Na dan inauguracije Džoa Bajdena, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu profesor Ivan Vujačić smatra da Srbija neće biti visoko na listi prioriteta novog američkog predsednika i njegove administracije makar prvih godinu dana, ali da se od nekih stvari neće odustati. U intervjuu za portal Nova. rs Vujačić kaže da tu, pre svega, misli na dijalog Beograda i Prištine, gde se od Amerike može očekivati dodatni pritisak ka finaliziranju dogovora kada bude vidljiv njegov potencijalni završetak . Ono što bi, međutim, više trebalo da zabrine vlast u Srbiji jeste to što će morati da dokaže i Evropi i SAD da je demokratska država. U protivnom, kako kaže, može otvoreno ili prećutno biti skinuta sa dnevnog reda za pristup Evropskoj uniji za dugi niz godina.
Danas je inauguracija Džoa Bajdena. Da li Amerika okreće novi list i šta to znači za Srbiju?
Više je ovo pitanje šta svet može da očekuje? Bajden će pre svega biti preokupiran unutrašnjim problemima i politici. To ne znači da će ignorisati spoljnu politiku, ali će morati da se koncentriše na prioritete. Mislim da će to, pre svega, podrazumevati usklađivanje narušenih odnosa sa Evropskom unijom, vraćanje klimatskom sporazumu iz Pariza, pokušaće zasigurno da poništi neke Trampove odluke, siguran sam da će gledati i kako da se nagodi sa Rusijom u vezi ugovora o raketama srednjeg dometa, koji nije obnovljen. Zatim, tu su i dogovor sa Kinom o trgovini, zatim jačanje saradnje u okviru NATO… Ima tu dosta važnih pitanja kojima će se Džo Bajden baviti u prvoj godini svog mandata, tako da mislim da Srbija neće biti visoko na dnevnom redu američke administracije.
Da li očekujete veću uključenost SAD u dijalogu Beograda i Prištine?
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine trenutno je pod velikim znakom pitanja. Pre nego što do toga dođe moraju se održati izbori na Kosovu, a tek onda možemo očekivati da nešto počne da se dešava po tom pitanju. U svakom slučaju, očekujem da će Bajdenova administracija po tom pitanju blisko sarađivati sa EU.
Glasna su mišljenja da je nova administracija naklonjenija kosovskoj strani. Mislite li da je zaista tako?
Amerika ima razloga da uloži u to da Kosovo bude održiva država. Na kraju krajeva, ta država je stvorena pod njenim patronatom. No, siguran sam da će Amerika tražiti od zvanične Prištine saradnju i učestvovanje u dijalogu. Mislim da će EU tu imati ključnu reč, a da će Amerika pripomoći izvesnim pritiskom, ukoliko na vidiku bude bilo sporazuma prihvatljivog za obe strane.
Kakva će biti sudbina Vašingtonskog sporazuma, koji je delegacija Srbije predvođena predsednikom Srbije nedavno potpisala u Beloj kući u prisustvu Donalda Trampa?
Taj sporazum je toliko heterogen. Ranije je već bilo potpisan dogovor oko izgradnje puta ka Prištini i železnice. To će sigurno ostati. Sve drugo je jedan pravi galimatijas. Pretpostavljam da se premeštanje ambasade u Jerusalim neće desiti. Možda ćemo otvoriti neko predstavništvo Privredne komore ili tako nešto što će se zvati „državna kuća Srbije“ ili tako nekako. Evropljani su izuzetno protiv toga, a mislim da ni Bajdenova administracija neće to pritiskati. Što se gasa tiče, to je jedna potpuno nerealna priča, tako da mislim da ni od toga nema ništa. Moguća je diversifikacija nabavke ukoliko se u istočnom Mediteranu pronađe gas, a i za to treba pet do 10 godina. Videćemo šta će biti i sa 5G mrežom. Naša zemlja je zvanično odustala od uvođenja 5G mreže ove godine. Očiglednio je ta tačka bila uperena protiv Kine. U vezi 5G mreže verovatno će se čekati na stav EU po tom pitanju koje je postala deo novog tehnološkog rata između SAD i Kine.
Kako vam generalno gledano danas izgleda srpska diplomatija, postavljanje Marka Đurića, Miroslava Lazanskog za ambasadore u državama koje važe za najveće svetske sile?
Što se naše diplomatije tiče do nedavno smo imali veliki broj nepopunjenih mesta, sad se to polako popunjava, uglavnom političkim kandidatima. To ne mora nužno da bude loše, uvek postoji jedan broj političkih mesta u diplomatiji, ali bilo bi dobro da značajno iznad polovine postavljenihambasadora budu profesionalne diplomate, recimo oko 70 odsto. Đurić i Lazanski su očigledno politički izbor, a zna se ko ih postavlja. To je predsednik republike. Ako ima poverenja u njih oni će sigurno predstavljati Srbiju kako on misli da treba, odnosno predstavljaće njegovu politiku, odnosno državnu politiku.
Nadam se da je Selakoviću engleski bolji nego Dačiću
Kako je Ivica Dačić, po vašem mišljenju, obavljao posao šefa diplomatije i šta očekujete od Nikole Selakovića?
Ne zna se kako je Dačić radio svoj posao, jer je spoljnu politiku vodio Aleksandar Vučić. Zna se ko je suštinski ministar spoljnih poslova. On vodi svu politiku u zemlji i van zemlje. Dačić je radio manje važne stvari i obavljao zadatke za koje Vučić nije imao vremena. Selakovića ne pratim, tek je stigao. Pretpostavljam da mu je engleski bolji nego Dačiću.
Izvestan broj evroparlamentaraca poslao je pismo Oliveru Verheljiju u kojem kritikuje veliki uticaj Kine u Srbiji. Šta mislite o tome?
Čuju se razni glasovi u Evropskom parlamentu, ali to nisu odlučujući glasovi, jer nisu deo izvršne vlasti. Međutim, to dosta govori o atmosferi u EP i ne samo u parlamentu. Značajno je što se javljaju ti glasovi. Sigurno je da će i ova priča o kineskom uticaju u Srbiji, koji jeste evidentan, doći na red u kontekstu formulisanja zajedničke politike prema Kini u EU. No, mislim da je odustajanjem (odlaganjem) 5G mreže vlast uspela da predupredi taj problem. Bar na neko vreme.
Na kraju da zaključimo, šta mislite o tome koliko će Evropa imati uticaja na dijalog vlasti i opozicije i eventualnu promenu izbornih uslova u Srbiji?
Vlast će morati nešto tu da popusti. Na sledećim izborima moraće da dobije neki demokratski pečat ili to neće biti dobro. Biće problema.
U čemu se mogu ogledati ti problemi?
Da se Srbija skine sa dnevnog reda za pristup Evropskoj uniji, prećutno ili eksplicitno. Za sada je to bilo prećutno, jer nismo otvorili ni jedno poglavlje prošle godine, a ne vidim da je na pomolu otvaranje novih. Uz to nismo ni jedno od 18 trajno zatvorili. Ako ovako nastavi vlast rizikuje da počne da dobija zvanične kritike of važnih evrropskih država. To je samo jedan korak od zvaničnog suspendovanja procesa pridruživanja do daljeg.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar