EKSKLUZIVNO Kristofer Hil: Vreme je da se uklone barikade s Kosova

Intervju realizovali Ratko Femić i Vojislav MilovančevićZa Kristofera Hila, iskusnog diplomatu, ne može se reći da je običan ambasador. Njegovo bogato diplomatsko iskustvo, prethodni boravak na Balkanu, kao i činjenica da ga je predsednik SAD Džozef Bajden aktivirao iz penzije, bio je signal da najmoćnija država na svetu planira aktivno da se uključi u rešavanje otvorenih pitanja u ovom delu Evrope. Najuticajniji ambasador u Beogradu od Džordža Kenana, kako ga mnogi opisuju, u razgovoru za “Novu” govorio je o aktuelnoj krizi na Kosovu, pregovorima Beograda i Prištine, ali i o ekonomskim vezama Srbije i Amerike.Predsednik Vučić okrivio je praktično čitavu međunarodnu zajednicu zbog zabrane patrijarhu Porfiriju da poseti Kosovo. Kako vi vidite ovu situaciju?Pre svega, mislim da je važno za srpsku zajednicu da može da vidi patrijarha. Mislim da je to nešto osnovno – za religijske slobode tamo. Mislim da nećete naći nikoga u međunarodnoj zajednici ko se protivi njegovog pravu da uđe na Kosovo i da se sastane sa vernicima. To je naš stav i nadam se da se ovo neće ponoviti.Borbena gotovost Vojske Srbije je podignuta na najviši nivo, artiljerija je na administrativnoj liniji blizu prelaza Jarinje. Kako vam sve ovo izgleda? Postoji li mogućnost produbljenja krize i oružanog konflikta?Ovo pitanje zahteva političko rešenje. Političko rešenje moguće je pronaći kroz proces dijaloga i to je u našem fokusu. Mi moramo da dođemo do tačke gde ćemo da smirimo situaciju i da se bavimo političkim pitanjima koja je neophodno rešiti. To je nešto što svi pokušavaju da urade i ja se nadam da ćemo biti uspešni u tome.Predsednik Vučić rekao je da će barikade biti uklonjene tek kad Priština formira Zajednicu srpskih opština. S druge strane, Kurti preti da će barikade silom biti uklonjene i da ne isključuje mogućnost da bude žrtava. Imajući sve to u vidu, čemu smo bliži - konfliktu ili dogovoru Beograda i Prištine?Mi razumemo frustracije srpske zajednice na Kosovu. Razumem da te frustracije se nisu pojavile tek pre nekoliko dana i da postoje već neko vreme. Na kraju krajeva, srpska zajednica je na Kosovu vekovima i imaju pravo da znaju kakva je njihova budućnost. I upravo o tome se radi kad govorimo o ovom političkom dijalogu - da se potrudimo da srpska zajednica živi u svojim domovima na Kosovu i da se osećaju dobro u svojim domovima. Što se tiče barikada, one su očigledno problem. Posmatrano sa tačke gledišta srpske zajednice, ovo je za mnoge od njih protest. Želim da kažem da smo razumeli zbog čega su to učinili i da smo ih čuli, ali mislim da je vreme da ljudi, koji su postavili te barikade - da ih uklone. Nadam se da će biti spremni da, što pre moguće, uklone te barikade.

Kad očekujete da bude potpisan sporazum između Beograda i Prištine?Nisam baš dobar u predviđanju budućnosti. Imam dovoljno poteškoća da objasnim prošlost. Nadam se da će se to desiti što pre je moguće. Ali nadam se što pre. Nadam se da će ljudi koji su postavili barikade da iste te barikade uklone i da će nastaviti sa političkim procesom, sa smanjenim tenzijama, mirnijom situacijom, kako bismo mogli da rešimo pitanja koja su veoma važna. Na primer, kako će funkcionisati Zajednica srpskih opština. Gospodin Eskobar (Gabrijel Eskobar specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan prim.aut) rekao vrlo jasno da će se to dogoditi, da je to dogovoreno ranije i to ostaje uslov. Sad nije pitanje da li će biti ili ne Zajednice srpskih opština, već kako će ona funkcionisati i kako će ona biti implementirana.A kakve bi bile posledice ukoliko se ne uklone barikade sa severa Kosova?To je hipotetičko pitanje. Verujem da je poenta ispunjena i da je vreme da ljudi, koji su postavili barikade, iste te barikade i uklone.Da li Vašington ima mehanizme da natera Kurtija da formira Zajednicu srpskih opština?Zajednica srpskih opština je već dogovorena i ona je obaveza. Sad se bavimo pitanjem kako ona da se implementira. I ne mislim samo da je u redu nju formirati, već mislim da je to logično. Mislim da je logika najsnažniji mehanizam.Šta mislite zašto ljudi iz Srbije i s Kosova ne koriste logiku u dovoljnoj meri u ovom trenutku?Ponekad je teško doći do dogovora u vreme kad je puno tenzija na terenu, ali verujem da će doći do dogovora kako da ovo uradimo. Ja mislim da će do toga doći, samo će trajati duže od onoga što bih ja voleo da vidim.Na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom rečeno je da je predsednik Srbije dobio ultimatum od zemalja Kvinte da ukloni barikade i da će, ukoliko to ne učini, Kurtiju će biti dozvoljeno da ih ukloni silom. Da li ste upoznati sa tim?Čuo sam te priče, ali ne, nije mi to poznato. Ja sam jedan od ambasadora u Beogradu koji je predstavnik Kvinte, ali nisam upoznat sa takvim ultimatumom. Pitali ste me šta mislim o barikadama, rekao sam da razumem zašto su tamo, ali mislim da je sad trenutak za one koji su ih postavili da ih uklone.

Da li je realno da se pitanje Kosova reši u godini koja sledi?Ne znam šta će dogoditi. Očigledno je to na predstavnicima vlasti u Beogradu i Prištini, ali to je i na pregovaračima i kako će se pristupiti pitanjima. Voleo bih da vidim sporazum na koji nijedna strana nije prisiljena, već da obe strane vide njegovu logiku. Voleo bih da vidim sporazum koji je ostvaren u kontekstu postizanja mnogo boljih bilateralnih odnosa, ali i regionalnih odnosa. Jedna od stvari koje se moraju sprovesti na Balkanu je da različite države shvate da imaju zajedničke interese i da počnu da rade na njihovom istraživanju. Mislim da Otvoreni Balkan tome doprinosi i nadam se da će Otvoreni Balkan imati svoju ulogu u postizanju eventualnog sporazuma. Kao diplomata, gledam napred i smatram da je logično da se situacija smiri, da se pronađe ono oko čega se ljudi slažu i da se radi na tome. Neophodno je postarati se da to bude učinjeno u kontekstu regiona koji se ujedinjuje, koji razvija obrasce saradnje, jer kada govorimo o proširenju Evropske unije, oni bi želeli da vide da zemlje imaju saradnju sa svojim susedima. Evropska unija bi želela pre da vidi Srbiju kao članicu nego zemlju koja je van EU.Koliko će dugo Zapad tolerisati Vučićevo odbijanje da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Očigledno ne postoje konsekvence. Koji je razlog za to? Da li to ima veze sa pričom oko statusa Kosova?Ne mislim da je pitanje sankcija Rusiji povezano sa situacijom oko Kosova. Ako pričate sa bilo kim iz Evropske unije, videćete da oni veoma naporno rade na tome da stave do znanja Rusiji da ova agresija ne može da potraje. Oni su hrabro doneli odluke koje se odnose na sankcije, a SAD i te kako podržavaju ove sankcije. Nadam se da će svaka država shvatiti da moramo da budemo ujedinjeni. Moramo biti ujedinjeni u vršenju pritiska na Rusiju. Nikad u životu nisam video agresiju poput ove koju je Rusija izvršila. Nečuveno je ono što su uradili svojim komšijama, ne postoji opravdanje za to i Rusija mora da se skloni od Ukrajine. S moje tačke gledišta, mi bi trebalo da nastavimo da vršimo što jači pritisak na Rusiju, uključujući i kroz sankcije. Predsednik Bajden u više navrata je rekao, kad bi ga pitali koliko će dugo podržavati Ukrajinu, odgovarao prilično jasno: “Koliko god je potrebno”.Tokom nedavne posete Bakuu, predsednik Vučić rekao je da je Zapad izgubio poverenje Srbije. Da li takva izjava zapravo najava da se Srbija približava Rusiji ili Kini? Morate pitati predsednika Vučića šta je mislio pod tim. Ono što ja mogu da vam kažem to je da su mnogi Srbi zabrinuti zbog vremena koje je proteklo na putu ka Evropskoj uniji. U pitanju je veoma dug period i mislim da možete razumeti frustraciju. Ali ne mislim da bi trebalo graditi frustracije na stvarima koje se odnose na vaše interese, a mislim da je veoma jasno šta je interes Srbije - ona mora da se kreće prema Zapadu. Postoji realna nada da će, ukoliko nastavi da se kreće prema Zapadu, nastaviti i da razvija svoju ekonomiju. Srbija je napravila mnogo u okviru svoje ekonomije i to je zasluga svih građana Srbije koji su imali ulogu u tome. Mislim da Srbija treba da se pridruži Evropskoj uniji i mislim da bi EU trebalo da pokuša da ubrza tempo (pridruživanja). Potpuno razumem Srbe kad kažu da su frustrirani sporošću, ali to ne sme da utiče na pravac. Srbija nema gde drugde da ide, Srbija bi trebalo da ide na Zapad i mislim da veliki broj ljudi u ovoj zemlji to razume.Kad govorimo o Srbima, da li će se uskoro još neko od naših građana naći na “crnoj listi” sankcija Ministarstva finansija SAD?Ne znam. Ne učestvujem u pravljenju te liste, ali ću reći da je svuda mnogo korupcije. Neću reći da je to slučaj samo na Balkanu, ali nastojanja da se izborite sa korupcijom, da se postarate da ljudi budu odgovorni, to je dobar korak. Mnoge zemlje imaju ovakve liste, kakve imamo i mi. Mislim da to govori u prilog činjenici da sve države, uključujući i SAD, moraju da rade na borbi protiv korupcije kako bismo je učinili što manjom i kako bi ljudi mogli da nastave sa svojim životima i da imaju jednake uslove.A kako vam deluje borba Srbije protiv korupcije?Jedna od najtežih borbi je borba protiv korupcije. To govori o potrebi da imate snažne institucije, neretko se korupcija je odlika slabih institucija, institucija koje ne mogu da funkcionišu adekvatno. Mislim da svi treba da se bavimo ovim pitanjem. Svakako da Srbija mora da učini više, ali iskreno mnogo država mora da uradi više. Ovo nije jednostavan proces, ali se mora sprovesti. Korupcija potkopava osećaj pravičnosti, a društvu mora da preovaladava osećaj pravičnosti. Dakle, sve države moraju da učine više, uključujući i Srbiju.Kakav je na vas utisak ostavila srpska politička scena? Ja nisam deo toga. Ja sam strani diplomata koji daje sve od sebe da razume šta se događa. Živahna je, naročito volim da gledam debate u Skupštini Srbije, one su prilično živahne. Mislim da politički sistem najbolje funkcioniše kad imate različite tačke gledišta i dođete do dogovora. To nije lako, moja država nije primer po ovom pitanju. Mi imamo dosta neslaganja i deluje da ne možemo da se dogovorimo. Mislim da Srbija na pravom putu i da razume da je preduslov za uspeh da imate različite tačke gledišta i da te različite tačke gledišta donesete na, kako mi to nazivamo, tržište ideja. Ne mešam se u unutrašnju politiku Srbije, čak se ne mešam ni u unutrašnju politiku moje države, tako da to neću činiti ni sad.Ipak, moramo da vas pitamo kako vam deluje srpska opozicije?Ne glasam ovde. Mislim da je to pitanje prikladnije glasačima u Srbiji. Nije moj posao da biram političare, moj posao je da radim s njima i da vidimo na koji način možemo da podignemo na viši nivo srpsko-američke odnose.

Kako ocenjujete saradnju sa predsednikom Vučićem?On je predsednik ove države i cenim što imam priliku da radim sa predsednikom i da pokušavamo da rešavamo probleme. Veoma sam ponosan na odnos koji imamo i koja nas je doveo do toga da rešavamo probleme u obostranom interesu.Šta mislite o njegovoj izjavi da ga Zapad može smeniti kad god to poželi?Mi se ne bavimo smenom političkih lidera u Srbiji. To je na glasačima u Srbiji da odluče.Čuli smo da je Behtel zainteresovan da ulaže u energetski sistem u Srbiji. Da li je to tačno?Behtel je ogromna inženjerska firma iz Amerike. Oni se bave brojnim poslovima u čitavom svetu, angažovani su na brojnim infrastrukturnim projektima. Oni su anažovani na izgradnji autoputa u Srbiji - Moravski koridor. To će biti tehnološki napredan autoput. Moći ćete, na primer, da koristite interntet u automobilu dok se vozite. Behtel je veoma poznat i mislim da je Behtel zainteresovan da bude deo rešenja kad je reč o energetskim potrebama Srbije. Srbija ima značajne potrebe, a Amerika ima mnogo rešenja u okviru zelene energije. Iskreno, mnogo više bih voleo da odlazim u Vladu Srbije i da tamo ne razgovaram o Kosovu, već da razgovaramo o interesima Amerike da investira u zelenu budućnost Srbije. Srbija je velika država u poređenju sa državama u okruženju. Znam da su mnogi zabrinuti zbog demografije, ali je i tu situacija zapravo bolja nego u mnogim drugim državama. Mislim da mogućnost da SAD bude deo srpske ekonomske budućnosti je dobro za obe zemlje. Ako to uključuje i angažovanje kompanije poput Behtela, to je, što se mene tiče, odlično.Da li je dolazak američkih kompanija koje se bave proizvodnjom baterija za električna automobile i proizvodnjom samih električnih automobila uslovljeno početkom iskopavanja litijuma u Srbiji?Kad ste među svega nekoliko država u svetu koje poseduju litijum, želite da povežete tu proizvodnju sa zelenom budućnošću. Svaka država želi zelenu budućnost, ali ne može svaka država da proizvede osnovni element zelene budućnosti, koji neretko litijum i litijumske baterije. SAD su zainteresovane da vide odluke koje će Srbija doneti u tom pogledu. Jasno je da ne možete da imate odluke koje su bazirane na idejama zelene budućnosti, a onda stvarate probleme na polju zaštite životne sredine. Ne želite da stvarate ekološke probleme, već želite da idete dalje sa upotrebom zelene energije. Mislim da postoji konsenzus u ovoj zemlji o potrebi da se to učini.

O odnosu sa predsednikom SAD

U kakvim ste odnosima sa predsednikom Bajdenom?Poznajem predsednika Bajdena već duži niz godina. On je bi u Senatu, a ja sam tamo odlazio da govorim, na primer o Severnoj Koreji i Iraku. Predsednik Bajden, kad je bio zamenik predsednika, dolazio je pet puta u Irak dok sam ja tamo bio ambasador, tako da sam imao mnogo prilika da budem s njim. Kad sam napustio diplomatsku službu i pre nego što sam se vratio i preuzeo ovo uzbudljivo zaduženje u Srbiji, bio sam na Univerzitetu Kolorado i pisao sam predsedniku Bajdenu. Tada sam mu napisao: “Pre nekoliko godina, tražio se od mene odem u Irak, a sad ja tražim od tebe da dođeš u Denver”. Na kraju je došao. Imamo veoma dobar odnos godinama i veoma sam poštavovan da što me je izabrao na ovo mesto.

O medijskoj sceni u Srbiji

Narodni poslanik Vladimir Đukanović rekao je da će, u slučaju sukoba na Kosovu, najveći problem Srbije biti mediji u vlasništvu Junajted Medija. Šta mislite o takvoj izjavi?Ne znam, nisam čuo tu izjavu. Možda bi trebalo njega pitati šta je mislio pod tim.

A kako komentarišete to što predstavnici vlasti neretko obeležavaju naše kolege kao neprijatelje države?Svakoj demokratiji je potrebna slobodna štampa. To je deo osnovnog koncepta demokratije. Nisam neko ko podržava obeležavanje medija kao neprijatelja države, naprotiv. Mislim da mediji imaju vitalnu ulogu u svakoj demokratiji.BONUS VIDEO: Kristofer Hil o zabrani patrijarhu Porfiriju da uđe na Kosovo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kristoferhilnajavads-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4970466"]