0
"Nakon što su ovog utorka na mog oca fizički nasrnuli članovi najbliže porodice, koje je mesecima prijavljivao nadležnima zbog nasilja, on je preminuo", tvrdi ćerka preminulog čoveka Ivana Veljić.
Redakciji sajta „Slobodna reč“ stiglo je potresno pismo ćerke i supruge čoveka koji je, kako one kažu, preminuo usred porodičnog nasilja, koje je prijavljivano institucijama koje nisu adekvatno reagovale.
„Pišem vam jer želim da podelim iskustvo koje, nažalost, nije samo lična tragedija, već slika onoga što se često dešava iza zatvorenih vrata doma, ali i iza zatvorenih vrata institucija.
Nakon višemesečnog nasilja, pokušaja fizičkog izbacivanja iz kuće i vršenja pritiska da silom prepiše imovinu, došlo je do još jedne teške situacije koja je na kraju završila smrtnim ishodom – u trenutku kada je policija intervenisala po osmoj prijavi nasilja u porodici.
Pročitajte još:
0
1
0
Moj otac, inače srčani bolesnik i dijabetičar, mesecima je bio žrtva porodičnog nasilja koje je trpeo od sina i njegove porodice. Stres, napadi i pretnje kojem je bio izložen svakodnevno su pogoršavali njegovo zdravstveno stanje. Trpeo je najgore od članova svoje najbliže porodice, što ga je postepeno dovelo do potpunog sloma.
Tokom proteklih meseci podnošene su prijave za porodično nasilje PU Vranje i pokretani krivični postupci. Ipak, dok su institucije vodile svoje procedure, nasilje je nastavilo da se ponavlja, do fatalnog ishoda.
Ovo pišem da ukažem na to koliko porodično nasilje može biti razorno i na posledice koje se možda odmah ne vide. Strah, pritisak, stalne pretnje i osećaj bespomoćnosti mogu biti jednako smrtonosni kao i fizički napad.
Još je teže kada žrtve više puta traže pomoć, a sistem im ne obezbedi adekvatnu zaštitu. Tada institucije, svesno ili nesvesno, postaju deo problema.
Porodično nasilje nije „porodična svađa“ i „drama“ Ono razara zdravlje, dostojanstvo i živote.
Nadam se da će ovaj slučaj — kao i mnogi drugi koji ostanu neispričani — podsetiti sve nas, a posebno one koji rade u institucijama, da svaka prijava znači nečiji vapaj za pomoć. I da ponekad taj vapaj može biti poslednji“, napisano je u pismu koje je dostavljeno „Slobodnoj reči„, a potpisano je sa ćerka i supruga pokojnog Jovice, Ivana Veljić i Slavica Stamenković