Autorski tekst Zorana Lutovca za Nova.rs: Srbija u dve slike uoči izbora

Autorski tekst Zorana Lutovca, predsednika Demokratske stranke i kandidata za poslanika liste "Srbija protiv nasilja"

Ta Dvadesettrojka je simbol današnje Srbije, simbol siromaštva i nejednakosti. Ona je simbol Srbije u kojoj imamo, na jednoj strani, 33.000 milionera i 52 milijardera, a na drugoj strani skoro 2 miliona ljudi u riziku od siromaštva. Ona je simbol Srbije u kojoj 400 hiljada dece nema sva 3 obroka, simbol Srbije u kojoj se čvarci prodaju na komad, a hleb na kriške, simbol Srbije u kojoj predsednik države nudi parizer sa procentom mesa na ivici cenzusa od 3 odsto dok on i njegovo društvo samo za jednu večeru potroše nekoliko prosečnih godišnjih penzija.

Ta Dvadesettrojka je simbol zemlje koja iščezava.

Ogrezlu u korupciji i kriminalu Srbiju napuštaju svi koji mogu, u nju se vraćaju samo oni koji hoće tu da budu sahranjeni.

Između dva popisa Srbija je ostala bez više od pola miliona stanovnika, bez Novog Sada i Kragujevca. Više nas umire nego što se rađa. Više nas preživljava nego što živi.

Zagađeni su zemlja, vazduh i voda - zagađene su naše duše.

Iskorenili su stid i sad sve mogu. Više nije sramota, lagati, krasti, falsifikovati...

Ukrali su nam osmehe i nadu. Ukrali su nam živote.

Ipak, postoje ljudi koji vraćaju osmeh i nadu, veru u bolju Srbiju.

Jedna od njih je jedanaeetogodišnja Julija iz Kostadinovca kod Merošine.

Ona je vesnik proleća. Ona je proleće. Proleće u decembru.

Julija je rešila da se bori za svoja prava, pa je sa mlađim bratom i drugaricom prikupila 112 potpisa da se u selu instaliraju ljuljaške i klackalice. Ona je tražila samo ono što već imaju druga deca i već sa 11 godina postala aktivistkinja, građanka koja je uzela stvar u svoje ruke. Rekla je: “I mi deca iz imamo pravo da živimo!”

Velika je to stvar. Veliku zrelost je pokazala Julija i dala primer odraslima šta treba da rade: da uzmu stvari u svoje ruke i menjaju Srbiju!

Hvala ti Julija.

Hvala i svima vama koji ste mesecima protestovali, a posebno onim najupornijima, svima vama koji ste zahtevali da se prekine sa nasiljem i tražili odgovornost, a ne izgovore.

Hvala svim osnivačima i potpisnicima ProGlasa.

Vi ste čuvari zdravog razuma i savesti ovog društva.

Vi ste vesnici proleća koje smo čekali jedanaest godina.

Vi ste svetlost koja ispisuje poruku u tami.

Svi vi koji ste utučeni i bezvoljni, svi vi kojima su skinuli osmeh sa lica i ugasili iskru u očima: dignite glavu, ispravite kičmu! Promenimo Srbiju! Vratimo osmeh u naše živote!

BONUS VIDEO: