Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić i profesor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenili su u Novom danu da je stav članica EU oko novih prijema u članstvo zemalja Zapadnog Balkana veoma podeljen, kao i da bi trebalo da rešimo naše probleme kako bi poboljšali uslove za skoro priključenje. "Moramo da naučimo da sa svakom zemljom Evropske unije moramo da radimo i nama šalju poruke: 'Učinite sebe atraktivnim. Nemojte samo da šaljete vesti da se kod vas dešavaju samo loše stvari'", ocenila Minić. "Za neke u EU 'normalizacija' je priznanje nezavisnog Kosova, za neke druge je relaksacija ekonomskih odnosa tipa inicijative 'Otvoreni Balkan'. Za neke normalizacija odnosa može da bude i donacija vakcina drugoj strani", istakao je Zečević.
Evropska unija ponovo je pružila punu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i nameru za daljim proširenjem, ali bez preciziranja vremenske odrednice. Više od samog prijema govori se o ekonomskoj i investicionoj pomoći regionu kroz projekte u vrednosti od oko 30 milijardi evra.
„Bilo bi jako dobro da ima roka, ali imajući u vidu da postoji tolika razlika između šest članica zapadnobalkanske grupe, teško bi bilo zajednički rok za sve njih. Ne mogu se porediti Crna Gora i Kosovo. Istovremeno, ima zagovornika da treba svih šest primiti u paketu. To znači da ima značajnih razlika. Ima i onih koji su protivnici da se uopšte pomene reč ‘priključenje’. Tako da je ova dekleracija nastala u velikom rvanju između zemalja članica EU“, rekla je Minić gostujući na N1.
Dodaje da je Komisija EU uvek bila jasna i da je zastupala da zemlje Zapadnog Balkana treba da rade konkretne poslove koje vode ka priključenju.
„Kada je pre tri godine bila objavljena uverljiva perspektiva, tada je data mapa puta, pa je ona iz Nacrta izbačena. Ja se ne bih toliko hvatala datuma, treba da pogledamo šta je sadržaj“, smatra Minić.
Zečević smatra da je kod postupka priključenju EU planirala da sve zemlje primi u paketu do 2025. godine, kao i da su takvi „paketi“ važili i do sada. On je kao primer naveo „paket“ Španije i Portugalije“.
„Znala se neka mapa puta, A sada, ovako pomešati različite situacije i staviti ih u jednu grupu, bilo bi stvarno problematično. Znači, ako su hteli prvo da naprave program ulaska, onda je trebalo da važi za Srbiju i Crnu Goru, zatim za Severnu Makedoniju i Albaniju, i onda za BiH, pa rešavanje problema Kosova. A oni su pregovarali mesec dana da li da uopšte u Dekleraciju uopšte pominju reč ‘proširenje’. A zamislite da je uopšte nisu pomenuli. To bi bila klinička smrt evropske politike i Evropske unije. I možda je dolazak Makrona i Merkelove (Samit u Ljubljani) služio tome da se spreči takva katastrofa“, rekao je Zečević.
Ocenjuje da je osnovna stvar u spoljnoj politici EU da uključi Srbiju, jer je ona ključna element ovog dela Evrope.
Minić je napomenula da među zemljama koje su članice EU postoje „prijatelji proširenja“ i „rezervisani“. Upozorava da su događaji koji su se dešavali na Balkanu u nekoliko poslednjih meseci (neredi na Cetinju, smena viokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, tenzije oko tablica na administrativnim prelazima) bili „hrana“ za onaj tabor koji se protivi priključenju zemalja regiona u Evropsku uniju.
„Moramo da naučimo da sa svakom zemljom Evropske unije moramo da radimo i nama šalju poruke: ‘Učinite sebe atraktivnim. Nemojte samo da šaljete vesti da se kod vas dešavaju samo loše stvari’“, ocenila je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
Različito viđenje za uređenje budućih odnosa Srbije i Kosova
Zečević kontatuje da kod različitih članica postoje i različita viđenja za uređenje budućih odnosa između Kosova i Srbije, odnosno dok jedni striktno traže priznanje, drugi drugačije koriste termin ‘normalizacija’.
„Za neke u EU normalizacija priznanje nezavisnog kosova, za neke druge relaksacija ekonomskih odnosa tipa inicijative ‘Otvoreni Balkan’. Za neke normalizacija odnosa može da bude i donacija vakcina drugoj strani“, naveo je on i istakao da bi „mi trebalo prvo da uradimo ono što možemo“.
„Reforma pravosuđa je u toku, a to smo davno trebali da uradimo. Demokratske institucije moraju da funkcionišu u Srbiji na normalan način, a opozicija mora da bude u Skupštini Srbije, ne na ulici. To su neke osnovne stvari, kao što je i razumna zastupljenost opozicije u medijima. Trebamo da uradimo ono što je do nas“, istakao je Zečević.
Smatra da problem Kosova može da traje i decenijama, i da nije dobro povezivanje pitanje Kosova sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji.
Minić je kazala da je trećina Dekleracija koju je donela EU posvećena ekonomskim pitanjima, kao i da veliki finansijski projekti mogu da približe zemlje koje su kanidati samoj Evropskoj uniji.
Zečević je rekao da je Evropska unija mnogo toga naučila do sada o Srbiji, kao i da ukoliko ne uloži dovoljno novca u našu zemlju, da će se tu pojaviti Rusija i Kina kao investitori.
„To je nešto što njima geostrateški ne odgovara. Shvatili su napokon da je to jedan ogroman problem. Apsurdna je politika da nisu ranije uključili Srbiju u proces priključivanja. Ne kažem da Srbija nije imala slabosti, ali morali su da vode računa“, kazao je Zečević.
Prema njegovom mišljenju, kod čelnika EU postoji strah od primanja tolikog broja država sa prostora Balkana u članstvo EU, jer bi se dodatno opteretio način funkcionisanja.
„Oni ne mogu da funkcionišu i sa ovih 27 članova, i bez ozbiljnijih reformi neće biti efikasnijeg sistema. Sistem je neefikasan, i ukoliko bi primili još šest zemlja, bio bi veći problem“, zaključio je Zečević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar