0
Dok je sva pažnja javnosti trenutno usmerena na evropski sporazum i eventualni prijem Kosova u Ujedinjene nacije, praktično ispred nosa nam promiču informacije koje potiču od evropskih diplomata a koje kažu da se “međusobno priznanje” podrazumeva prilikom prijema Srbije u Evropsku uniju. Dakle, čak i da sad izbegnemo prijem Kosova u UN, što se tumači kao neformalno priznanje Kosova, za nekoliko godina se od Srbije očekuje da to formalno uradi.
Rečenica koja se gotovo neprimetno provlači kroz tekst dokumenta koji je potekao iz kuhinje evropskih diplomata koji rade na implementaciji Evropskog sporazuma, jeste da će do međusobnog priznanja Srbije i Kosova doći prilikom njihovog ulaska u Evropsku uniju.
U delu u kojem se evropski predlog za Kosovo poredi sa modelom dve Nemačke, navodi se sledeće:
“Savezna Republika Nemačka nikada nije priznala Nemačku demokratsku Republiku i obratno. Međutim, Osnovni ugovor iz 1972. omogućio je da dve Nemačke prihvate realnost postojanja one druge. To je omogućilo i zapadnim zemljama da razviju odnose sa NDR. Ako Srbija i Kosovo nastave sa odlučnošću da se pridruže Evropskoj uniji, uskoro će doći do potpune normalizacije kroz međusobno priznavanje. Za sada su suživot kroz saradnju i mirne odnose, bez obzira na razlike, jedino što međunarodna zajednica traži od Srbije i Kosova”.
Tim povodom spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Nova.rs kaže da je svima jasno da se ide ka tome, ali da se to neće desiti godinama.
“Realno gledano i Srbija i Kosovo su daleko od članstva u EU. Tako da evropske diplomate očigledno daju dovoljno vremena da se situacija pacifikuje. Sad se to samo uzgred kaže, ali u ovom trenutku nije pod prešom. To je, dakle, pitanje godina, čime se čini ustupak i Beogradu i Prištini da se lakše “proguta” ovaj sporazum. A ovo što smo sada imali prilike da vidimo jeste diplomatski vrlo vešto napisano. Najveća vrednost ovog dokumenta je to što je pokazao da se Zapad veoma posvetio problemu Kosova”, zaključuje Jakšić.
0
12
5
Direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija kaže da su ove namere Zapada jasne.
“Znamo mi da do kraja procesa evrointegracija, Srbija mora da potpiše pravno obavezujući sporazum s Prištinom, a na kraju puta je priznanje kosovske nezavisnosti. To bi omogućilo nastavak evropskog puta Kosova, zato što bi neke države “nepriznavači” tada možda drugačije posmatrale Kosovo, a možda ga i priznale”, kaže Štiplija za Nova.rs.
S druge trane, bivši diplomata, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i član pokreta SRCE Duško Lopandić misli da taj stav odstupa od usaglašene pozicije država EU o dijalogu, koji je jasno naveden u pregovaračkom okviru EU usvojenom prilikom otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom 2014. godine.
“Tu se ne pominje priznanje kao preduslov, što je i logično imajući u vidu stavove pet država članica nepriznavača. Nije jasno kako se srpska strana dovela u tako slabu poziciju da joj se od strane predstavnika EU navode uslovi o kojima ne postoji konsensus u samoj EU”, zaključuje Lopandić.
Podsetimo, na nedavno održanom sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu obe strane su načelno prihvatile Evropski sporazum o Kosovu.
Vučić nije želeo da potpiše sporazum, prvenstveno zbog tačke 4 u kojoj se navodi da će se Srbija saglasiti sa članstvom Kosova u svim međunarodnim organizacijama, dakle i u UN. A to bi značilo neformalno priznaje Kosova.
U pokušaju da se izađe u susret Srbiji, evropske diplomate su sačinile dokument, koji će biti prilog Mapi putaza implementaciju Evropskog sporazuma, a u kojem se navodi da će Kosovo moći da postane članica UN samo uz saglasnost stalnih članica Saveta bezbednosti – Francuske, Velike Britanije, SAD, Rusije i Kine.
BONUS VIDEO: Kako su građani razumeli situaciju oko Kosova – šta misle Beograd, Niš i Novi Sad
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare