2
Garantovana penzija je uvedena u više od 100 država, među kojima su i dve iz regiona, a nedavno je najavljena i u Srbiji, kao deo projekta “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”. Pravo na tu naknadu imali bi oni građani koji nisu ostvarili uslov za penzionisanje, koji nikada nisu bili zaposleni, poput domaćica, ili im nisu uplaćivani doprinosi. Visina te penzije u svetu varira, a koliko bi iznosila u Srbiji još se ne zna, mada je obelodanjena minimalna cifra.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u januaru ove godine najavio je socijalnu garantovanu penziju u skladu sa programom “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”.
On je dodao da će resorno ministarstvo u narednom periodu započeti prikupljanje podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.
Prema Krkobabićevim rečima, garantovana penzija namenjena je svim ljudima, i muškarcima i ženama, koji su stariji od 65 godina, a koji nisu u penziji, niti to mogu da budu, jer nisu ispunili osnovni uslov od 15 godina radnog staža, niti imaju imovinu.
Uslov je i da korisnici garantovane penzije nemaju bilo kakve druge prihode.
PROČITAJTE JOŠ
2
11
0
Mada ljudi bez primanja, a koji nisu ispunili uslove za penzionisanje, ima u gradovima, pretežno ipak žive u selima. Takođe, iako u ovu kategoriju spadaju i muškarci, većina su žene.
Prema rečima ministra, pravo na nju bi imali građani koji se nalaze u zoni siromaštva, i treba da bude “jedna vrsta nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti pravo na penziju, a ceo život su marljivo radili”.
Iako je još uvek prerano govoriti o tačnim iznosima, Krkobabić je najavio da socijalna garantovana penzija neće biti manja od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. To je, po akutelnom kursu, oko 11.700 dinara.
Socijalna penzija uvedena je u više od 100 država. U regionu, nama najbliže države sa ovakvom vrstom pomoći su Hrvatska i Severna Makedonija, gde garantovana penzija iznosi 150 evra.
PROČITAJTE JOŠ
7
2
0
U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.
Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov.
Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine…
Prema računici koju je pre četiri godine sproveo Centar za socijalnu politiku, ako bi socijalna penzija iznosila 10.000 dinara, ukupan godišnji rashod bio bi između 0,1 i 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Programska direktroka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković kaže za Nova.rs da socijalna penzija nikako ne sme da bude veća od “regularnih” penzija, koje primaju oni građani koji su redovno plaćali poreze i doprinose i ostvarili radni staž. Naša sagovornica podseća da su to u Srbiji poljoprivredne penzije, koje u proseku ne prelaze 16.300 dinara.
“Mora da postoji gornja granica, a kao prirodna granica nameće se iznos poljoprivredne penzije”, objašnjava ona.
Prema rečima naše sagovornice, ukoliko ne bi postojala razlika između najniže poljoprivredne i socijalne penzije, građani bi se demotivisali da rade.
“Tu onda ne bi bilo elementarne pravičnosti. Tu se onda otvara još jedna dilema – da li će se pravo na garantovanu penziju ostvarivati ukoliko penzioner nema primanaja ili ukoliko čitavo domaćinstvo nema primanja”, kaže Matković.
Za kraj, naša sagovornica ističe da garantovana penzija, pod odgovarajućim uslovima, ima smisla, s obzirom na to da je siromaštvo kod starijih zastupljenije nego kod bilo koje druge grupe ljudi u Srbiji.
BONUS VIDEO Da li švajcarska formula o 13. penziji može da se primeni i u Srbiji?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare