Smatram da je za beogradske izbore jedna lista imperativ i da garantuje pobedu, a da za republičke treba proceniti da li je bolje ići u dve kolone, s obzirom da je jasno da određene političke razlike postoje među strankama tehničkim organizatorima protesta. Posebno kada je odnos prema Evropi i Evropskoj uniji u pitanju, kaže u intervjuu za novine “Nova” Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.
Govori i o tome u kojoj meri je za SSP prihvatljiva koalicija sa desnicom, šta misli o izboru Slavice Đukić Dejanović za ministraku prosvete, ali i šta bi prvo uradio kad bi ponovo bio na mestu gradonačelnika Beograda…
Aleksandar Vučić je ponovo najavio „sve izbore“, ovog puta za april ili maj sledeće godine. Verujete li da će tada biti održani i vanredni beogradski izbori?
Aleksandar Vučić ne sme da raspiše beogradske izbore, koje Stranka slobode i pravde traži već 16 meseci, iako ih je javno obećao. Zašto? Zato što zna da bi ih izgubio. Da građani Srbije imaju informacija bar kao Beograđani, SNS bi sigurno izgubio i republičke izbore. Nažalost, većina Srbije ne može da sazna da smo po rastu cena hrane na drugom mestu u Evropi, da čak i Ukrajina ima nižu inflaciju od Srbije, da smo po korupciji u vrhu Evrope, da smo po stopi smrtnosti od korone bili bolji samo od Bugarske, da je Jovanjica bila državni projekat, da nije napravljeno ni tih pet kilometara auto-puta ka Merdaru iako ih je Vučić otvorio, da su podaci o ekonomskom razvoju i rastu BDP-a laž… Zato smo sa Pokretom slobodnih građana i Ne davimo Beograd od Evropske unije, koja i dalje sramotno ćuti na sve što se u Srbiji dešava, tražili da urade nešto da se bar njihove i preporuke misije ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova ostvare. I pored medijske blokade ljudi vide kakva je situacija u prodavnicama, kao što su svesni eksplozije nasilja i ko je za to odgovoran. Zato je podrška SNS-u pala ispod 40% i dalje pada.
Da li je realno da na te izbore na jednoj listi izađu stranke koje su organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“?
SSP se oduvek zalagao za što veće jedinstvo opozicije. Predlagao sam to za beogradske izbore 2018. godine kada sam se vratio u politiku. Predlagali smo to i za izbore 2022. Tada nisu sve demokratske opozicione stranke delile naš stav. Smatram da je za beogradske izbore jedna lista imperativ i da garantuje pobedu, a da za republičke treba proceniti da li je bolje ići u dve kolone, s obzirom da je jasno da određene političke razlike postoje među strankama tehničkim organizatorima protesta. Posebno kada je odnos prema Evropi i Evropskoj uniji u pitanju. Zoran Đinđić je pre 25 godina objašnjavao da je pogrešan koncept koji se zasnivao na verovanju da će stalnim pričama i dokazima da je vlast loša opozicija automatski postati popularna. Volja za promene postoji, govorio je, treba ponuditi platformu koja je dovoljno radikalna, dovoljno realistična i dovoljno okrenuta ka budućnsoti. Isto je i sada. Moramo da omogućimo ljudima da znaju ne samo protiv čega, već i za šta glasaju.
U praksi se pokazalo da se do tog jedinstva dolazi baš teško. Zašto? Uoči prethodnih izbora su pojedini opozicionari vas naveli kao faktor nesporazuma, podsetimo na pismo Skupštine slobodne Srbije ili na reakciju Vuka Jeremića kad ste baš vi izašli u javnost s imenom Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata…
Ne bih se u potpunosti složio sa vama. Na poslednje izbore demokratska opozicija je izašla u dve grupacije. Moramo (NDBGD, Zajedno i Ekooški ustanak) i Ujedinjeni za Srbiju (SSP, PSG, DS, NS). Mi smo smatrali da je bilo bolje da se napravila jedna lista, ali naš stav nisu delili svi i to je njihovo pravo. Situacija u kojoj smo se kao društvo našli zahteva od svakog od nas da razmisli o svojim odlukama, analizira greške i potrudi se da ih ne ponovi. Političkim organizacijama i pojedincima koji nemaju težinu u narodu se ne bih bavio.
Neka objavljena istraživanja pokazuju da je moguće da opozicija pobedi u Beogradu. Može li se do te pobede bez stranaka desnice?
Verujem da može, uz napomenu da su nekada Beograd vodile zajedno DS i DSS, iako nisu imali iste stavove o svim političkim pitanjima. Lokalni nivo je ipak različit od republičkog.
Da li je za SSP prihvatljiva bilo kakva postizborna saradnja na republičkom nivou sa Dverima, Srpskom strankom Zavetnici, Novim DSS-om?
Sa onima od njih koji zaista jesu opozicija moguća je saradnja na poslu demontiranja ovog sistema koji počiva na kriminalu, korupciji i medijskoj blokadi. Što se tiče formiranja vlade smatramo da to nije moguće sa onima koji ne vide Srbiju kao deo Evrope, već je vide kao zemlju zastupnika interesa ruskog državnog vrha. Samo oni kojima je interes Srbije na prvom mestu mogu biti partneri SSP-a.
Kad smo kod Dveri, Boško Obradović je u intervjuu za Nova.rs rekao da nikad nije bilo saradnje između vaše dve političke organizacije i da vas ostatak opozicije nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem neko vreme nije pozivao na sastanke. Da li je to tačno?
Ozbiljni ljudi su odavno prestali da obraćaju pažnju na to što govori Boško Obradović. I dalje čekam da gospodin Obradović objasni građanima zašto je pravio koaliciju sa POKS-om koji je deset godina u vlasti sa SNS-om i čija tri poslanika, koja su ušla u parlament na listi Dveri – Boško Obradović, danas, gle čuda, čine deo vladajuće većine. Takođe da objasni odakle se dr Nestorović, bez koga ne bi prešli cenzus, pojavio u njihovoj kampanji 15 dana pred izbore i potom nestao bez traga. Postoji samo jedno objašnjenje za ovo što sam naveo i zato g. Obradović na ove teme ćuti, a govori besmislice o izboru Marinike Tepić na mesto predsednice Anketnog odbora.
Iz današnje perspektive, nakon vremena koje je prošlo od tada, koliko štete vam je susret sa Vučićem doneo? Da li biste ga ponovili?
Sasvim sigurno velike. Kada sam išao na sastanak bio sam svestan toga, ali i činjenice gde ćemo završiti ako se ne smanje agresija, nasije i tenzije koje su postojale u našem društvu, ako ne povratimo normalnost. Na žalost taj moj zahtev, kao ni zahtev za ponavljanje beogradskih izbora, nije prihvaćen i svi smo svedoci do čega je to dovelo. To što sam uradio sve što je bilo do mene ne predstavlja mi nikakvu utehu, jer mi poslednjih meseci svaki dan prebrojavamo žrtve nasilja koja nas je potpuno prekrilo. Srpska napredna stranka je ukrala normalnost u ovoj zemlji i posledice te krađe su nenadoknadive.
Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da bi jedan od zahteva protesta trebalo da bude i razdvajanje vanrednih beogradskih i parlamentarnih izbora „na način na koji je to vama obećao Aleksandar Vučić, a vi vašim biračima“. Šta mislite o tome?
Ja sam izbore tražio, njihovo održavanje nije zavisilo od mene, pa samim tim nisam ni mogao da bilo kome obećam njihovo održavanje. Da je cela opozicija stala iza tog zahteva i svakodnevno podsećala Vučiča na njegovo obećanje siguran sam da bi te izbore već imali, kao i demokratsku vlast u Beogradu. Naravno da bi bilo bolje i demokratskije da izbori budu razdovojeni i za to se treba boriti. Ali uz to i „antivučić“ politiku, treba Beograđanima ponuditi i viziju grada koga SNS oblikuje prema svojim estetskim kriterijumima. Beograd mora da se „odbetonira“, da opet postane zelen i diše punim plućima, da bude bezbedan i siguran grad, da mu vratimo dušu koju mu SNS ubija ovih deset godina.
Deo opozicije najavljuje i da će od septembra političari početi da govore na protestima, kao i da će na postojeće zahteve dodati nove. Da li ste za to i da li biste govorili na protestu?
I do sada su pojedinci smatrali da političari treba da govore. Naš stav je da na Protestu protiv nasilja smo svi tu kao građani koji su izašli na ulice da učine što je do njih da nasilje stane. Potpuno je nebitno za uspeh ideje da nasilje prestane da li govore političari ili ne. Kao što je po nama pogrešno pitanje kako će izgledati protesti od septembra. Pravo je pitanje kako će izgledati Srbija od septembra, kako će izgledati naše škole i kako ćemo se izboriti protiv vršnjačkog nasilja, kako ćemo zaštititi i decu i nastavnike, kako poboljšati položaj profesora kada se od dana kada je prekinuta školska godina ništa nije promenilo. Da li je moguće da postoji neko u Srbiji ko ne razume da će nam se strašne stvari i dalje dešavati jer se ništa ne menja!? Osim ako pod promenom ne smatrate povratak u devedesete koji smo dobili izborom ministarke prosvete…
Kad biste u ovom trenutku ponovo bili na mestu gradonačelnika Beograda, šta bi bilo prvih pet poteza?
Zaustavljanje pogrešnih projekata i ulaganje tog novca u projekat pravog metroa, u izgradnju škola, obdaništa, infrastrukture. Pokretanje projekta kojim će škole, školska dvorišta, ali i okolina škola postati oaze bezbednosti. Drastično smanjenje broja kladionica, promena njihovog spoljnog izgleda, ali i borba za sprečavanje prodaje alkohola maloletnicima. Formiranje komisije od nestranačkih ličnosti koja bi istražila sve ugovore i poslove koje je napravila SNS vlast i podnošenje krivičnih prijava protiv svih umešanih u korupciju i kriminal. Uvođenje reda u Beograd u svim oblastima – urbanizam, saobraćaj, čistoća, buka… Izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda i sprečavanje izlivanja fekalija u reke, pokretanje projekta zamene ložišta kako bi poboljšali kvalitet vazduha uz zahtev da država dovede u red TENT i TE Kostolac, odbetoniranje i ozelenjavanje našeg grada.
Da li imate ambicije da ikad više dođete na to mesto?
Drago mi je da ljudi i danas primećuju kako je u vreme kada sam bio gradonačelnik izgledao grad koji nama, njegovim stanovnicima, daje za pravo da sa ponosom izgovaramo da smo Beograđani. Vreme je da na osnovu glasova građana novi ljudi, koji su svojim karijerama dokazali da znaju da rade i upravljaju, dobiju šansu.
BONUS VIDEO: Đilas – SNS pala ispod 40 odsto podrške
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare