Četiri mita srpske politike koje su u 2025. godini srušli studenti: Autorski tekst Dušana Milenkovića za Nova.rs

Mit 1 - Vučić je uvek spreman za izbore

Još od prvih Vučićevih vanrednih izbora 2014. godine, on je svoju moć zasnivao na projektovanju izborne potencije, koja se nije manifestovala samo ubedljivim izbornim pobedama, već i neprekidnom spremnošću da izlazi na izbore na kojem god nivou (jer se on svakako “kandiduje” na svim nivoima). Zato je od dolaska SNS na vlast 2012. godine on izazvao vanredne parlamentarne izbore čak četiri puta, i samo jednom išao na redovne. O raznim vanrednim lokalnim izborima, čak i u Beogradu, da ne pričam.

Međutim, po prvi put ove 2025. godine on je bio primoran da pokaže slabost i pobegne od izbora, iako ih je nudio samo nekoliko meseci pre nego što su ih studenti zatražili u maju. Razlog je, naravno, što mu podaci istraživanja (koje imamo i mi) govore da te izbore neće dobiti, jer je izgubio nekoliko stotina hiljada glasača od početka svedruštvenog ustanka i dobio protivnika (studente) koji je instant postao prvo najveći opozicioni akter još od vremena kada je SNS bio opozicija, a onda ubrzo i najveći politički akter generalno.

Dakle Aleksandar Vučić je uvek bio spreman na unapred poznate ishode vanrednih parlamentarnih izbora jer nisu bili takmičenje, i čim je dobio političkog takmaca on se uplašio i povukao, po cenu da Srbija potone u ovoj dubokoj političkoj krizi.

Mit 2 - Politika je igra pokvarenih

Otuđenost građana, a posebno mladih, od politike je bila ogromna u poslednjoj deceniji, i to nije nešto što je indukovao ovaj režim, ali je svakako podsticao jer im je apstinencija i gađenje prema politici olakšavalo da održavaju svoj kriminalno-koruptivni sistem.

Do 2025. godine građani, a posebno mladi, su zaobilazili politiku u širokom luku jer su politiku posmatrali kao poganu delatnost koja je za pokvarene i loše ljude. Nije samo glasačka apstinencija bila problem, već i generalno odbojnost ljudi da učestvuju u političkim aktivnostima i procesima.Ovo je bila ključna prepreka svakoj antirežimskoj borbi koja god opozicija tu borbu vodila, sve do pojave studentskog pokreta.

Studenti su sve to promenili. Prvo su motivisali, onda okupili i na kraju pokrenuli stotine hiljada ljudi koji su bili potpuno politički otuđeni. Sprint Insight istraživanja nalaze da je čak 39 procenata ljudi reklo da je studentski bunt povećao njihovu motivaciju da se politički aktiviraju. To su tektonske promene u našoj političkoj zajednici, ali su i srušile mit da je politika samo za pokvarene.

U politiku su se uključili mladi, zborovi građana, čak i različita profesionalna udruženja, mnogi su počeli da se bave politikom. Politika više nije “igra pokvarenih” ona je sada igra aktivnih, angažovanih i zainteresovanih. Naravno, znam da se ovo desilo pod specifičnim narativom antipolitike (političke stranke su pokvarene, svi sadašnji političari su pokvareni), ali je taj talas antipolitike ipak bio i pokretački, ne samo destruktivni. Pokrenuo je ljude da preuzmu politiku, i tako je politiku očistio od stigme da je igra samo za pokvarene.

Mit 3 - Državni simboli pripadaju vlasti

Svaka vlast, bilo demokratska ili autokratska, u svakom delu ove planete ima ekskurzije ka “prisvajanju” državnih simbola i praznika, jer su oni po definiciji vezani za institucije sistema.

Međutim, jedna od stvari koja skoro uvek razlikuje demokratije od autokratija je razumevanje i javno prihvatanje da su ti simboli i praznici narodni, tj svih građana jedne političke zajednice, jer su upravo ti državni simboli i praznici manifestacija zajedničkog imenitelja miliona pojedinaca.

Demokratije to razumeju i javno prihvataju, autokratije ne. Naša autokratija nije izuzetak, te je vladajući režim godinama zloupotrebljavao državne simbole i praznike za ličnu promociju vladara, obračun sa političkim neistomišljenicima i, što je najgore, kao plašt za izdaju nacionalnih interesa Srbije. Poslednjih godina je posebno primetna vulgarizacija te zloupotrebe, između ostalog i sa izmišljanjem (i kopiranjem od Albanaca) novih državnih praznika koji slave državne simbole, što je besmileno samo po sebi.

Studenti su i taj mit srušili i vratili simbole i praznike narodu. Himna, zastava, najveći državni praznici - studenti su sve to preoteli režimu i vratili narodu, i slavili u svakom delu Srbije. Da, u svakom delu Srbije, čak i u onim delovima Srbije u kojima se ti simboli nisu tako često slavili, da ne kažem nikad. Studenti ne samo da su vratili narodu simbole, oni su ih proneli kroz celu Srbiju visoko, sada i kao simbole boljeg sutra.

Mit 4 - Policija će stati uz narod

Ovaj mit je verovatno potekao od Petog oktobra, kada se nešto slično desilo ali u veoma specifičnim okolnostima koji uključuju toliko faktora da je najveća greška simplifikovati to na “policija je odlučila da stane na stranu naroda”. No, mit je postojao sve do 2025. godine, i sa njim stalna očekivanja građana da bi se to moglo desiti. Mučno je bilo gledati sve one scene 2025. - scene prebijanja, maltretiranja, gaženja, ponižavanja protivnika režima od strane policija.

Ponižavajuće je bilo gledati sve one scene ćutanja policije na kriminalce iz Ćacilenda, kada kriminalci maltretiraju građane dok policajci stoje dva metra dalje i ćute (dok ih građani dozivaju u pomoć), kako čuvaju i štite grupe kriminalaca od besnih građana. Tužno je bilo slušati sva ona svedočenja 2025. o ponašanju policije, o ćutanju policije, o sklanjanju policije. Sve po naredbama nadređenih.

Poražavajuće je bilo gledati građane 2025. kako i dalje očekuju, kako veruju, kako mole i apeluju glasno pozivajući policiju da pređe na stranu naroda. Meseci su prolazili, policija je bila sve brutalnija, i verujem da je tako došlo do rušenja ovog mita. To nije direktna zasluga studenata, ali jesu bili glavni protagonisti jer su bili direktno izloženi tim brutalnostima, i jer su pokretali velika mase građana zbog čega je policija dobila priliku da pokaže da je ta ideja - samo mit.

Jer policija izvršava naređenja bez obzira na moral, bez obzira na pravdu, i neretko - bez obzira na zakon. Ona izvršava naređenja. Problem nastaje kada naređenja dolaze od autoritarne vlasti koja takođe ne mari za Ustav i Zakone zemlje.