Treniranje strogoće: Kad policija sme da bije

Malo kome prija, da ga policija zaustavi na ulici, sa ili bez nekog posebnog razloga, ali  ima mnogo onih koji su od ljudi u uniformi doživljavali brojne neprijatnosti. Kod nas pravo da vas na ulici zaustave imaju pripadnici MUP-a, Komunalne milicije, u nekim slučajevima i pripadnici Vojne policije, ali i pripadnici obaveštajno bezbednosnih službi poput BIA, VBA i VOA, i to dok su na dužnosti i u okviru svojih nadležnosti. Prilikom zaustavljanja nisu dužni da kažu  razlog zbog čega od traže ličnu kartu ili neki drugi dokument sa slikom, ali ako građanin odbije onda osim što se već nalazi u prekršaju, može doći u konflikt sa organima reda i to već nije poželjno.

Postupanje sa osumnjičenim"Moramo biti realni i reći da je srpska policija u potpunosti napustila koncept koji je do pre 15 godina bio opšteprisutan u postupanju sa osumnjičenim prilikom policijskom zadržavanja. Tome je u velikoj meri doprinelo skraćenje maksimalmog vremena policijskog zadržavanja sa 72 na 48 časova. Jedino je Crna Gora od zemalja u okruženju zadržala relikt komunističkog doba u vidu 72 časovnog trajanja takozvanog policijskog pritvora", kaže za Nova.rs  beogradski advokat Ivan Simić.https://www.youtube.com/watch?v=UC4dTjGl0Dg&feature=emb_logoSimić smatra da ovlaštenje policije da nekog tri dana drži, pre nego što ga izvede pred sud ili javnog tužioca ne može biti u duhu ljudskih prava savremene civilizacije."Upravo ova promena jeste ključna u odnosu na elementarna ljudska i građanska prava koja se odnose na čovečno postupanje prema zadržanim licima. Ne tako davno nije bilo ništa neuobičajeno da policija primenjuje silu prilikom ispitivanja i zadržavanja, pa su premlaćivanja i prebijanja bila gotovo redovana pojava. U tom smislu, možemo reci da je napravljen civilizacijski iskorak i da policija u svom radu ne koristi silu kao dominatno sredstvo u cilju dokazivanja i iznuđivanja priznanja. Naravno, situacija je i dalje daleko od savršene, pa imamo brojne pritužbe na prekoračenje policijskih ovlaštenja", dodaje Simić.

Način postupanja policajacaPrema njegovim rečima policija u svom radu mora da se pridržava pre svega Zakona o krivičnom postupku, odnosno Pravilnika o policijskim ovlašćenjima kada je u pitanju očuvanje javnog reda i mira."Upravo ovaj pravilnik bliže uređuje način postupanja policijskih službenika. U tom smislu, policijski službenik može izvršiti proveru ili utvrđivanje identiteta lica uvidom u lični dokument bilo koje osobe koja je dovedena i zadržana u bilo kojoj područnoj policijskoj stanici. S obzirom da ovaj pravilnik pravi razliku između dovedenog i zadržanog lica, mora biti neodložno predočeno zbog čega je dovedeno ili zadržano, da se poduči da nije dužno ništa da izjavljuje da mu se obezbedi branilac i naravno lekar ukoliko je potrebno", kaže Simić i osvrće se na primer slika hapšenja gradonačelnika Budve."Sila koja se primenjuje mora biti srazmerna  i adekvatna zlu koje neposredno preti. Stoga svako ograničenje ili sužavanje prava bilo kog pojedinca mora biti u svemu u skladu sa zakonom i pravilnicima kojima se dodatno razrađuju i uređuju policijska ovlaštenja. Ljudsko pravo je standard i pokazatelj stepena civilizacijskog dostignuća i razvitka jednog društva, zato zaštita bilo kog javnog interesa ne može ići na štetu ovog standarda".

Pretres stanaAdvokat Simić se osvrnuo i na ulogu policije u pretresu osobe ili stana."Po pravilu pretresanje lica i stana vrši se isključivo po naredbi suda ili tužilaštva u prisustvu svedoka i uz sačinjavanje zapisnika o pretresanju kao i potvrde o privremeno oduzetim stvarima koja je sastavni deo zapisnika, ukoliko se neka stvar oduzima. Takođe, kriminalističko taktičke radnje kao što su zaseda, racija ili blokada saobraćajnih ili drugih površina mogu dovesti do privremenog ograničenja kretanja koje bez odobrenja nadležnog suda može trajati makismalno do osam časova", dodaje Simić.Ovaj beogradski advokat, dodaje u nastavku razgovora, da primećuje napredak u postupanju policajaca prilikom legitimisanja, odnosno utvrđivanja identiteta građana i da je u tom delu primetno osavremenjivanje u postupanju.

Prisluškivanje i zloupotrebe"Razvoj modernih sredstava komunikacije, kako među građanima koji istovremeno mogu učiniti vidljivim i javno dostupnim svako neovlašćeno postupanje, tako i u odnosu na savremena sredstva rada policije koja omogućavaju pravovremena saznaja i uvid u infomacije od značaja za javnu i državnu bezbednost. Međutim, ono što se neminovno nameće kao problem savremenog postupanja organa bezbednosti jeste upravo primena sredstava za praćenje, tajno snimanje i fotografisanje kao i sredstava za presretanje komunikacija, naglašava Simić i dodaje da je zakon neretko i  nedorečen, kada  je nadzor nad primenom ovih sredstava u pitanju.Međutim, prema njegovim rečima, razvoj savremene tehnologije dovodi do toga da se sredstva tehnike vrlo često mogu zloupotrebljavati, ne samo od strane nadležnih imalaca javnih ovlaštenja da ih primenjuju, već i od pojedinaca i parastruktura koje za to nemaju ovlaštenja ali su neobjašnjivo pribavili kapacitet da ih sprovode."Nesporni društveni napredak u smislu značajnog unapređenja nepovredivosti zivota i tela, dovodi do stvaranja novih izazova koja se odnose na pitanje nepovredivosti privatnosti, kao izuzetno značajnog segmenta iz korpusa ljudskih i građanskih prava, zaključuje Simić.Takođe, postoje i specijalne prilike kada policajci nisu dužni da bilo kome šta objašnjavaju. Takav slučaj je bio i sa nedavnouvedenim vanrednim stanjem zbog pandemije koronavirusa, kada je bilo uveden veliki broj mera i zabrana, zbog čega je značajan broj građana bio i kažnjen jer nisu posštovali naredbe. Osim vanrednog stanja, slične situacije kada policija nema baš sluha da nekom nešto preterano objašanjava tiču se i  stanja neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, kao što je bio slučaj i u čuvenoj akciji "Sablja", kada je država zbog policijskog postupanja platila silne odštete.Tako kaže advokatska struka, a šta kaže Zakon o policiji kada sme neko da se zaustavlja, kada se primenjuje palica, odnosno pendrek i sredstva vezivanja.Činjenica je da su srpskoj policiji nametnuta stroga ograničenja prilikom upotrebe sredstava prisile, pa i vatrenog oružja, nego što se misli.U okviru Zakona o policiji posebno mesto zauzima sedmo poglavlje –policijsko ovlaštenje, koje nabraja čak 16 policijskih ovlaštenja prema građanima, od upozoravanja i naređivanja, preko utvrđivanja identiteta, pregleda, oduzimanja predmeta, zaustavljanja vozila, utvrđivanja alkoholisanosti do upotrebe sredstava prinude, koja su regulisana svaka posebnim članom zakona.Pa se tako kaže: »Policijski službenik sredstva prinude upotrebiće samo ako se na drugi način ne može izvršiti zadatak i to suzdržano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.; Policajac se u zakonu poziva da upotrebi najblaže sredstvo prinude kojim se može postići zakoniti cilj i na način kojim se službeni zadatak izvršava bez nepotrebnih štetnih posledica.Takođe, jasno se navodi i da policajac pre upotrebe sredstva prinude mora da upozori lice prema kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji moguće i neće dovesti u pitanje izvršenje službene radnje, a policajci su prilikom upotrebe sredstava prinude dužni su da čuvaju ljudske živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete, kao i da osiguraju da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da njegovi najbliži o tome što pre budu obavešteni.Zakon o policiji navodi i da se fizička prinuda ne sme upotrebljavati prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, teškim invalidima i trudnicama čija je trudnoća vidljiva ili koje upozore da su trudne. Prema licima iz stava 1. kako navodi zakon izuzetno se može upotrebiti fizička snaga i druga sredstva prinude pod uslovima ako neko od tih lica vatrenim oružjem, oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život lica.Osim postupanja prema građanima, Zakon o policiji jasno je definisao kada policija ima pravo da upotrebi silu, radi odbijanja napada, savlađivanja otpora ili sprečavanja samopovređivanja osobe. Pa tako pod upotrebom fizičke snage, smatra se upotreba različitih zahvata borilačkih veština ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica, kojima se prisiljava na poslušnost kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi. Napadom se smatra svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen ili da se policijski službenik omete ili spreči u izvršenju službene radnje."Otporom se smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se može vršiti oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja, pasivni otpor, ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti, ili preduzimanjem slične radnje, aktivni otpor. Fzička snaga upotrebljava se u skladu sa pravilima veštine samoodbrane, a sa upotrebom se prestaje čim prestane napad ili otpor lica prema kojem je upotrebljena."Takođe zakon je definisao i upotrebu suzavca, ali i elektrošokera, ali i električne palice za savlađivanje.

Pendrek ne sme po glaviKod palice je najinteresantnije da je u zakonu jasno navedeno gde se nikad plaicom ne sme udariti onaj nad kojim se primenjuje sila, pa tako u zakonu stoji da se udarac službenom palicom (pendrekom) ne sme zadati po glavi, vratu, kičmenom stupu, grudnom košu, trbušnom zidu, genitalijama i zglobovima, ali ti ima jedno "ali", "osim ako su takvi udarci neophodni radi zaštite policajaca. Sredstva za vezivanje se mogu koristiti za vezivanje ruku ispred tela ili iza leđa, ali postoji i opcija da se u slučajevima kad su prva dva uslova nemoguća, vezuju noge."Najinteresantniji deo zakona o policiji jeste upotreba vatrenog oružja kako prema ljudima, tako i prema životinjama.Pa tako policajac sme da upotrebi vatreno oružje samo ako je nužno da od sebe ili drugog odbije napad kojim se ugrožava njegov i život drugoga. Protivpravni napad se smatra napad vatrenim oružjem ili njegovom imitacijom. Napadom se smatra i potezanje, stavljanje u položaj za upotrebu i pokušaj potezanja vatrenog oružja.U zakonu je jasno navedeno da upotreba vatrenog oružja nije dozvoljena prema maloletnicima, osim u slučaju napada.Zakon je jasno precizirao da pre upotrebe vatrenog oružja policajac mora da izda naređenje "Stoj, policija, pucaću!". U slučaju da lice ne postupi po naređenju, policajac će ga upozoriti pucnjem u vazduh, ako se time ne ugrožava bezbednost ljudi. Izuzetno, policijski službenik može da upotrebi vatreno oružje bez izdavanja naređenja i upozoravajućeg pucnja, ako bi to dovelo u pitanje njegovu odbranu i život.Intiresantno je i da je propisnao kada se da se puca na vozilo u pokretu. Naime, ono je strogo zakonom zabranjeno, osim ako se to vozilo ne koristi za ugrožavanje drugoga.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram