U intervjuu za dnevni list "Nova" bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić rekao je ne bi potpisao francusko-nemački predlog za Kosovo, te da aktuelna vlast ima istorijsku odgovornost kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja. On je napomenuo da je najveći apsurd to što je Vučićeva vlast Kosovo gubila u miru.
Predsednik Aleksandar Vučić okrivio je prethodne vlasti da su krive za situaciju na Kosovu. Koliko je Vučić odgovoran za aktuelno stanje na Kosovu?
Odgovornost ove vlasti za poziciju Srbije danas u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja je ogromna, a ako se uzme u obzir da su iste ove opcije bile na vlasti i devedesetih godina, svakako možemo govoriti i o istorijskoj odgovornosti. Naravno, uzimam u obzir da je najveći deo istorijske odgovornosti na onima koji su o tom pitanju mogli da odluče pre devedesetih godina, a posebno pre Ustava 1974. Tokom devedesetih Srbija je gubila Kosovo u ratu, a apsurd je da ga je u poslednjoj deceniji gubila i u miru.
A najveći apsurd je što se, pri tom, tokom mandata ovih vlasti nikada snažnije i grotesknije nisu slavile nekakve pobede, od onih nad NATO do današnjih Vučićevih tzv. 5:0 pobeda. Međutim, u svim tim lažnim pobedama i stvarnim porazima nedovoljno ili gotovo nikako se obraća pažnja na jednu važnu činjenicu – praktično jedna decenija demokratske vlasti je decenija u kojoj su se jedino suštinski i stvarno branili naši legitimni interesi na Kosovu.
Između vlasti koja je Kosovo gubila u ratu i ove aktuelne koja ga je gubila u miru, jedino za vreme naše vlasti smo štitili i uspevali da zaštitimo u miru ono što nije izgubljeno u ratu, čak i uprkos tome što je u naše vreme formalno proglašena jednostrana nezavisnost Kosova. Istorijski paradoks ili pak zakonomernost, zavisno od ugla gledanja, je što su upravo tzv. nacionalističke i patriotske snage najmanje štitile patriotske interese, dok smo mi koji smo optuživani za izdajništvo, ispostavilo se, bili jedina istinska patriotska opcija.
Zbog čega to ipak nije bilo jasno glasačima koji su glasali za SNS verujući da time štite naše interese na Kosovu i koji veruju optužbama koje se upućuju na račun vaše vlasti?
Razlog zbog kog to godinama nije bilo očigledno možda leži u tome što smo se u situaciji nakon izgubljenog rata borili ne optužujući prethodnike i što nismo pokretali propagandu da naša postignuća proglašavamo pobedama. A suštinski, danas je jasno svakome ko želi da vidi, da su to bile zaista velike pobede u teškim okolnostima koje smo nasledili. Neko će reći da je naša greška izostanak takve propagande i da naši građani mnogo bolje razumeju jezik kojim govori Vučić. Međutim, ne zaboravite da je jedan od naših ključnih strateških ciljeva bio promena upravo takve političke kulture, jer bez toga nismo mogli graditi istinsko moderno demokratsko društvo i državu.
S obzirom na to da sam nakon dva mandata izbore izgubio samo sa manje od 2 odsto, ipak ne bih rekao da naši građani nisu razumeli našu politiku i da ipak nisam mnogo pogrešio u uverenju da ovo društvo ima kapacitet za normalnu političku komunikaciju. Ovo što gledamo poslednjih deset godina je maligno potcenjivanje naših građana, a to znači i rušenje temelja samog društva. Dakle, naši izborni rezultati do 2012, uključujući i te izbore, govore da nisam precenio naše građane kada sam verovao da itekako razumeju i komunikaciju bez propagande, ali godine nakon toga govore da ih jesam precenio u uverenju da se više nikada ne može desiti vlast poput ove.
Na stolu je evropski predlog, koji bi Srbija trebalo da potpiše do leta. Šta biste vi uradili – potpisali i ne. Zbog čega?
Neodgovorno bi bilo da jasno odgovorim na ovo pitanje dok još uvek ne znamo finalni tekst koji će biti ponuđen za potpisivanje, a ne samo za probne balone. Ono u šta sam do sada imao uvid i ono što se pojavljivalo u javnosti ne bih potpisao. I za razliku od svih drugih, to ne govorim demagoški, već iza toga stojim i svojim delom, budući da sam odbio potpisivanje i onoga što je kasnije ova vlast potpisala kao Briselski sporazum.
Pročitajte još...
A sve one koji bi rekli da je to na štetu naših interesa podsećam da smo i nakon tog odbijanja napredovali na evropskom putu daleko brže nego ova vlast koja je na svakoj tački pokazala servilnost. Napredak države, pa i evropskog puta, ne zavisi od servilnosti, već od političke i diplomatske veštine. Servilnost u politici uvek na kraju znači dati sve za ništa. Nažalost, to smo najbolje videli u poslednjoj deceniji. Jedinu korist od servilnosti mogu imati oni koji su na vlast, ali i ta korist je oročena.
Ako Srbija prihvati predlog, Kosovu će biti olakšan put ka ulasku u UN. Može li Srbija to nekako da spreči?
Ako bude potpisan sporazum u okvirima o kojima se danas govori u javnosti i međunarodnim krugovima, to će biti daleko teže. Gotovo nemoguće. Ova vlast je, danas je to očigledno, sigurno najmanje nekoliko meseci bila upoznata sa zahtevima koji će biti stavljeni pred Srbiju i ništa nije učinila da to spreči. Podsećam vas da čak i u septembru na Generalnoj skupštini UN Vučić u svom govoru nije nijednom rekao da je za Srbiju članstvo Kosova u UN neprihvatljivo.
A to je bilo apsolutno neophodno, jer je već tada znao da će upravo to članstvo biti uspostavljeno kao zahtev u predlogu “petorke”. Nesporno je da je ova vlast prihvatila pasivnu poziciju u istorijskim okolnostima u kojima je imala priliku da napravi zaokret aktivnom politikom, lobiranjem i snažnom diplomatskom ofanzivom. Te okolnosti se posebno odnose na rat u Ukrajini. Umesto da to bude prilika za globalno revidiranje kosovskog pitanja, koje takođe stoji u osnovi razloga izbijanja ovog rata, za Srbiju je to značilo ubrazavanje predaje naših legitimnih nacionalnih interesa upravo na temi Kosova. Pored potpisivanja Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, za to je ova vlast najodgovornija. A iznad svega poneće odgovornost za nesagledive posledice decenijske propagande u kojoj su u pokušajima da prebace odgovornost na našu vlast, brutalno prekrajali istoriju.
Hoće li potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine značiti i politički kraj Aleksandra Vučića?
To zavisi od toga koliko će građani i opozicija imati znanja, snage, ali i volje da se odupru verovatno najvećem Vučićevom propagandnom talasu koji sledi. Već sam rekao da očekujem da ključni element te propagande bude da on fingirano odbije katastrofalan sporazum, a onda da potpiše nešto manje katastrofalan i da to predstavi kao pobedu. Na svima nama je, a ne samo na Vučiću, odgovornost za to da li će Srbija još jednom proslaviti svoj poraz ili ćemo u porazu konačno napraviti i neke stvarne pobede.
U tom smislu ne može se sva krivica prebacivati na Vučića, jer je nerealno da očekujemo da Vučić sam sebe smeni. On je jak onoliko koliko je opozicija slaba i manipulator je samo onoliko koliko građani pristaju da budu manipulisani. I zato bi trebalo da se bavimo sobom, a ne Vučićem. Nažalost, u reakciji većine opozicionih lidera na predlog “petorke” ne vidim niti razumevanje državne politike, ni prirodu kompleksnosti kosovskog pitanja, a ono što je najopasnije nikakvo sagledavanje budućnosti. U reakciji tih lidera vidim mnogo neodgovornosti i neznanja, a nedovoljno volje da to prevaziđu.
Neshvatljivo je da danas neki opozicioni lideri po modelu Vučićeve propagande poistovećuju podršku ovom sporazumu i evrointegracijama. To je direktno obmanjivanje građana, koje ide na ruku samo Vučiću. Nakon ovih izbora, nažalost, jasno je da se kod nekih od njih ne radi o nesvesnoj omašci iz neznanja, već svesnoj kolaboraciji sa režimom. Taman koliko je Vučić servilan prema Zapadu na temi Kosova, toliko su ti lideri servilni prema Vučiću i to je zamka u kojoj se nalazi srpsko društvo u poslednjoj deceniji.
U svemu tome prednjači Dragan Đilas, kao predsednik tzv. najveće opozicione stranke, a sada je jasno i zašto je pre svega napadima režima ova stranka podizana u “najveću”, kao i zašto su ti napadi naglo prestali nakon poslednjih izbora. Vučićev režim je sistematski gradio i okolnosti u opoziciji pripremajući teren za ovakav trenutak. Tako je bilo i pred potpisivanje Briselskog sporazuma. Međutim, na nama je da prekinemo taj pogubni trend, a ne da se bavimo samo odgovornošću Vučića i Đilasa. Oni su branili svoje interese, a na nama iz opozicije je da odbranimo interese i vrednosti koje zastupamo.
Mnogi su skloni da kažu da je Vučić ucenjen, a ne Srbija. Šta vi mislite o tome? Čime bi Vučić mogao da bude ucenjen?
Srbija je potpuno kriminalizovana država u prethodnoj deceniji i to je svakako jedan od faktora koji se mora uzimati u razmatranje pri svakoj analizi pozicije aktuelne vlasti. Svedoci smo da međunarodna zajednica deceniju toleriše pogubno urušavanje demokratije u Srbiji zarad servilnosti ove vlasti na pitanju Kosova i to je potpuno očigledno. Jedna od razlika između ove i naše vlasti je što smo mi štitili nacionalne interese, a ne sopstvenu vlast, ali i u tome što nismo imali teret političke prošlosti kojim bi bilo ko mogao da nas ucenjuje.
Kako smo došli u poziciju da od „nikad poštovanijeg srpskog rukovodstva u novijoj srpskoj istoriji“ čujemo da nam neko preti i da smo na pragu izolacije i sankcija?
Došli smo do toga tako što je bilo samo pitanje trenutka kada će se ogoliti ta tragikomična laž da se tokom ove vlasti Srbija “više ne saginje” i da je “povratila ugled u svetu”. Pokazalo se svakako da su bila lažna sva ta višegodišnja busanja u kojima predsednik sam sebe proglašava vukom, a naprednjaci sebe njegovim vučićima. Jedan dan sebe proglasi vukom, drugi dan sam otvoreno govori da je nemoćan i zakukava da je Srbija u vreme njegovog mandata dala sve, a dobila ništa. Međutim, svakako da Srbiji niko ne preti sankcijama i izolacijom i to je namerno obmanjivanje građana da bi se opravdali sledeći potezi, što su uostalom potvrdili i ambasadori država koje su učestvovale u izradi predloga.
Premijerka Ana Brnabić poručila je da u vreme vaše vlasti nije moglo da se preti povlačenjem investicija, jer ih prema njenim rečima nije ni bilo. Kako to komentarišete?
Anu Brnabić sam javno pozvao na TV duel i na tu temu i na temu niza drugih lažnih optužbi koje je iznela. Postoji razlog zbog kog, naravno, ona izbegava da odgovori na taj poziv, kao što postoji razlog da se preko plaćenih apologeta plasiraju obrazloženja u kojima se ignoriše da i nju i Vučića pozivam na TV duel ne kao predstavnik opozicije, već kao bivši predsednik i najviši predstavnik vlasti koju svakodnevno deceniju optužuju.
Što se tiče investicija, činjenice jasno govore da smo u okolnostima najveće svetske ekonomske krize imali više investicija nego ova vlast u većini godina najpovoljnijih ekonomskih okolnosti. Ako mi nismo imali investicije, šta to onda Vučić svih ovih godina prisvaja i koje to fabrike otvara, a koje su direktna posledica upravo investicija koje su došle u vreme naše vlasti.
Ali, evo i ovom prilikom pozivam i njega i Anu Brnabić da to raspravimo pred celokupnom javnošću, a ne da se svako obraća svom biračkom telu. Posebno je važno da takav duel bude održan na temu Kosova, pogotovo u ovakvom trenutku. I opet ponavljam, ne duguju to meni, već građanima Srbije koji apsolutno moraju imati priliku da čuju i drugu stranu optužbi kojima im se ispira mozak deset godina sa svih televizija sa frekvencijom sa nacionalnim pokrivanjem.
Bonus video: Boris Tadić o novoj Vučićevoj ostavci i „ili-ili“ situaciji za Kosovo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare