7
Boban Bogdanović, koji godinama ima veze sa sportom i prijatelj je ubijenog kriminalca Aleksandra Gligorijevića Pukija, člana klana Veljka Belivuka, za KRIK priča da mu je prijatelj u amanet ostavio istinu o ubistvu političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Gligorijević mu je, kaže, ispričao ko je ubio, ko naredio, a ko je organizovao ubistvo Ivanovića. Njegov prijatelj nastradao je 2020. od ruke svojih nekadašnjih saradnika – ubio ga je Belivuk sa članovima klana u kući u Ritopeku, a njegovo telo su iskasapili i na leđima urezali reč “izdaja” jer su otkrili da se okrenuo protiv njih. Bogdanović za KRIK govori i o vezama koje je Gligorijević imao sa Srpskom naprednom strankom i drugim detaljima iz kriminala i sporta.
Bogdanović je radio marketing za Partizan i dobro poznaje navijačku scenu.
„To naše prijateljstvo je doprinelo da ja od njega saznam ko je nalogodavac, a ko izvršilac ubistva Olivera Ivanovića. Nakon ovoga ću se naći u Tužilaštvu i sve ovo ponoviti pred nadležnim organima“, rekao je on.
„7. mart 2020. godine će mi do kraja života biti urezan u sećanje. Nakon utakmice FK Tekstila, Aleksandar i ja smo seli i razgovarali. On mi je rekao ko su organizatori, ko je nalogodavac a ko ubica Olivera Ivanovića. Olivera Ivanovića je ubio Ljubomir Lainović, to je sin žestokog novosadskog momka Branislava Lainovića. Čovek koji je organizovao dolazak i logistiku je Milan Radoičić. Onaj koji je naredio je Zvonko Veselinović“, tvrdi Bogdanović.
Aleksandar Gligorijević mu je ispričao i na koji način je saznao ove informacije.
„Rekao mi je: „Ja znam sve vezano za ubistvo Olivera Ivanovića.“ Aleksandar mi je rekao da je novac, tih 50.000 evra dobio od Belivuka da se da Ljubomiru za posao koji je završio. Kada mu je dao novac, Lainović se napio i počeo da se hvali i rekao zašto je dobio novac, jer je on taj koji je „izbušio“ Olivera Ivanovića. Zvonko Veselinović je preko Belivuka taj novac dao Aleksandru koji je predao Ljubomiru“, tvrdi Bogdanović.
Sagovornik KRIK se potom osvrnuo na Gligorijevića, koji je jedna od žrtava klana Belivuk.
„Bio je jako ozbiljan kriminalac, ja se time nikada nsiam ponosio i pokušao sam da ga okrenem ka drugoj strani. Bio je buntovan, čovek koji nije dao na sebe. Prvi ozbiljniji kontakti sa kriminalom su mu bili 90ih godina, da bi na kraju bio visokopozicioniran član zemunskog klana. Nakon ubistva Đinđića bio je osuđen na robiju, kada je izašao iz zatvora pridružio se južnoj tribini. Bio je blizak saradnik Saleta Mutavog i vođa Partizana za Vojvodinu. 7. mart – prva utakmica, preuzeo je FK Tekstilac, pozvao me da budem počasni gost, bila je to sjajna utakmica. Nakon te pobede lokalna TV ekipa su napravili kratak intervju sa mnom gde sam ja dao podršku Gligorijeviću i klubu“, ispričao je Bogdanović.
Bogdanović dalje govori s kim je sve Gligorijević bio blizak.
Pročitajte još:
„On je oduvek bio simpatizer Srpske radikalne stranke, njegov idol je bio Vučić. Bio je kivan na Demokratsku stranku, jer je hapšenje za ubistvo premijera stiglo iz te stranke. Čim je izašao iz zatvora, preko lokalnog političara Gorana Đakovića je stupio u kontakt sa njima i započeo aktivnost po pitanju naprednjaka u Odžacima. On je u Odžacima bio „batina“ Srpske napredne stranke, sprečavao je opozicione aktivnosti. To nije bila agresija, nego kroz razgovor, dok mimo Odžaka je bio veoma surov“, priča sagovornik KRIK-a.
Takođe, bio je blizak sa predsednikovom porodicom, zbog koje nije dozvoljavao ni svom prijatelju Bogdanoviću da priča loše o SNS-u.
„On je bio u jako tesnoj saradnji sa Andrejom Vučićem, za vreme prve inaguaracije Vučića. Gligorijević je bio jako dobar prijatelj i sa Danilom Vučićem, ali nije postojala kriminalna veza Aleksandra i Danila. Zamolio me je da ne kritikujem SNS, jer mu je Danilo jako blizak prijatelj. Ja sam tadašnjeg predsednika Pokret za obnovu građana Sašu Jankovića upoznao sa mojim prijateljstvom sa Gligorijevićem, bio je dogovor da imamo dobar odnos sa vođama navijača, kako bi se sprečilo krvoproliće. Gligorijević mi je rekao mi „da će uvek štititi političke interese Aleksandra Vučića““, priča Bogdanović za KRIK.
Dotakao se i sukoba Principa sa predsednikom KK Partizan Ostojom Mijailović, navodno jer je Ostoja bio blizak sa suparničkim vođom navijača Kimijem.
„Aleksandar je rekao da će da naplate to što ih Ostoja ne poštuje i da će da kidnapuju njegovu sestru. Seo sam sa njim i razgovarao, i uspeo da ga odvratim od toga. Dan, dva nakon toga me je zvao i zahvalio se. Rekao je spasio si svog prijatelja, a spasio si i mene“, priča Bogdanović.
Bogdanović je potom govorio o tome kakva je situacija na Kosovu.
„Što se tiče Lainovića, Aca mi je rekao da je imao i neko ubistvo u Atini, pa je otišao u Španiju i posle toga mu se gubi trag. U periodu od godinu dana sam bio pet puta na Kosovu, ljudi su u strahu od Veselinovića i Radoičića. Niko ne želi ništa više da kaže od onoga da su tu postojali nerazjašnjeni poslovni interesi. Ono što sam ja zaključio je da je nekome to ubistvo itekako politički odgovaralo. Pitao sam ga da li Vučić ima neke veze sa time i rekao je apsolutno ne. Nisam ga tada pitao zašto ih štiti onda, ali sam zaključio ili je predsednik toliko ucenjen nečim da mora da to uradi, za to drugačije objašnjenje nemam“, ispričao je biznismen Bogdanović.
Gligorijević mu je rekao kako je morao da se olakša i nekome to ispriča, jer u budućnosti očekuje neke velike stvari da se dogode. Gligorijević je želeo da se obračuna sa Belivukom i da preuzme klan.
„Ja sam mnogo jak, ja imam zaštitu, ja ću vrlo brzo da preuzmem neke stvari u zemlji“, pričao je Gligorijević svom prijatelju.
„Sledeći put se javio, bio je 3. maj. „Brate nemoj da me zoveš, u problemu sam, ja ću tebe pozvati. Sve je u redu, skloniće me naši ljudi““, rekao je Bogdanović.
„Prošlo je nekih 15-ak dana, on mi se javio i rekao da se nađemo na Vračaru, prošetali smo. Rekao mi je da je 3. maja pokušao da prevaspita nekog opozicionog aktivistu do te mere da je pucao u njega. Pokušao je da ubije nekoga zbog politike“, tvrdi Bogdanović.
Kako kaže, on se raspitivao o tome, saznao da je istina, kao i da postoji policijski zapisnik o tome.
„Ono što je meni ukazivalo je da zaista država stoji iza mog prijatelja, nijedan medij nije objavio da je u sred dana pucao na čoveka. Evidentno da je bio pod zaštitom Dijane Hrkalović i ministra Stefanovića“, ispričao je sagovornik KRIK-a.
Potom je govorio o nestanku Gligorijevića.
„15. maja smo se poslednji put se videli. Zvao sam ga na rođendan svoje ćerke, rekao je da ne može, samo da nešto završi, pa ćemo imati debeo razlog za slavlje.
Više se nikada nismo videli. Nije mi se javljao, prolazili su dani i nedelje. Mislio sam da je otišao u inostranstvo, sklonio se“, priča Bogdanović i dodaje:
„U oktobru mi je već bilo poprilično sumnjivo i obratio sam se njegovoj rođenoj sestri, ona je rekla da nema pojma. Onda kada je došlo do hapšenja Belivuka sam bio siguran da Aleksandar više nije među živima. Saznao sam o njegovom ubistvu, kada sam se čuo s njegovim ocem koji je bio pozvan u Tužilaštvo, gde su mu pokazali fotografije izmasakriranog tela, gde on nije mogao da prepozna Aleksandra. Nakon toga su počeli mediji da prikazuju te užasne fotografije likvidacija, ali i u Odžacima su kružile fotografije Aleksandrovog ubistva i bilo ih je jako mnogo. Jedan prijateljj mi je pokazao i to je jezivo. Videlo se odrubljena glava, kako su ga masakrirali, to su fotografije ne samo njegove, ali mogu da zamislim kroz kakav pakao su prolazili svi ti koji su završili u Ritopeku“, priča Bogdanović.
Njemu je prijatelj doneo fotografije, jer nije želeo da ih šalje, ali se kaje što ih je ikada video.
„Kad vidiš nekoga s kim si odrastao, s kim si delio dobro i zlo, kada vidiš kako neko izgleda, ne može da ti bdue dobro. Ja ću ceo život pokušati da istisnem to, kajem se što sam to video. Mislim da će mi posle svega ovoga biti lakši. To je najmanje što dugujem njemu, njegovoj porodici i državi“, ispričao je kroz suze Bogdanović.
Sagovornik priča kako je ovom ispovešću vratio dug koji ima prema Gligorijeviću.
„Meni je priču o Oliveru Ivanoviću praktično ostavio u amanet. Ja sam se odlučio da ispričam sve iz više razloga. To je najmanje što sam mogao da učinim zbog njega, jer je on platio glavom. Ja sam ubeđen da je Aleksandar morao da bude sklonjen jer je znao za ubistvo Ivanovića. I jedan od razloga što je zaista komunicirao sa suparničkim klanom. Da je hteo da se obračuna sa Belivukom, sigurno bi to uradio, ali ne bi to uradio da nije imao podršku države, ali mislim da je bio izmanipulisan. Sada Belivuk pokušava da trguje time i ponovi ovo što sam rekao, jer verujem da drugačija istina ne postoji. Tražiću zaštitu države i upoznati Tužilaštvo sa svim ovim. Nemam poverenja u ovaj sistem, tračak nade postoji da će država da me zaštiti, to je najmanje što može da uradi da bi cela istina o ubistvu Ivanovića izađe na videlo. Jer onaj ko je to izvršio njega više nema, koliko znam“, zaključio je Bogdanović.
BONUS VIDEO: Protestna šetnja u Beogradu pod nazivom „Ko je ubio Olivera“ na 4. godišnjicu smrti Olivera Ivanovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
