Beograd ćuti, dok Srbi na Kosovu postaju stranci: Šta donosi novi Zakon koji sprema Priština

Na Kosovu 15. marta, odlukom Prištine, počinje puna primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Oba zakona direktno i negativno utiču na život Srba.

Prema zakonu o strancima, sva lica koja nemaju kosovsko državljanstvo, odnosno lična dokumenta - smatraju se strancima i u obavezi su da svoj boravak na KiM prijave Kosovskoj policiji. Treba napomenuti da je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, veliki broj Srba iz različitih razloga bio primoran da dobije kosovska dokumenta, ali deo njih nije uspeo, zbog administrativnih poteškoća.

Potpredsednik Srpske liste, Igor Simić, izneo je podatak da više od 7.000 Srba ne može da dobije kosovska dokumenta.

U problemu su i studenti i profesori Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji dolaze iz centralne Srbije i Crne Gore, a koji takođe ne poseduju kosovska dokumenta.

Muke Srbima donosi i Zakon o vozilima koji predviđa zabranu upravljanja vozilom na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano. To znači da Srbi sa KiM više neće moći da voze automobile registrovane na gradove u centralnoj Srbiji, a takvih je mnogo.

Od odlaganja do pune primene   

Primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima najpre je bila zakazana za 1. novembar prošle godine, pa je potom odložena za 15. januar ove, da bi kao novi datum pune primene bio označen 15. mart.

Za to vreme Priština sprovodi užurbane pripreme za primenu zakona. Na prelazima se građanima dele informativni flajeri, obučavaju se službenici kosovskog MUP-a, otvorena je telefonska linija, formiran je ekspertski tim koji će se baviti ovim pitanjem...

Istovremeno, prištinske vlasti otvorile su i pitanje sudbine dve preostale srpske institucije na Kosovu - zdravstva i prosvete.

Tako je u januaru ove godine, vršilac dužnosti kosovskog premijera, Aljbin Kurti izjavio da je neophodno započeti „postepenu integraciju zdravstvenog i obrazovnog sistema“, uz poruku da će se taj proces odvijati u koordinaciji sa Evropskom unijom i uz uvažavanje stavova srpske zajednice.

Ova važna pitanja za Srbe na Kosovu prati "gromoglasna tišina" srpskog državnog vrha, izuzev sporadičnih izjava funkcionera Srpske liste.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre dve nedelje zatražio sastanak sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova, ali se to, bar javno, još uvek nije dogodilo.

Na tada održnoj tematskoj sednici Vlade Srbije o "svim važnim pitanjima" - ni reči o zakonima na Kosovu ili mogućoj integraciji.

Najviše ugrožen Univerzitet   

Dragutin Nenezić, pravnik iz Beograda koji radi na Kosovu i koji je posednjih deset godina zastupao srpske građane pred prištinskim sudovima zbog različitih sporova, kaže za Novu da će najpre Zakon o strancima najdrastičnije osetiti studenti i profesori Univerziteta koji se nalazi u Kosovskoj Mitrovici.

"To je najkritičnije. Univerzitet ima status kakav ima i nije prepoznat od strane Prištine. Studenti i profesori samim tim nemaju osnov da dobiju privremeni boravak", kaže Nenezić.

Upravo je neformalna grupa profesora i saradnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici uputila u ponedeljak otvoreno pismo predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu povodom najavljene pune primene Zakona o strancima od 15. marta. U pismu upozoravaju da bi primena ovog zakona, bez prethodno rešenog institucionalnog statusa Univerziteta i bez prelaznih mehanizama, mogla da dovede do njeogovog de facto gašenja, te masovnog kršenja prava na obrazovanje i rad zaposlenih i studenata, kao i prekida studija za veliki broj mladih.

Sagovornik Nove kaže da je malo verovatno da će zakoni biti odloženi, jer sve što se sada dešava - govori suprotno tome.

"Možda će biti nekih pokušaja da se reši nešto privremeno u vezi sa školstvom i zdravstvom, ali mislim da za Univerzitet nema leka", kaže Nenezić.

Rektor Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Arsić izjavio je za RTS da bi primena zakona o strancima i vozilima bila katastrofalna po Srbe na Kosovu i Metohiji i da među građanima vlada opravdana zabrinutost šta će biti posle 15. marta.

Naveo je i da su po ovom pitanju u stalnom kontaktu sa predstavnicima međunarodne zajednice i da su netačne tvrnje da bi Univerzitet mogao da se izmesti na prostor centralne Srbije.

Inače, na Kosovu se već nedeljama može nezvanično čuti da se po preduzećima u srpskom sistemu ubrzano uspostavlja evidencija zaposlenih sa kosovskim ličnim dokumentima, kao i onih koji ih nemaju.

Komentarišući ove navode, sagovornik Nove, pravnik Nenezić kaže da ovo služi više kao evidentiranje stanja na terenu.

Osvrnuo se na tišinu koja po pitanju Kosova vlada u Beogradu, navodeći da je to u skladu sa državnom politikom "koja pušta da se dešava ovo što se dešava".

"Nema neke prevelike intervencije i bavljenja time, jer se sprovodi sporazum i aneks iz Ohrida. Možda, kaže možda, imaju neki plan ili poludogovor za zdravstvo i školstvo kako će da reše, pa iznenade time. Ne mislim da je to previše verovatno, ali je moguće. Svakako ne očekujem od njih da se Kosovom bave uopšte, kao i poslednje tri godine", navodi Nenezić koji pojašnjava da  su pomenuti zakoni i integracija zapravo deo istog procesa, odnosno koraka koji se preduzimaju da se okonča prisustvo Srbije na Kosovu.  

Da li smo stigli do kraja puta?

Tiho gašenje preostalih srpskih institucija na Kosovu traje već najmanje dve godine. U akcijama Kosovske policije, kako na severu, tako i na jugu, zatvoreno je više od 60 službi koje su građanima pružale najosnovnije usluge. Reč je o srpskim opštinama, bankama, poštama, centrima za socijalni rad, komunalnim preduzećima...

Dva preostala stuba srpske države na Kosovu su zdravstvo i školstvo. Najveći broj Srba radi u ova dva sistema, a centar obrazovnog i društvenog života predstavlja Univerzitet sa sedištem u Mitrovici, koji pohađa više hiljada studenata.

Integracijom zdravstva i prosvete ili bilo kakvom promenom njihovog trenutnog statusa, zaokružio bi se višegodišnji proces gašenja srpske države na Kosovu, koji je u institucionalnom smislu počeo potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine, svega godinu dana pošto je Srpska napredna stranka došla na vlast.