Nadzornih kamera na ulicama Srbije ima gotovo na svakom koraku, a poslednjih meseci svedočimo još većem porastu obezbeđivanja video-nadzorom, dok građanima i dalje nije najjasnija njihova uloga. Iako bi, bar po pravilu, trebalo da budu od najveće koristi baš u slučajevima sprečavanja i procesuiranja osoba koje su počinile krivična dela, baš tada, vrlo često, zakažu - ili naprasno prestanu da rade ili snimci u krucijalnim minutima volšebno nestanu.
Mnogi medijski ispraćeni slučajevi epiloge nisu dobili upravo „zahvaljujući“ kamerama, kojih ima na svakom koraku. Neretko su snimci bili falični ili su imali određene nedostatke, zbog kojih nije bilo moguće utvrditi sve okolnosti pomenutih slučajeva.
Uprkos tome, nadležni organi su nastavili sa „ukrašavanjem“ ulica ovim, očigledno ne tako korisnim, alatkama. Nakon karantina, kada se broj kamera povećao, bili smo svedoci raznih teorija zavere kako se one koriste da bi nas lakše posmatrali dok smo „pod ključem“.
Pročitajte još:
Međutim, ključna uloga kamera, bar po pravilu, trebalo bi da bude u svrhu bezbednosti građana, pogotovo u slučajevima krivičnih dela, najčešće saobraćajnih nesreća, kada su snimci sa istih neretko i presudni dokazi. Ipak, u ovim trenucima snimci sa kamera najčešće magično nestaju, ili su barem u toj količini falični da su, maltene, neupotrebljivi.
U poslednjih nekoliko godina bilo je više slučajeva u kojima su snimci pravili problem u istražnim i sudskim postupcima, posebno u onim koji su direktno bili povezani sa vladajućim režimom i njima bliskim osobama.
Nesreća na naplatnoj rampi „Doljevac“
Stanika Gligorijević (52), poginula je 31. januara 2019. godine, na naplatnoj rampi Doljevac. Na njeno vozilo je, dok je stajala u redu za naplatu putarine, naletela službena „škoda“ u kojoj se nalazio v.d. direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić.
Nekoliko meseci nakon nesreće, JP „Putevi Srbija“ dostavilo je Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu snimak nadzorne kamere na naplatnoj rampi stanice „Doljevac“, ali, kako su rekli u tužilaštvu, na snimku nedostaju ključni delovi od dva minuta, i to baš onaj deo koji je bitan za postupak.
Ovo je samo još više doprinelo mističnosti ovog slučaja koji je od samog početka kontroverzan, počevši od toga ko se nalazio za volanom „škode“, zašto su snimci sa nadzornih kamera sa mesta nesreće polovični, do toga da je naplatna rampa nedugo posle nesreće sravnjena sa zemljom i premeštena na drugu lokaciju.
Slučaj ubistva radnice pumpe Kristine Kaplanović
Kristina Kaplanović (17), radnica na pumpi „NIS Petrol“, ubijena je tokom pljačke 25. maja 2017. godine. Te večeri napadač je upao na pumpu i od radnika, među kojima je bila i Kaplanovićeva, zatražio pazar iz kase u kojoj je bilo 10.000 dinara. U jednom trenutku došlo je do koškanja, kada je pištolj koji je napadač držao u ruci opalio i nesrećnu devojku smrtno ranio. Kaplanovićeva je od posledica ranjavanja preminula nekoliko dana kasnije u bolnici.
Zbog ubistva se sudi Milošu Srebriću zvanom Flekica, dok se Stefan Rokvić, sin biznismena Danijela Rokvića koji je oženjen pevačicom Dijanom Janković, tereti za neprijavljivanje krivičnog dela.
Naime, na glavnom pretresu pregledani su snimci nadzornih kamera na pumpi u vreme zločina. Osim što pojedini delovi video-zapisa ne postoje, ostatak je oštećen, odnosno sečen. Pa tako, najbitnijih pet minuta i 10 sekundi, tokom kojih se ubistvo desilo i koji bi mogli da rasvetle ceo slučaj – ne postoje.Pomenuti video-snimci sa sigurnosnih kamera koje su sudu dostavili MUP i NIS samo su dodatno otežali ovaj postupak.
Pročitajte još:
Takođe, od 12 kamera sa pumpe, snimci postoje tek od broja 4. Kamere broj 1, 2 i 3 nigde nema, odnosno ne postoje. Ipak, još interesantnije je i to što na upotrebljivim snimcima, koji gledaju na mesto na kojem se desilo ubistvo, fale pojedini delovi u vremenu između 22.24 i 22.36 sati kada se i dogodila pucnjava.
Ranjavanje Peconija
Predrag Ranković Peconi ranjen je u martu 2017. godine u beogradskom hotelu „Prag“. U presudi se navodi da je 22. marta 2017. godine Željko Rutović, uz pomoć telohranitelja koji je Rankovića onesposobio udarajući ga pištoljem u glavu, pucao u noge Rankoviću i teško ga telesno povredio.
Ovaj događaj su zabeležile sigurnosne kamere ali su snimci i ovaj put bili problematični. Na snimku se vidi kako za stolom sedi nekoliko ljudi među kojima i Rutović i Ranković, kao i trenutak kada Rutović ustaje i napada Rankovića, udara ga po glavi predmetima koji su bili na stolu,, a potom puca na njega.
Goran Petronijević, advokat Željka Rutovića, rekao je da su snimci koji su prikazani na sudu sečeni i montirani, te je predložio sudiji da se snimci izdvoje iz dokaza.
Ubistvo Olivera Ivanovića, kamere proradile nakon 10 minuta
Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, ubijen je 16. januara 2018. kada su u ranim jutarnjim satima nepoznate osobe pucale na njega. Ono što je od početka izazvalo sumnju jeste da kamere na zgradi gde je sedište GI SDP nisu radile od 4. januara, ali da su naprasno proradile 10 minuta nakon ubistva.
Javnosti je naknadno saopšteno da kamere nisu radile 12 dana pre ubistva, a da su proradile 10 minuta nakon tragedije, kada su usnimljena kola Hitne pomoći.
Mitrovićev sin usmrtio devojčicu na pešaškom prelazu
Andreu Bojanić (17) je džipom pregazio Aleksandar Mitrović, sin Željka Mitrovića, vlasnika televizije „Pink“ u Ustaničkoj ulici. Vozio je brzinom većom od 80 kilometara na sat i potom pobegao sa mesta nesreće. U slučaju Aleksandra Mitrovića odbrana je u više navrata osporavala snimak sa nadzornih kamera a na osnovu kojeg je utvrđena brzina kojom se optuženi kretao u trenutku udesa u kome je stradala Andrea Bojanić.
Naime, sporno je bilo to što je snimak bio kopija kopije, odnosno ni dan danas nije poznato gde se nalazi originalni video zapis sa nadzornih kamera. Upravo zbog toga, odbrana Mitrovića se žalila na presudu kojom je on osuđen na 11 meseci kućnog zatvora a o čemu će se govoriti na sednici Apelacionog suda koja je zakazana za narednu nedelju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar