8
Pravosuđe, kao jedna od tri posebne grane vlasti, ima sva ustavna i zakonska ovlašćenja da kontroliše rad izvršne vlasti i u slučaju povreda pravnog poretka, promtno reaguje i isto sankcioniše. U praksi se to međutim, ne dešava, a javnost opravdano stiče utisak da je upravo pravosuđe glavna poluga vlasti aktuelnog režima.
Ivan Konatar, glavni tužilac VJT u Smederevu
Masakr u selima Duboni i Malom Orašju, koji je počinio Uroš Blažić (21), kada je ubio devetoro mladih i još trinaestoro teško ranio, stavio je u fokus javnosti tužioca Ivana Konatara, koji je ovaj slučaj vodio od istrage, a potom i zastupao pred Višim sudom u Smederevu. Postupak je zvanično okončan pravosnažnom presudom, kojom je Blažić osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora, jer je u trenutku izvršenja dela bio mlađi punoletnik. Njegov otac Radiša Blažić, takođe je osuđen na 20 godina zatvora zbog nedozvoljenog držanja veće količine oružja iz kog je zločin počinjen.
Međutim, mnoga pitanja u vezi sa masakrom u selima Dubona i Malo Orašje ostala su bez odgovora, a malo je verovatno da će na njih ikad biti odgovoreno, budući da je Apelacioni sud pravosnažnom presudom stavio tačku na ovaj slučaj.
Naime, tokom istrage, brojni svedoci su potvrdili da je u noći zločina, Uroš Blažić viđen u društvu nepoznatog muškarca, čiji identitet nikada nije otkriven. Svedoci su dali detaljan opis tog, kako su naveli, mlađeg muškarca, sa kojim je viđen i u loklanoj prodavnici. Njihovi navodi zabeleženi su u zapisnicima sa salušanja koji su bili sastavni deo istrage, koji su kao takvi predstavljali sastavni deo optužnog akta.
Međutim, tužilac Konatar nikada nije otkrio ko je ovaj misteriozni muškarac, a optužnica je podignuta, a potom i doneta presuda, bez rasvetljavanja ove ključne okolnosti. Isti svedoci su i tokom suđenja ponavljali da su videli nepoznatog mlađeg muškarca, ali ni sud, najpre u Smederevu, a potom ini Apelacioni u Beogradu, očigledno nisu smatrali da je to bitno za postupak.
Posebno je problematiočno što Blažićev motiv nikada nije do kraja rasvetljen, a najproblematičnija je ostala „slučajnost“ da se ovaj masakr, sa gotovo istim brojem žrtava, dogodio samo dan nakon što je u OŠ „Vladislav Ribnikar“, ubijeno devetoro učenika i deseti čuvar škole. Takođe je ostalo nerazjašnjeno kako je puška, kojom je počinjen masakr, dospela u ruke masovnog ubice imajući u vidu da je još 2009. godine predata preduzeću „SDPR Jugoimport“ radi izvoza, navodno u Libiju. Takođe, tužilac Konatar je prvi zamenik disciplinskog tužioca Visokog saveta tužilaštva, a sa tog mesta pre nekoliko meseci je podneo disciplinsku prijavu protiv tužiteljke Jasmine Paunović zbog njenih istupa u javnosti i komentarisanja da je za istragu pad nadstrešnice u Novom Sadu moralo da bude zaduženo Tužilaštvo za organizovani krminal.
Zbog ove prijave, koja je naposletku odbačena, reagovalo je najpre Udruženje tužilaca Srbije, koje je izrazilo zabrinutost što se Konatar poziva na pitanje nepristrasnosti tužiteljke Paunović, koja u ovom predmetu nije postupala.
„Podsećamo i da Zakon o javnom tužilaštvu, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim standardima, daje pravo javnim tužiocima da javno izražavaju mišljenje ako se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i osnovnih sloboda. Održavanje višedecenijske tradicije zatvorenosti javnog tužilaštva prema medijima treba da bude stvar prošlosti. Učestvovanje javnih tužilaca u javnim raspravama, van okvira javnotužilačke organizacije, ne bi smelo da bude predmet neodobravanja, uz generalizovano obrazloženje da se takvim istupanjem ugrožava poverenje u javno tužilaštvo. Rad javnog tužilaštva u demokratskom društvu je podložan demokratskoj kontroli i stručnoj javnoj debati, a to su činjenice kojih tužioci, tužilaštvo, pa i disciplinski tužilac treba da budu svesni“, naveli su tada iz Udruženja tužilaca.
Takođe, istim povodom reagovao je i Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
„Postupanje disciplinskog tužioca, osim što ima za cilj da zastraši tužiteljku Paunović i sve druge tužioce od oglašavanja o trenutno najvažnijoj društvenoj temi, predstavlja i svojevrstan presedan budući da disciplinski tužilac u praksi gotovo nikada ne postupa po službenoj dužnosti. U situaciji kada adekvatna reakcija najviših državnih organa i institucija povodom pogibije 15 ljudi izostaje, a čitava stručna i šira javnost opravdano zahteva njihovu odgovornost, tužiteljka Paunović primorana je da se pravda i dokazuje da nije napravila disciplinski prekršaj ukazivanjem na neophodnost da se svi elementi ovakve tragedije ispitaju od početka do kraja, uključujući i potencijalna pitanja korupcije i organizovanog kriminala“, saopšteno je tada iz CEPRIS-a.
Milena Mrvić, glavna tužiteljka VJT u Novom Pazaru
Tužiteljka Mrvić prešla je put od advokata pripravnika, preko sudije Osnovnog suda, do glavne tužiteljke Višeg tužilaštva u Novom Pazaru, gde joj trenutno otkucava drugi mandat. Prvi veći skandal koji je pratio njeno rukovođenje tužilaštvom bio je slučaj učiteljice Adele Melajac Karaahmetović, protiv koje je septembra 2021. pokrenut postupak zbog navodnog neintoniranja srpske himne „Bože pravde“. Tadašanji ministar policije Aleksandar Vulin optužio je učiteljicu da je u novopazarskoj OŠ „Rifat Burdžević“, na početku školske godine, intonirala bošnjačku himnu „Ja sin sam tvoj“, umesto zvanične državne himne. Tabloidi su danima targetirali učiteljicu Melajac Karaahmetovićevu, kao državnog neprijatelja, iako je škola odmah saopštila da je na prvom času, po protokolu intonirana srpska, odnosno državna himna, a da je učiteljica na drugom času, tokom nastave bošnjačkoj jezika, pustila pesmu „Ja sin sam svoj“.
Po nalogu tužiteljke Mrvić, učiteljica je saslušavana u policiji što je izazvalo i protestne skupove u gradu, ali i osude od strane srpskog dela stanovništva, koje je u ovom potezu vrha vlasti videlo pokušaj destabilizacije odnosa sunarodnika. Dva meseca kasnije, tužilaštvo je odustalo od gonjenja učiteljice, a izrečena joj je disciplinska mera umanjenja plate. Drugi slučaj spornog postupanja tužilaštva na čijem je čelu Mrvićeva, vezuje se za pogibiju pripadnika odnosno starijeg vodnika Vojske Srbije Dejana Stojkovića, koji je poginuo tokom izvođenja vojne vežbe na Pešterskoj visoravni, juna 2021. Iako je nesporno dokazano da je Stojković poginuo usled aktiviranja protivpožarnog sistema, i oslobađanja otrovnog gasa, kao i da mu nadležni nisu dozvolili d ana vreme prekine vežbu koju je snimao RTS, Više tužilaštvo u Novom Pazaru je posle dve godine predistražnih radnji, odlučilo da ne pokreće istragu u ovom slučaju.
Dodatno je skandalno bilo to što je Ministarstvo odbrane pokušale da obmane porodicu Stojković, kao i kompletnu javnost, da je njegova smrt nastupila iznenadno.
Vesna Petrović, glavna tužiteljka OJT u Lazarevcu
Za ime tužiteljke Vesne Petrović, koja je krajem 2021. najpre upućena u Osnovno tužilaštvo u Lazarevcu kao vršilac dužnosti glavne tužiteljke, a potom za isto mesto i izabrana, vezuje se postupanje u više medijskih predmeta koji su izazivali brojne kontroverze u javnosti. Prvi je slučaj misteriozne smrti nekadašnjeg visokog funkcionera DS i SNS, nekad bliskog saradnika, a kasnije ljutog protivnika predsednika države – advokata Vladimira Cvijana. Vest o njegovoj smrti zaprepastila je javnost 2021, najpre zbog činjenice što je uspela da ostane skrivena pune tri godine, iako je i sam Cvijan bio u medijskoj ilegali od sukoba sa Aleksandrom Vučićem i razlaza sa SNS još od 2014. Kontroverze koje su nastavile da šokiraju javnost nizale su se jedna za drugom, od toga da je Cvijanov kolumbarijum potpisan samo imenom „Vladimir“, do toga da je delovalo da je čak i njegova bivša supruga iz medija saznala da je mrtav, ali i saznanja da su advokatske komore takođe to prećutale kada su ga brisale iz imenika advokata i navodno njegov dosije ustupali pripadnicima BIA.
Pojedine Cvijanove kolege bile su rešene da stvari isteraju na čistac i saznaju šta mu se tačno desilo, što je istovremeno intrigiralo i celokupnu javnost. Međutim, naišli su na zid ćutanja i ignorisanja, što je samo dodatno produbilo sumnje da se nešto krije. Jedan od najupornijih u otkrivanju svih okolnosti Cvijanove smrti bio je beogradski advokat Ivan Ninić, poreklom Lazarevčanin. Istraga koju je poveo sa nekolicinom kolega startovala je od Višeg tužilaštva u Beogradu (VJT) od kog je tražio da mu ustupi na uvid predmet i sve spise prikupljene od trenutka kada je u Dunavu pronađeno Cvijanovo telo.
Zbog upornog ignorisanja VJT, Ninić se obraćao Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je iznova i iznova tražio ponovna razmatranja da mu se dostavi ono što je tražio. To prepucavanje koje je trajalo mesecima od kontroverzi Cvijanove smrti napravilo je državnu aferu, čiji je deo, iz potpuno neobjašnjivih razloga, postala i tužiteljka Petrović, čije se ime, kao dežurne na dan kad je leš nađen, takođe uporno skrivalo. Ipak, saznanje da je baš ona, od pedesetak zamenika iz VJT, bila deo slučaja Cvijan, otvorilo je nove sumnje i spekulacije o upornom zataškavanju.
Vesna Petrović je postala zamenica u VJT neposredno nakon što je pred Trećim osnovnim sudom okonačan takođe kontroverzan postupak, čiju je optužnicu ona zastupala. Radilo se o suđenju Ljubiši Pavloviću, tehničaru sa VMA, optuženom za dilovanje bolničkog anestetika, od kog je u apartamnu hotela „Hajat“ preminula Ivana Bodrožić – intimna prijateljica vlasnika TV Pink Željka Mitrovića. Ime tužiteljke Petrović našlo se u javnosti u još jednom „državnom poslu“ to jest saslušanju Igora Jurića, oca ubijene devojčice Tijane Jurić, koji je u to vreme u javnosti govorio o određenom političaru pedofilu.
Njegovo ime nije hteo da otkrije jer žrtva nije bila spremna da svedoči iz straha od odmazde, a tužilaštvo je po službenoj dužnosti moralo da reaguje zbog uznemirenja javnosti i pozove Jurića na saslušanje. Iako se odazvao, Jurić ni na saslušanju nije otkrio o kome se radi, da bi nakon godinu dana, kada je za podvođenje maloletnica javno prozvan Dragan Marković Palma, ispričao kako su ga saslušavale čak dve tužiteljke, od kojih je jedna neprekidno ulazila i izlazila iz kabineta kako bi telefonirala. Ispostavilo se da je tužiteljka Petrović bila ona koja nije bila na telefonu, ali činjenica da se baš ona, od pedesetak i više svojih kolega, opet našla u ovom, za vlast, pipavom slučaju, bila je krajnje indikativna.
8
0
2
5
Pavle Markićević, glavni tužilac VJT u Užicu
Na čelu Višeg tužilaštva u Užicu nalazi se od jula 2024. gde je prethodno postupao kao zamenik glavnog tužioca. U javnosti je istupao u vezi sa slučajem odbeglog Alije Balijagića, koji se skrivao na teritoriji Srbije, nakon što je počinio dvostruko ubistvo u selu Sokolac u Crnoj Gori. Balijagić je nakon hapšenja u okolini Priboja, posle izvesnog vremena izručen Crnoj Gori, a akcija njegovog pronalaska skrenula je pažnju javnosti zbog trenutka privivođenja koje su snimali pripadnici MUP. Na snimku koji je tada procureo u javnost, jasno se videlo da su policajci ponavljali snimanje Balijagića kako ulazi u stanicu, jer iz prvog pokušaja to nisu uspeli.
Takođe, za ime Markićevića, vezuje se i slučaj ubistva muškarca iz Tutina. Porodica žrtve osporavala je i zamerala Markićeviću da drži stranu i zastupa interese ubice, a ne njih kao oštećenih.