Podeli
Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

“Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potrošio sve kredite u EU. Istina je da postoje države članice koje imaju oštriji stav prema njegovoj vladavini i politici koju sprovodi, ali isto tako odgovora istini da Vučić ima i dalje podršku pojedinih lidera u EU, štaviše još su više uvereni da je on pravi čovek za Srbiju i region. Ta dva teško pomirljiva stava su dovela u nezavidnu poziciju evropske institucije jer ne mogu da profilišu zajdnički i jasan stav EU prema Vučiću. Primera radi, prema Rusiji ili prema Velikoj Britaniji imamo konsenzus svih 27 članica i zato EU, kao celina, ima zajednički i jasan stav, blio da su pitanju sankcije prema Moskvi ili poštovanje postignutog sporazuma o Bregzitu. Sa Srbijom to nije slučaj i EU nema zajedničku, definisanu poziciju prema Vučiću i Beogradu, što svakako predsedniku Srbije ostavlja dosta manevarskog prostora”,  kaže za portal Nova.rs visokopozicionirani diplomata u institucijama EU. 

Piše: Željko Pantelić

Prema rečima našeg izvora koji je odlično upućen u dosije Srbije i Zapadnog Balkana ne treba očekivati promenu u politici EU prema Srbiji i prema predsedniku Vučiću u ovoj godini jer politikom EU prema zemljama kandidatima za članstvo u EU dominiraju pozicije država članica Unije. “Do eventualne ozbiljnije promene bi moglo da dođe u drugoj polovini 2022. godine kada se bude završio ciklus važnih izbora u članicama EU, uključujući Nemačku i Francusku, kao i u Mađarskoj budući da je Viktor Orban najvatreniji  Vučićev poštovalac u EU. Tek tada bi mogli da imamo konsenzus koji bi mogao da vodi ka konkretnoj diplomatskoj i političkoj akciji prema Beogradu”, dodao je naš sagovornik.

Diplomatski izvor portala Nova.rs  u jednoj od važnijih država članica EU ne isključuje mogućnost da Vučić iskoristi diplomatsko-geopolitički vakum koji se stvorio promenom vlasti u Vašingtonu i ulaskom u izbornu godinu u Nemačkoj za još jedan zaokret u svojoj politici. “Ne bi bilo iznenađenje da se Vučić ugleda na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana čiji poslednji potezi upućuju na opredeljnje Ankare da se ponovo približi EU, NATO saveznicima i SAD. Poput Erdogana i Vučić bi mogao da shvati da je za njega i njegovu zemlju, u ovakvim kriznim i nepredvidivim vremenima mnogo bolje da bude uz EU i SAD, što ne znači nužno kvarenje odnosa sa Rusijom i Kinom. Štaviše, bilo bi veoma mudro sa Vučićeve strane da iskoristi šansu koja mu se ukazala i vrati Srbiju na evropski kurs, tim pre što bi mogla da bude njegova poslednja prilika”, smatra evorpski diplomata.

U ovoj godini bez većih problema zbog Kosova

U tekućoj godini zvanični Beograd neće imati većih problema sa Kosovom i neće biti pritisaka za postizanje značajnijih pomaka u pregovaračkom procesu: delimično zbog činjenice da do leta nećemo imati legtimnu vladu u Prištini, delimično zbog agende EU u kojoj nema ambicioznih ciljeva a dobrim delom i što će nova američka administracija predsednika Džo Bajdena, pre nego što upali farove na Zapadnom Balkanu, morati da se pozabavi velikim dosijeima poput restauracije multilateralnog delovanja Vašingtona uključujući klimatske promene i NATO a zatim Kinom, Rusijom, Iranom, Bliskim istokom, Venecuelom i tek zatim će doći, ako dođe, na red Zapadni Balkan.

Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak će nastaviti da primenjuje svoju strategiju politike malih koraka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine sa fokusom da se rešavaju konkretna pitanja koja utiču na svakodnevni život građana i privrednih subjekata.

Prema našim saznanjima iz krugova bliskih visokom predstavniku za spoljnu politiku EU Žozepa Borelja Brisel ima par važnih ciljeva za Zapadni Balkan u 2021. godini. Portugalsko i slovenačko predsedništvo EU u tekućoj godini će raditi iz petnih žila na realizaciji 18-omesečne agende koja je dogovorena sa Nemačkom i koordinisana sa institucijama EU.

Bugarske opstrukcije usporile Balkan

Bugarsko podmetenja klipova u točkove dogovorenoj trojnoj agendi (Nemačka, Portugal, Slovenija) iz uskonacionalnih poriva je prouzrokovalo kašnjenje u sprovođenju pomaka u integracijama Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije. Zbog krajnje nekorektnog delovanja Sofije biće akumuliran, u najboljem slučaju, zastoj od nekoliko meseci, mada postoji bojazan da bi Bugarska mogla da nastavi sa opstrukcijom što bi moglo da obesmisli realizaciju agende EU na Zapadnom Balkanu.

Na Šumanovom trgu u Briselu su veoma rezignirani zbog  Bugarske jer je dovela u pitanje kredibilitet EU i njenu politiku “do ut des” prema Zapadnom Balkanu: Severna Makedonija je sve uradila što se od nje tražilo a EU nije ispunila svoja obećanja data Skoplju. Postoji bojazan da bi “severnomakedonski presedan” mogao da bude velika kočnica u procesu proširenja budući da je pokazao zapadnobalkanskim liderima da napori, odricanja, hrabri potezi u cilju ispunjavanja evrospkih zahteva nisu uvek adekvatno i blagovremeno nagrađeni od EU. Veoma loša poruka imajući u vidu ko su lideri zapadnobalkanskih država.

U svakom slučaju, cilj EU je da Srbija i Crna Gora počnu u ovoj godini pregovore po novom metodu i da otvore prvi od šest klastera, po mogućstvu, u junu tokom portugalskog predsedavnja. Alternativni datumi su u septembru i decembru pod kapom slovenačkog predsedavanja Unijom. Predviđeno je otvaranje osnovnog klastera u kome se, između ostalih, nalaze poglavlja 23 i 24 o vladavini prava. U EU sa razmišlja i o dodatnim potezima koji bi mogli da budu korisni u vezivanju Srbije za evropski put, ali smo još uvek u embrionalnoj fazi tako da nije najjasnije šta bi to moglo biti.

Glavni cilj za Severnu Makedoniju i Albaniju biće otvaranje pregovora, odnosno odžavnje prve tzv. Međuvladine konferencije u prvoj polovini ove godine. Bosna i Hercegovina će teško moći da stigne do statusa kandidata u ovoj godini jer je Sarajevo veoma daleko od ispunjavanja 14 zadataka koji su postavljeni kao uslov od strane Brisela. Štaviše, čak i uslovi koji su ispunjeni, poput održavanja lokalnih izbora u Mostaru, prete da se pretvore u bumerang zbog svih polemika i optužbi za izbornu krađu u gradu podeljenom po etničkoj liniji na hrvatski i bošnjjački deo. S druge strane, EU će se u sledećih par meseci ozbiljno pozabaviti pitanjem migranata koji se nalaze u Unsko-sanskom kantonu i pomoći će BiH da reši taj problem.

Kosova bez šengenske vize do 2022.

Kosovo ostaje na čekanju, delimično zbog izbora koji se održavaju u maju a još više zbog toga što EU nema mnogo toga da ponudi konkretnog Prištini. O viznoj liberalizaciji  neće biti ozbiljnijeg napretka sve dok se ne završe predsednički izbori u Francuskoj u proleće 2022. godine. Pariz uporno odbija svaku inicijativu o dizanju šengenskog zida za građane Kosova pravadajući ga velikim brojem azilanata, ilegalnih migranata i povećanim brojem krivičnih dela organizovanih kriminalnih grupa.

U evropskim institucijama uveravaju da u EU ne postoji alternativa za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana u EU. “Ideja savetnika Angele Merkel i dugogodišnjeg evroparlamentarca Elmara Broka o nekom srednjem rešenju za države Zapadnog Balkana, više od SSP-a a manje od članstva u EU, ili ulazak u Evropsku ekonomsku zonu u kojoj su Norveška, Island i Lihtenštajn, je priča koja se periodično vraća u diplomatskim kuloarima u Briselu, ali nikada nije uzeta ozbiljno u razmatranje. Put zapadnobalkanskih država u EU je spor i Brok nije daleko od istine kada kaže da nijedna nova država neće ući u EU u sledećih deset godina, ali je isto tako činjenica da taj put nema alternativu koliko god bio spor”, zaključio je naš diplomatski izvor u Briselu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar