničke izbore zajedno, razdvojeno ili predsedničke i rekonstrukciju Vlade?

Kada se uđe u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne. Svaki scenario koji ova vlast danas bira imaće za nju samo jedan ishod – odlazak u političku istoriju.

Vučić već više od godinu dana zamajava građane pričom o izborima. Stalno ih najavljuje ili najavljuje kada će ih najaviti. Iza svega toga krije se jedna prosta činjenica: Vučić već više od godinu dana ne sme da raspiše izbore jer čak ni uz krađu i potencijalne spavače više nema većinu.

Umesto da prizna politički bankrot, Vučić građanima stalno ponavlja: još dva meseca, još nekoliko meseci, samo što nisu. Znate, to vam je kao onaj tip ljudi koji duguju novac pa stalno govore: „Evo za mesec dana“, pa kada prođe mesec dana kažu: „Samo još mesec dana.“

Na koji način opozicione stranke koje podržavaju studente mogu doprineti izbornom danu na terenu?

Postoje tri načina: teren, teren i teren.

Na poslednjim lokalnim izborima održanim u deset gradova i opština, Kreni-Promeni je imao 550 posmatrača na 414 biračkih mesta. Troje naših posmatrača je tada bilo uhapšeno. Izbori se ne čuvaju iz studija, već na biračkim mestima i na blatnjavom terenu.

Izborni dan je ključan, ali to je samo jedan dan. A godina ima 365 dana. Doprinos se daje mnogo ranije.

Zato kroz novi koncept pešačenja obilazimo udaljene opštine i sela. Moramo da čujemo građane i da im vratimo nadu, bez obzira da li žive u urbanim, prigradskim ili seoskim sredinama.

Moramo da prepešačimo celu Srbiju, jer se rezultat meri pocepanim patikama.

Kako komentarišete moguće razjedinjavanje opozicije u više kolona, može li to da dovede do gubitka glasova ispod cenzusa?

Kreni-Promeni se od početka jasno odredio i podržao studentski pokret. Tu podršku nismo dali zbog nekakve kalkulacije već iz vrednosnih razloga. Osnova studentske borbe je borba protiv korupcije i uspostavljanje vladavine prava. Studenti su takođe jednoglasno stali u front borbe protiv Rio Tinta, što je i jedna od tema oko koje se godinama borimo.

Podržavamo takođe i njihove metode borbe. Blokade kao instrument političke borbe uveli smo zajedno sa meštanima još 2021. godine u borbi protiv Rio Tinta.

Što se tiče opozicije, stav Kreni-Promeni je da ne komentariše odnose unutar opozicije. Pravo je svakoga da iskoristi ustavnu mogućnost da se kandiduje ili ne kandiduje, kao što je pravo svakog građanina da odluči kome će dati poverenje.

Činjenica je da smo na poslednjim lokalnim izborima u Beogradu sa 18 odsto ostvarili najbolji pojedinačni opozicioni rezultat od 2009. godine, a u Novom Sadu najbolji od 2012. godine. Uprkos tome, podržali smo ideju da studentski pokret nastupi kao jedna lista. Mislim da ta odluka dovoljno jasno govori kakvu strategiju smatramo najboljom za promene u Srbiji.

Odbornici Skupštine grada Beograda će 25. juna odlučivati o pokretanju izrade plana za prostor oko hotela „M“ pored Bajfordove šume na Voždovcu. Šta je u planu i imaju li građani razloga za strah?

Predstojeća sednica Skupštine grada Beograda 25. juna predstavlja nastavak trajnog betoniranja Beograda. Kreni-Promeni je zatražio povlačenje ove tačke sa dnevnog reda. Iako je sama Bajfordova šuma pod zaštitom, planirana izgradnja duž Bulevara oslobođenja direktno ugrožava njen opstanak. Kako upozorava naš tim za ekologiju, koji vodi profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković, izgradnja duž Bulevara oslobođenja ugroziće zaštitni pojas oko Bajfordove šume, povećati zagađenje i dodatno smanjiti zelene površine koje građane štite od sve većih letnjih vrućina.

Beograd danas ima svega oko 9 odsto zelenih površina. Poređenja radi, Zagreb ima više od 70 odsto, Ljubljana oko 67 odsto, Sofija oko 60 odsto, Beč oko 50 odsto, a Budimpešta više od 45 odsto.

Dakle, dok drugi evropski gradovi povećavaju zelenilo kako bi zaštitili građane od sve ekstremnijih vrućina, beogradska vlast i ono malo preostalog zelenila pretvara u beton.

Reč je o modelu upravljanja gradom u kojem se svaki slobodan metar zemlje posmatra kao građevinska parcela, a ne kao prostor za život ljudi. I to je stvar koju ćemo prvo promeniti u Beogradu.

Situacija u Beogradu već duže vreme deluje nepodnošljivo. S obzirom na radove koje vlast najavljuje, uključujući i zatvaranje Despota Stefana na dve godine, kako će uopšte funkcionisati glavni grad?

Na javnoj raspravi povodom ovog projekta stručni tim Kreni-Promeni za saobraćaj, predvođen saobraćajnim inženjerom Aleksandrom Jovanovićem, predložio je da se razmotri i ispita alternativno rešenje izmeštanja tog kraka tunela u Dunavsku ulicu. Time bi se manje blokirao saobraćaj tokom godina gradnje, a otvorio bi se prostor i za razvoj novih pristupnih saobraćajnica prema Pančevačkom mostu, Karaburmi i Višnjici.

Izgradnja podzemnih tunela jeste jedan od načina na koji veliki gradovi širom sveta rešavaju deo saobraćajnih gužvi. Problem je što se u Beogradu ovakvi projekti ne posmatraju kao deo jedinstvenog sistema, već kao izolovane odluke. Dodatno zabrinjava činjenica da svi veliki projekti u Beogradu kasne godinama.

Kao i da se ne rade nove analize i ispitivanja. Grad se promenio, broj stanovnika se promenio, saobraćajni tokovi su se promenili.

Upravljanje Beogradom danas se svodi na niz nepovezanih odluka koje su često posledica korupcije, investitorskih interesa ili političkog hira. Ozbiljno upravljanje gradom podrazumeva plan, stručnost i sagledavanje celine. I to je stva koju ćemo uvesti u Beogradu. Ne možete dozvoliti neplansku izgradnju novih naselja sa desetinama hiljada stanovnika, a zatim se ponašati kao da se ništa drugo u gradu nije promenilo.

Da parafraziram Zorana Đinđića: „Možete od akvarijuma da napravite riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne možete ponovo napraviti akvarijum.

Vučić je ne tako davno obećao da će dočekivati Srbe u kontejnerima na administrativnoj liniji sa KiM, ali se to nikad nije desilo. Na Kosovu hapse Srbe, postoji ozbiljna namera da se i zdravstvo i školstvo podvedu pod kosovski sistem, ali Beograd mlako reaguje. Zašto je Kosovo gotovo u potpunosti isparilo iz agende predsednika Srbije?

Rekao bih da je sudbina svake radikalske politike da na kraju završi u kontejneru istorije, ali je tema Kosova i Metohije suviše ozbiljna da bismo je svodili na politički cinizam.

Na Kosovu i Metohiji danas se odvija tihi egzodus srpskog naroda. Nemate potresne slike kolona traktora i automobila kao u Krajini, ali ljudi odlaze iz godine u godinu. Ono što danas najviše pogađa ljude nije samo strah, već beznađe. Ubijanje nade je najveća posledica Vučićeve politike.

Ljudi na Kosovu i Metohiji služe Vučiću za marketing i trgovinu sa Zapadom.

Između radikalskog ekstremizma koji svakodnevno gledamo na Pinku i Informeru i naprednjačke snishodljivosti pred ambasadorima prema svemu što se dešava na terenu, Srbiji je potrebna ozbiljna, stabilna i odgovorna politika koja brine o ljudima i nacionalnim interesima.

Neverovatno je ćutanje vlasti dok se srpskoj zajednici uskraćuju pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu na način suprotan svim dosadašnjim sporazumima. Upadi u zdravstvene ustanove, hapšenja i konstantni pritisci dodatno produbljuju osećaj nesigurnosti među Srbima na Kosovu i Metohiji.
Što je glasnije patriotsko nadvikivanje u studijima Pinka i Informera, to je tiša i praznija Srbija južno od Ibra.

Dok narod pakuje kofere, oni koji ga navodno brane pune račune, šire imovinske kartone i podižu nove kvadrate. Srbima nisu potrebni ni lažni patrioti za televizijske kamere, ni trgovci nacionalnim interesima. Potrebni su im ljudi od znanja, karaktera i integriteta, ljudi kakav je bio Oliver Ivanović, koji je imao hrabrosti da govori istinu i kada se zbog toga plaćala najskuplja cena.