U ekskluzivnom intervjuu za Nova.rs poznati britansko-američki biznismen i borac za ljudska prava Vilijam Bil Brauder rekao je da su sankcije Velike Britanije, uvedene srpskih državljanima, dokaz da u Srbiji vladavina prava nije na adekvatnom nivou. Činjenica da naša država nije uvela sankcije Rusiji, iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, prema njegovim rečima pokazuje da je Vlada Srbije izabrala da bude na strani zla, čime je, kako kaže, u dobroj meri, diskvalifikovala sebe.

Britanski finansijer američkog porekla jedan je od najvećih neprijatelja ruskog predsednika Vladimira Putina. Tokom godina je proganjan, njegovi saradnici su maltretirani, na kraju i hapšeni, a on je uspeo da iz celokupne situacije izvuče ono najbolje – njegova kompanija i ugled ostali su netaknuti, a tragična smrt njegovog saradnika Sergeja Magnitskog dovela je do usvajanja zakona koji podrazumeva sankcionisanje svih koji se ogreše o ljudska prava ili su upleteni u finansijske malverzacije.

Brauder je generalni direktor i suosnivač kompanije „Ermitaž Kapital“, investicionog savetnika Ermitaž fonda, koji je u jednom trenutku bio najveći strani investitor u Rusiji. On je preuzeo velike ruske kompanije kao što su „Gasprom“, „Unified Energy Sistems“ i „Sidanco“, a za kaznu mu je odbijen ulazak u Rusiju, deportovan je u Veliku Britaniju i proglašen pretnjom po rusku nacionalnu bezbednost.

Autor bestselera Njujork i Sandej tajmsa “Crveno obaveštenje”, u razgovoru za “Novu” osvrnuo se na bliske odnose Srbije i Rusije, sankcije koje je Velika Britanija uvela srpskim državljanima, govorio je o političkoj sudbini ruskog predsednika Vladimira Putina, ali o tome zbog čega predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne vidi kao čoveka vrednog poštovanja.

Na pitanje koliko je upoznat sa radom šefa srpske države, Brauder kaže:

“Ne znam mnogo detalja o njemu (Aleksandru Vučiću). Ali ono što znam ne čini ga osobom koju bih podržao ili poštovao. Video sam njegove fotografije na kojima je zajedno sa predstavnikom Irana u trenucima kad je u Iranu ubijeno 450 mirnih demonstranata. Izgleda da Srbija dosta polaže u odnose sa diktaturama širom sveta, što, po mom mišljenju, nema nekog smisla. Kao da je “Trojanski konj” Rusije u Srbiji”, kaže naš sagovornik.

Velika Britanija nedavno je uvela sankcije Milanu Radoičiću, Zvonku Veselinoviću i Slobodanu Tešiću. Šta znači ova odluka i na šta se odnose ove sankcije?

Ove sankcije su britanska verzija akta “Magnitski”. Prema ovom zakonu, onima koji su pod sankcijama su zamrznuta sredstva i ukinute vize za Veliku Britaniju. Sankcije se odnose na ljude koji su umešani u kršenje ljudskih prava, korupciju i kleptokratiju. Magnitski zakon dobio je ime po mom advokatu Sergeju Magnitskom, koji je bio moj zastupnik u Rusiji. On je otkrio da je tamošnja vlast umešana u korupcionašku aferu koja je napravila štetu od 230 miliona dolara. Zbog toga je uhapšen, a potom mučen i ubijen u zatvoru. Ovaj zakon o sankcijama ne postoji samo u Velikoj Britaniji i SAD, već i u 35 država na svetu i koristi se kao osnovno sredstvo zapadnih demokratija protiv korupiranih funkcionera i kleptokrata. Ljudi koje se nađu pod ovim sankcijama ne mogu više da obavljaju svoje poslove po svetu, jer su njihovi računi u bankama ugašeni, takođe, oni ne mogu da putuju, ne mogu da koriste kreditne kartice i uopšte – ne mogu da se bave biznisom.

A šta vam govori o Srbiji to što su tri osobe iz naše zemlje na ovoj listi?

Glavni razlog postojanja Magnitski zakona je to što u određenim država vladavina prava i pravda ne funkcionišu na adekvatan način. Kad imate ljude koji su ugrozili ljudska prava ili su umešani u neke finansijske malverzacije, a koje države ne procesuiraju zato što nemaju vladavinu prava i same po sebi su korupmirane, tu se Magntiski zakon koristi kao internacionalni mehanizam i sredstvo da oni budu kažnjeni. To znači da postoji manjkavost u zakonima u državi odakle je osoba sankcionisana i to se neće dobro odraziti na Srbiju.

Hoćete kažete da sistem u Srbiji ne funkcioniše adekvatno?

To ukazuje da vladavina prava u Srbiji nije adekvatna. Da jeste, onda bi ovi ljudi verovatno bili pod udarom domaćeg zakona. A ako oni završe tako što ih sankcionišu SAD ili Ujedinjeno Kraljevstvo, to obično znači da postoji velika neusklađenost (između zakona).

Poslednji put kad smo razgovarali, pre napada Rusije na Ukrajinu, vi ste rekli da ne verujete da će Putin napasti, jer nije samoubilački predsednik i da bi napad bio samoubilački potez. Kako onda objašnjavate ovo što je uradio?

Rekao sam da on to neće učiniti, jer sam smatrao da on nije dovoljno snažan da napadne drugu državu, s obzirom na to da je njegova vojska razorena korupcijom i da ekonomija Rusije nije dovoljno snažna. Mislio sam da će on samo pretiti invazijom. Činjenica da je ipak pokrenuo invaziju se pokazala se kao potpuna katastrofa. Kako za Ukrajinu, tako i za njega samog. Prema zvaničnoj statistici Vojske Ukrajine, Rusija je izgubila 100 hiljada vojnika. Reč je o duplo više stradalih nego što je to bio slučaj, na primer, u Vijetnamu, u ratu koji su pokrenule SAD. Mislim da je to šest do sedam puta više nego što je Rusija izgubila tokom rata u Avganistanu, koji je bio izrazito nepopularan rat. Sve se pretvara u veliku katastrofu za Putina, koji je morao da angažuje više vojnika, što ga je učinilo veoma nepopularnim u Rusiji. Stvorio je takvu atmosferu i toliko je uznemirio sopstveni narod da je bukvalno moguće sve da se dogodi, uključujući i ustanak naroda.

Kako će se sve završiti i kakva je politička sudbina Vladimira Putina posle rata?

Sve zavisi od toga kako definišete to “posle rata”. Ako se ratni sukob okonča pobedom Rusije, onda će Putin nastaviti dalje i napašće države članice NATO, poput Litvanije ili Estonije, a to bi predstavljalo potpunu katastrofu za sve nas. Druga mogućnost je da Rusija izgubi ovaj rat, odnosno da pobedi Ukrajina. Ako se to dogodi, mislim da Putin nema nikakvu budućnost i da će biti eliminisan od strane Rusa. Ono što mislim, nažalost, da je najrealniji scenario je nastavak ovoga što gledamo danas – da nijedna strana nema veliku vojnu prednost i da se rat iznova i iznova nastavlja. Ovo je evropski ekvivalent Iransko-iračkog rata koji je trajao osam godina.

Ne verujete da bi putem pregovora moglo da dođe do mira između dveju strana?

Znam i vidim kako se Putin odnosi prema svojim savetnicima. I sam sam bio njegov savetnik punih 14 godina. On je tip čoveka koji nikada ne pregovara i nikad se ne povlači. On veruje da su pregovori znak slabosti. Ako pogledate kakvi su njegovi zahtevi tokom pregovora, videćete da on kaže da se može razgovarati o tome da Ukrajinci odustanu i da se predaju, a naravno, Ukrajinci se nikad neće predati. Stoga, ne vidim mogućnost da oni mogu da pregovaraju.

Od početka agresije na Ukrajinu, svedočimo snažnoj represiji u Rusiji prema opoziciji. Po izbijanju rata uhapšen je vaš prijatelj Vladimir Kara-Murza. U kolikoj je on opasnosti trenutno?

On je u ozbiljnoj opasnosti. On je moj blizak prijatelj i saveznik, radio je sa mnom u mnogim državama sveta gde je podržavao usvajanje Magnitski zakona. Putinov režim je u više navrata pokušavao da ga ubije, dva puta je preživeo trovanje, a sada su ga isti oni ljudi, koji su pokušali da ga ubiju, pritvorili. Njemu preti 24 godine zatvora zbog optužbi za veleizdaju. Mislim da je u ogrmnoj opasnosti i svaki dan brinem i razmišljam o njemu.

Koje su poslednje informacije koje imate o Kara-Murzi?

Poslednje informacije koje imam mi govore da će oni njega do kraja života držati u zatvoru. On se nalazi, koliko shvatam, u veoma strogim zatvorskim uslovima, ne izgleda dobro, izgubio je mnogo kilograma… Svaki dan se molim i nadam će uspeti da sve ovo izdrži.

Advokat Dimitrij Zahvatov rekao je da postoje veze između hapšenja Vladimira Kara-Murze i sa događajem koji se odigrao nekoliko meseci ranije – kad je prisluškivana ruska opozicija u Beogradu. Šta vi mislite o tome?

Vladimir Kara-Murza je putovao po svetu i govorio o Magnitski sankcijama i borbi protiv Putina. Organizovao je političke skupove i sastanke sa ljudima koji su opozicija, a jedna od džrava gde je bio je i Srbija. Koliko sam razumeo, srpske bezbednosne službe su radile u korist ruskih i pratili su ga, a sad znamo da je on uhapšen zbog svega što je radio.

Srbija je, uz Belorusiju i Tursku, jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Ako imamo u vidu da je reč o državi kandidatu za članstvo EU, koliko ovo može da utiče na njen status u Evropi i njenu reputaciju?

Mislim da je Srbija u dobroj meri diskvalifikovala sebe. Ovo je situacija gde si ili na strani dobra ili na strani zla, a Vlada Srbije je izabrala da bude na strani zla i ne verujem da će to iko zaboraviti u skorijoj budućnosti.

Letos je Srbiju pokušao da poseti Segej Lavrov, ali je njegov dolazak u našu državu bio onemogućen zbog toga što su okolne države zabranile let njegovom avionu. Zbog čega je Srbija toliko važna Rusiji?

Svaka država koja bi potencijalno bila saveznik Rusije je njoj važna, jer oni sad nemaju mnogo prijatelja. Već duže vreme oni se oslanjaju na Srbiju, njih povezuje zajednička Pravoslavna crkva. Međutim, dodao bih da je i korupcija ono što takođe povezuje vlast u Rusiji i vlast u Srbiji. Vi sad imate situaciju gde je Rusiji potreban prijatelj, a Srbija je rada da to bude.

Srbija ima otvoren problem oko Kosova, Rusija ta koja podržava našu državu u Ujedinjenim nacijama. S druge strane, Putin redovno koristi kosovski presedan kad objašnjava pretenzije na teritoriju Ukrajine, tvrdeći da je otvorena Pandorina kutija otvorena. Kako objašnjavate ovaj kontraktorni stav?

Putin ne želi nijedan presedan koji bi omogućio drugim državama da definišu sopstvene granice. Ako se taj presdan dogodi, to bi njega moglo da snađe u Čečeniji, Osetiji i raznim drugim mestima. Tako da je njegov cilj to očuvanje teritorijalnog integriteta. S druge strane, on voli haos i voli da ga stvara, a jedan od najboljih načina za stvaranje haosa je upravo otvaranje “Pandorine kutije”, kako ste vi rekli.

Da li je Putinu važno Kosovo?

Njemu je važno da stvara krize po svetu, a to je prostor pogodan za to. On tu može sa malo truda da napravi mnogo problema.

Srbija godinama uživa povlašćeni status kad je reč o nabavci ruskog gasa. Mihail Hodorkovski je u intervju za naš list rekao da je “cena ruskog gasa cena dela srpskog suvereniteta”. Šta vi mislite?

Ono što svi vidimo je da su gotovo svi prestali da kupuju ruski gas. Činjenica da je Srbija nastavila da dobija ruski gas vam govori sve što biste trebalo da znate o Rusiji i Srbiji.

BONUS VIDEO: Bil Brauder o sankcijama Radoičiću, Veselinoviću i Tešiću