INTERVJU Dragan Popović: Na izbore celo pobunjeno društvo treba da ide iza studentske liste. Vučić više nije gospodar situacije

Međutim, Dragan Popović u intervju za Nova.rs upozorava da se vlast neće odreći represije koja nikad nije bila vidljivija kao upravo u godini koja je za nama. Ističe da je više nego jasno da su izbori blizu i objašnjava kakva bi trebalo da bude strategija pobunjenog društva na tim izborima.

Godinu za nama obeležio je studentski bunt, koji se preneo na celo društvo. Stiče se utisak da to sve već predugo traje. Da li postoji bojazan da se ta energija ugasi? Ima li Srbija snage za korenitu promenu?

Meni se čini da je trajanje sveukupnog društvenog otpora autoritarnom sistemu jedna od njegovih prednosti, tj. da upravo to trajanje donosi najveću korist društvu. Kroz proces stasavaju i politizuju se, u najboljem smislu te reči, čitave generacije mladih građana i građanki. Oni uče o državi, društvu, o solidarnosti, o ponosu, izdaji, interesima, o tome kako funkcioniše svaki kutak društva. Takođe stiču i veštine koje su od ogromnog značaja ne samo za društvo već i za njihov lični razvoj, čime god se budu bavili. Ne treba zaboraviti da su ovi mladi ljudi organizovali logistički, idejno i tehnički najzahtevnije i najosetljivije skupove u poslednjih nekoliko decenija i to znanje i iskustvo je neprocenjivo. Zato čvrsto verujem da je snaga koju su doneli društvu i nada koju su probudili neuništiva. Ona može da menja agregatno stanje, da bude manje ili više vidljiva na površini, ali taj proces promene kompletnog sistema je nezaustavljiv.

U drugoj polovini 2025. desio se krah režima Aleksandra Vučića na međunarodnom planu. Šta je bilo presudno za takvu promenu u odnosu međunarodne zajednice? Hoće li to ubrzati kraj naprednjačke vlasti?

Ključni činioci u međunarodnoj zajednici spoljnu politiku vode najčešće po principu real-politike. Nije uvek tako i nije kod svih država isto, ali svaki važniji državnik upravlja se prema realnosti u Srbiji, bez mnogo želje ili napora da je promeni, jer nije on taj ko će da živi ovde. Realnost je do sad bila da je postojala jedna kredibilna adresa za razgovor, jedan akter koji je mogao nešto da garantuje i da ispuni dogovoreno. To se promenilo prethodne godine i sada je svima jasno da Vučić nije gospodar situacije i da ne može da obezbedi ni bazičnu stabilnost u zemlji, a samim tim ni u region. Snaga studentskog i građanskog pokreta naterala je i one koji su voljno ili nevoljno zatvarali oči pred situacijom u Srbiji da sagledaju otvorenije stvarnost i da joj se prilagode. Naravno, promene u ponašanju najvećih sila nisu nikada brze niti iznenadne. I promene prema Vučićevoj vlasti su postepene, prvo blaze, pa sve oštrije kritike. Tome trenutno prisustvujemo i mislim da je to takođe nepovratan proces.

U 2025. smo videli otvorenu represiju režima, spremnost da se protiv građana upotrebi u mnogim zemljama zabranjeno zvučno oružje, potpuno ogoljeno uništavanje institucija i otvoreno kršenje zakona i Ustava zarad interesa pojedinaca. Šta još možemo da očekujemo od vlasti u nameri da spreči promene koje zahtevaju građani?

Represija prema političkim protivnicima u Srbiji je sve jača. Desile su se stvari koje su ogolile činjenicu da deo policije gotovo otvoreno primenjuje torturu i da su se pretvorili u stranačku miliciju. Imamo ljude u crnim uniformama, maskiranih lica, bez jasnih oznaka. Da li su oni formalno policija, BIA ili samo kriminalci u službi vladajućeg režima, potpuno je svejedno. Rade isti posao pretvarajući Srbiju u zemlju straha i nesigurnosti. Na žalost, verujem da se vlast do kraja neće odreći mera represije. Sa jedne strane, time čuvaju sopstveni strah. Sa druge strane, već su se toliko uvezali sa raznim kriminalnim klanovima da više nisam siguran da mogu lako da upravljaju postupanjem kriminalaca koje puste na ulice. Nije svojstveno kriminalcu, bio on u policiji ili van nje, da naoružan čekićem ili motkom postupa oprezno i sa merom kada ga izvedete na ulicu. Odgovornost, kao i uvek, snosi i onaj koji je kriminalca poslao na građane, a to je režim Aleksandra Vučića.

Izveštavanje o protestima zaoštrilo je situaciju u medijskoj sferi. Novinari i mediji koji prenose šta se dešava na ulicama svakodnevno su targetirani kao državni neprijatelji, predsednik Srbije ih je čak u jednom trenutku nazvao teroristima. Vlast sve vreme pokušava da manipuliše izborom Saveta REM. Da li u ovakvoj situaciju uopšte postoje šanse da dobijemo nezavisnog regulatora u toj oblasti?

Prokockana je poslednja šansa da vlast bar malo popusti, pred pritiskom odlično organizovanog društva i da dobijemo funkcionalan Savet REM-a. Pred sam kraj, vlast je ipak prelomila da joj je suviše opasno da regulator ne bude pod kontrolom. To se uklapa u dosadašnje ponašanje vlasti, ali je ovaj proces bio izuzetno značajan jer je pokazao dve stvari. Prvo, ogolio je mehanizme kontrole vlasti nad medijima i izbio je iz ruku sve argumente kako delovi društva ne žele da sarađuju u uspostavljanju demokratskih institucija. Drugo, mnogo važnije, pokazao je da kad se društvo organizuje – SNS je pobediv. Od devet izbornih jedinica za Savet REM-a, nezavisni kandidati, podržani od široke mreže civilnog društva, univerziteta, nezavisnih institucija, profesionalnih novinarskih i umetničkih organizacija, dela saveta nacionalnih manjina i svih drugih autonomnih delova društva, uspeli su da pobede u pet. Dakle, sve je u organizaciji i sve je do strane koja se bori za demokratiju. Koliko mi uspemo da se organizujemo – toliko ćemo i biti uspešni.

Koliko smo daleko od izbora i da li će nam oni doneti očekivanu promenu?

Mislim da smo vrlo blizu izborima. Oni će biti 2026, samo je pitanje da li u periodu april-maj ili bliže kraju godine. U svakom slučaju, treba se naoružati strpljenjem, raditi vredno i uporno i rezultati će sigurno doći. Ja sam potpuni optimista kada je u pitanju promena ove godine u Srbiji. Naravno, to je tek nulti korak, posle nam slede prave borbe da obnovimo razoreno društvo i državu, ali moramo prvo da napravimo taj nulti korak.

Pobunjeni delovi društva dele se po pitanju kako bi trebalo izaći na te izbore. Kakav je vaš stav? Da li samo studentska lista, iza koje staju i opozicione političke stranke ili posebno studentska lista, a posebno političke partije?

Na izbore treba izaći uz međusobni dogovor i to je najvažnije. Dogovor može da rezultira i jednom i drugom opcijom. Ipak, referendumska atmosfera koju su studenti pokazali da mogu da stvore daje prednost prilikom borbe protiv ovakvog režima. Zato sam bliži opciji da na izbore celo pobunjeno društvo ide iza studentske liste. Ona, iz razumljivih razloga, ne može da ima političke lidere u sebi, ali to ne znači da za političare nema mesta. I dosadašnji lokalni izbori su pokazali da je njihova borba na terenu važna. Opozicija treba da pomogne zajedničkoj listi, razvijajući sve vreme dijalog i razgovor o temama koje su važne za društvo. Time se jača politički pluralizam i priprema se društvo za period posle pada Aleksandra Vučića. Biće nam i dalje neophodne političke stranke, pokreti i političari, ali njihova mudrost videće se u velikoj meri u spremnosti da se spreme za tu budućnost umesto da je ugroze narušavanjem referendumske atmosphere.