Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNj) oglasio se u nedelju sa optužbama na račun manastira Visoki Dečani – da su u njemu držani Albanci kao taoci tokom rata 1999., zatraživši istragu, optužujući igumana Savu Janjića za „moguće kršenje Zakona rata i humanitranog prava“.
Oni navode da su „prema izjavama svedoka, po završetku rata u manastiru Dečani, pored raspoređivanja paravojnih formacija i redovnih srpskih snaga, Albanci držani kao taoci“, prenosi Kossev.
Tvrde ujedno da je tada Manastir Visoki Dečani pretvoren u vojnu bazu „u kojoj se delilo oružje mobilisanim Srbima“.
Iz ovog Saveta insistiraju da se sprovede istraga o manastiru i „mogućoj umešanosti“ oca Save u kršenje ratnih zakona i humanitarnog prava.
„Nakon ove informacije Saveta za Zaštitu Ljudskih Prava i Sloboda (KMDLNj), iguman ovog manastira, Sava Janjić prijavio je OEBS-u KMDLNj, dok je OEBS dao KMDLNj dve mogućnosti da se prevaziđe ova stvar, prva je da se direktor KMDLNj, Behdžet Šalja, javno izvini ocu Savi i druga je da se KMDLNj suoči sa sudom. KMDLNj nije učinio ni prvo ni drugo, već je uporan u tome da se izvrši istraga oko manastira Dečana i mogućoj uključenosti Save Janjića u kršenju Zakona rata i humanitranog prava. Pozitivno je da i nasuprot takvom razvoju nije bilo nijedne posledice niti za Manastir Dečane, niti za osoblje“, poručuju dalje.
Igumana Visokih Dečana kojeg nazivaju „onaj koji poriče državu kosovskih institucija“, optužili su da se „šireći laži i prenoseći srpsku propagandu na Kosovu, trudi da sakrije svoju prošlost iz rata u kojem je, prema KMDLNJ bio odgovoran za kršenje ljudskih prava zatočenika u manastiru Dečani, pre i tokom zadnjeg rata na Kosovu“.
„U bilo kojoj pravnoj državi, protiv Save Janjića bi se pokrenula istraga zbog njegove uloge pre i tokom rata na Kosovu, protiv pritvorenih civila u manastiru Dečani, gde je takoreći bio glavno-odgovorni“, dodaje se u saopštenju.
Dok se ove „sumnje“ ne istraže, iguman Dečana će, kako navode, pretvoriti manastir u „ambasadu Srbije ili propagandni centar“.
„Sava Janjić ima grižu savesti iz prošlosti, stoga je 100 odsto u službi srpske politike, šteti međunacionalnim odnosima i Srbima, koji su integrisani ili žele da budu integrisani, u sve sfere života na Kosovu“, dodaje se u saopštenju.
Savet za zaštitu ljudskih prava pridružio se kritikama kosovskih institucija i zvaničnika na račun odluke organizacije za zaštitu baštine Evrope – Europa Nostra, da uvrsti Visoke Dečane među sedam najugroženijih lokaliteta za 2021. godinu.
„Nakon 21 godinu od završetka rata, da se kaže da je Manastir Dečane ugrožen je besmisleno, štaviše – nije bio ugrožen ni u vreme vojnih aktivnosti. Sava Janjić, duhovnik ogrnut demokratskim plaštom, sada se žali da Albanci i institucije Kosova ugrožavaju Manastir Dečane, ne sprovode međunarodne sporazume kao ni odluke sudova Kosova (Ustavnog Suda), dok (Sava Janjić) u međuvremenu ne priznaje ni institucije Kosova, državu Kosovo, a odluke suda priznaje na selektivan način“, dodali su.
Kao i kosovski zvaničnici, tako i KMDLNJ smatra da manastir ne samo da nije ugrožen od strane Albanaca ili kosovskih institucija, već prema Ahtisarijevom planu i važećim zakonima „uživa ekstrateritorijalni status“. Izlistali su iste argumente koje su prethodno izneli Kurti i Osmani u svom pismu Evropa Nostri.
„Jednom rečju – ima punu nezavisnost i zaštitu, pa zloupotrebljava ovo s ciljem proširenja uticaja Srbije na Kosovu stavljanjem religije u službu politike“, dodali su dalje.
Tvrde da je pravo na ispovedanje religije na Kosovu regulisano Zakonom o verskim slobodama te da je Kosovo po ovom pitanju ispred mnogih u regionu.
Kažu i da se beleži „nagli pad“ međuetničkih incidenata u poslednjim godinama na Kosovu, te dodaju da su neistinite tvrde igumana Save Janjića i zvaničnog Beograda, da su Srbi na Kosovu ugroženi, da se pljačkaju verski objekti SPC i napada versko osoblje.
O.Sava: „Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas rđave reči, zbog mene“
„Laži i uvrede“, ovako je sam Janjić odgovorio na optužbe koje je na njegov račun izneo prištinski Savet za zaštitu ljudskih prava.
„Povodom laži i uvreda na moj račun u nekim kosovskim medijima mogu samo da odgovorim rečima Gospodnjim – ‘Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave riječi, zbog mene. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima’. (Mt 5:11-12)“, poručio je iguman manastira Visoki Dečani u objavi na Tviteru.
Kancelarija za KiM: Pokušaj dodatnog crtanja mete na čelo O.Save
Optužbe Saveta za zaštitu ljudskih prava Kancelarija za KiM vidi kao „besmislene“, ali „pažljivo smišljene – da bi se zamaskirala prava istina o ugroženosti manastira koji je 20 godina pod zaštitom KFOR-a.
Tvrde da se na ovaj način dodatno crta meta na čelo igumana Dečana, a sam manastir proglašava legitimnom metom, jer joj se osporava njen duhovni i verski značaj i uloga.
Ukazali su na talas negativnih reakcija u Prištini nakon odluke „Europa Nostra“. Kažu da i dalje „ne prestaju pokušaji Prištine da relativizuje ovo činjenično i dokazima potkrepljeno stanje“.
„Niti su Visoki Dečani sami sebe granatirali, niti je otac Hariton sam sebi odsekao glavu 1999. godine. Zato su apsurdni pokušaji da se samozvano Kosovo samoproglasi oazom multikulturalnosti i verske tolerancije, kada svakodnevno imamo incidente na terenu o kojima je obaveštena i Evropska unija, kao i sve relevantne međunarodne institucije na Kosovu i Metohiji“, poručuju.
Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu je tokom duže od dve decenije prepoznat po Haljitu Beraniju (Halit Barani), aktivisti iz Južne Mitrovice i njegovim izveštajima u kojima su Srbi istaknuti kao zločinci nad Albancima kao žrtvama.
Novinari Wall Stree Journal-a su tragom njegove vesti o tome da su Srbi spaljivali Albance u Trepči ’99, pretresli priču i pokazali da istražitelji haškog tribunala tamo nisu našli dokaze. Izveštaji OEBS-a i Human Rights Watch-a su 2004, istakli nalaze istraga suprotne Beranijevim navodima da su „srpski banditi“ pojurili albanske dečake u reku i utvrdili da su takve zapaljive i senzacionalističke izjave u medijima pokrenule etničko nasilje u martu 2004.
Albanski „Karl Marks“
Proleća davne 1999. godine pojavila se priča o navodnom spaljivanju Albanaca u Trepčinoj topionici.
U čuvenom članku WSJ iz 1999, „Uprkos pričama, rat na Kosovu bio je divalj, ali nije bio genocid“, Danijel Perl (Daniel Perl) i Robert Blok (Robert Block), kažu da bi „svet mogao da duguje ovakvu sliku Halitu Beraniju“.
„Gospodin Berani je bivši glumac sa bradom Karla Marksa koji sumira ratne zločine Srba tako što pokazuje fotografiju bebe sa smrskanom lobanjom“, pisali su ugledni američki novinari.
Beranija opisuju kao čoveka koji je proveo rat putujući od sela do sela sa mašinom za kucanje, šaljući dnevne izveštaje stranim radio stanicama i diplomatama u trominutnom razgovoru preko svog „OVK“ satelitskog telefona.
On je tada kazao da je čuo od seljana u blizini Trepče kako pristižu krcati kamioni i izlaze prazni, te da je odatle dopirao čudan miris.
„Telefonski je poslao jedan izveštaj početkom aprila kojim je ukazivao da je rudnik postao mesto za istovarivanje tela, a Dojče Vele i nemačke radio stanice su na albanskom prenele ove izveštaje“, pisali su tada američki novinari.
Perl i Blok dalje navode da se ova priča raširila u junu, da je Kosovapress citirao američkog zvaničnika u Atini koji je tvrdio da postoje svedoci i fotografije kamiona koji nose tela, međutim, kada su zapadni novinari telefonirali u ambasadu, portparolka je kazala da nije mogla da pronađe pouzdan izvor.
Novinari su se takođe prisetili i londonskog Observer-a koji je citirao jednog vođu „OVK“ i više drugih ljudi sa Kosova, a koji su čuli istu priču od izbeglica. Čak je i portparol Pentagona, na pitanje o uništavanju tela Albanaca u Trepči, u to vreme kazao da u tom tromesečju postoji više izveštaja sa terena da se tela spaljuju u nekadašnjem industrijskom kompleksu, dok su neki od komentatora tada takođe ovu teroriju iznosili kao činjenicu.
Međutim, ovi poznati američki novinari su objavili saznanja istražitelja tribunala u Hagu: Kada su francuske trupe preuzele rudnik naredne godine, oni su pronašli delove odeće, međutim istražitelji tribunala „nisu bili impresionirani“ kako navode Perl i Blok.
Objasnili su da se odeća može naći na „smećem zasutom Kosovu“, te dodali „zašto bi Srbi čistili peć, ali ne i palili odeću“. Nakon zaključka da „nema svrhe“ nastaviti sa istragom zato što tela nisu pronađena, ista je i obustavljena.
Ovaj tekst su američki novinari zaključili ponovo sa Beranijem, koji na kraju „nije u potpunosti ostao pri svom iskazu“:
„Ja sam svima rekao da je to bila pretpostavka. To nije bila potvrđena informacija“, kazao je ovim novinarima, ali i dodao – „za Srbe je sve moguće“.
Danijel Perl, izveštač Vol strit žurnala iz Azije, kidnapovan je 2002. godine u pakistanskom gradu Karačiju, dok je izveštavao o britanskom teroristi Ričardu Ridu, nakon čega je i ubijen.
Pet godina kasnije, Haljit Berani se spominje i u izveštajima Human Right Watch-a i Kancelarije OEBS-a u Beču sačinjenim povodom najvećeg etničkog nasilja na Kosovu nakon rata 1999. – 17. Mart.
U tim izveštajima potvrđeno je da su mediji na albanskom imali zapaljive izveštaje koji su prethodili nasilju – o davljenju trojice albanskih dečaka u Čabri, selu kod Mitrovice; da su albanski mediji odigrali neodgovornu i zapaljivu ulogu emitujući informacije koje nisu bile potvrđene, iako preživli albanski dečak nikada nije javno izjavio da su ih pojurili Srbi ka reci, već da su ih iz jedne udaljene kuće Srbi psovali.
U kasnijoj istrazi koju je vodio ugledni albanski sudija, upravo je u pitanje dovedena tvrdnja da su tragediju izazvali Srbi, da bi i istragom UN-a potom bilo utvrđeno da se štaviše nije mogao pronaći nijedan Srbin na osnovu opisa dečaka koji je preživeo.
Upravo je izvor informacije da su Srbi pojurili dečake u reku bio Haljit Berani, detektovano je i u ovim izveštajima.
U izveštajima je takođe, dan pred nasilje, konstatovana i disproporcija u datom medijskom prostoru koju je imao Haljit Berani nauštrb „umerenog glasa“, kakva je bila portparolka UNMIK policije iz regiona Mitrovice, Amerikanka Trejsi Beker (Tracy Becker), koja je inače satima pokušavala i u samoj Čabri da smiri situaciju i odvrati novinare od zapaljivog i nepotvrđenog izveštavanja, nasuprot Beraniju koji je bio u istom mestu.
„Umereni glasovi, poput portparola UNMIK-a Trejsi Beker, koja je upozorila na to da nije utvrđena etnička motivisanost za incident, nije dobila skoro nikakvo vreme, dok su ‘stručnjaci’ koji su osudili srpske ‘bandite’ imali nesmetan i neosporan pristup. Na primer, Halit Berani, predsedavajući Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici – etnička albanska grupa za ljudska prava sa snažno nacionalističkim programom – dobio je više od 4 minuta emisije vesti RTK, u poređenju sa 12 sekunde date umerenom portparolu UNMIK-a. Berani, koji nije bio svedok incidenta, rekao je prisutnima:
‘Danas oko 16:00 u selu Cabre (na srpskom jeziku Čabra), opština Zubin Potok, dok se šestoro dece iz pomenutog sela igralo, grupa srpskih bandita napala je ovu decu, srpski banditi su imali i psa, i psovali su im albanske majke, naterali su albansku decu da pobegnu. Dvoje od njih uspeli su da se sakriju pod korenima vrba pored reke Lumebarde (reka Ibar na srpskom), dok su preostala četiri upala u reku. Poznato je da reka Lumebardh, osim što je veoma duboka, ima vrlo hladnu vodu i brzo se kreće. Najverovatnije deca nisu mogla dobro da plivaju. Nema podataka o sudbini trojice, dok je jedan preživeo nakon što je prešao na drugu stranu reke. Navikli smo na ove srpske razbojnike. Mislimo da je to osveta za ono što se dogodilo u Čaglavici [pucanje u Srbe], slučaj koji je pokazao na šta su Srbi spremni da urade kada se situacija na Kosovu smiri’.
„Senzacionalno izveštavanje o srpskim „banditima“ koji utapaju albansku decu pokrenulo je vatru protesta i nasilja širom Kosova“, deo je izveštaja Human Rights Watch-a.
U izveštaju OEBS-a iz Beča, detaljno se analizira gostovanje Beranija u studiju RTK 16. uveče. Konstatovano je i da ga deo lokalnih i međunarodnih organizacija vidi kao „kontraverznog“, te da nije bio svedok događaja, već je pozvan kao „svedok ekspert“.
Haljit Berani je tokom 2002. godine bio i jedan od prvih svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, a kao svedok se pojavio takođe i na suđenju Oliveru Ivanoviću.
“Danas je svedočio Haljit Berani, profesionalni albanski svedok koji je svedočio puno puta i uvek je svedočio o onome što nije video. To je učinio i danas, jasno je rekao da nije bio svedok događaja ni iz 1999. ni iz 2000. godine ali mu opet to nije smetalo da o tome govori” – kazao je nakon Beranijevog svedočenja Ivanovićev advokat Nebojša Vlajić.
Još jednu dezinformaciju Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda pustio je u javnost oktobra prošle godine, kada su u Prizrenu u crkvi Bogorodice Ljeviške, venčao crnogorski par, koji je nakon venčanja razvio staru crnogorsku zastavu da bi se fotografisali, a uz dozvolu dežurnog policajca.
„Zloupotreba verskih ceremonija i provokacija sa nacionalističkim pesmama Srba koji dolaze na porodične proslave i koriste srpsku zastavu je kažnjivo delo i ne doprinosi međuetničkim odnosima i izgradnji budućnosti za sve zajednice“, poručili su tada iz KMDLNJ.
Policija je tada utvrdila da nije bilo elemenata krivičnog dela.
Narednog dana je grupa navijača „Arpagjik“-a iz Prizrena skandirala ispred crkve „Kosovo je srce Albanije“ i ovaj video postavila na društvenim mrežama sa porukom da reaguju na, kako je već u javnosti predstavljeno – provokaciju, iako se venčani par, uz prethodnu dozvolu dežurnog policajca, fotografisao. U crkvi je bilo vernika tokom skandiranja, i zumirana je scena unutrašnjosti crkve u kojoj se vernici mole.
KMDLNJ nedavno zahtevao i bojkot Lajčaka dok se ne izvini za mapu – „politički profiter i krajnje pristrasan“
Pre saopštenja o igumanu Visokih Dečana, KMDLNJ, tokom posete evropskog izaslanika za dijalog BG-PR Miroslava Lajčaka, saopštio je da kosovski političari, civilno društvo i mediji, „treba da odbiju bilo kakav sastanak sa njim sve dok se ne izvini javno i distancira“ od mape u svojoj kancelariji. Talas se nezadovoljstva pokrenuo tada zbog toga što su Albanci primetili da na mapi Balkana nema granice između Kosova i Srbije.
Ovaj Savet je Lajčaka opisao kao „potpuno pristrasnog, koji ozbiljno šteti procesu razgovora“.
„Takođe, u bilo kojoj zemlji u kojoj postoji visoka državotvorna svest, ljudska, politička i nacionalna, Miroslav Lajčak bi bio dočekan snažnim protestima u svakoj zemlji u kojoj je planirao sastanke. Ignorisanje stvarnosti stvorene na Kosovu, koju Lajčak pokušava u potpunosti da iskrivi, stvara opasan i obeshrabrujući presedan za izgradnju trajnog mira u bilo kojoj zemlji u kojoj je došlo do masovnih kršenja ljudskih prava a Kosovo je prevazišlo sve strahote da bi omogućilo jednom političkom profiteru, poput onog što Lajčak radi, da se takve egzibicije održavaju“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar