NOVA BAZA Ko su sudije koje odlučuju o pritvaranju studenata i aktivista: Ko u Srbiji deli pravdu (11. deo)

Marija Janković Debeljak, sudija Višeg suda u Beogradu

Obavlja funkciju sudije za prethodni postupak u Višem sudu u Beogradu, što znači da je između ostalog i nadležna za odlučivanje o zahtevima za pritvor, koje joj dostavlja Više tužilaštvo. Do pre mesec dana ona je postupala u Odeljenju za maloletnike, da bi u Odeljenje za prethodni postupak bila prebačena u trenutku kada je sudija Stojan Petrović upućen u Posebno odeljenje za organizovani kriminal. Upućeni tvrde da je sudija Janković Debeljak jedna od sudija koja nije bila reizabrana 2009. godine, a da je nakon što je vraćena na posao, postala poznata kao neko ko nemo izvršava sva naređenja koja dobija od nadređenih.

Svojedobno je vodila postupak protiv navijača Zvezde Uroša Mišića i oslobodila ga krivice za slučaj tuče s američkim marincima u beogradskom noćnom klubu „Plastik“ iz 2013. godine. Presudu je donela na osnovu izjava svedoka koji su tvrdili da Mišić nije učestvovao u tuči, dok su snimci sa sigurnosnih kamera, očekivano, bili neupotrebljivi. Inače, Mišić je poznat po tome što je, kao navijač Crvene zvezde, učestvujući u neredima na jednoj od utakmica tog tima na „Marakani“ 2007. godine, napao policajca i stavljao mu baklju u usta. Nakon oslobađajuće presude sudije Janković Debeljak, Mišić je promenio prezime, a nedavno je osuđen kao pripadnik grupe koju je organizovao Darko Šarić, kako bi diskreditovao izjave svedoka saradnika u postupku za šverc 5,7 tona kokaina. Sudija Janković Debeljak je takođe bliska rođaka Dragoljuba Jankovića, nekadašnjeg ministra pravde iz druge vlade Mirka Marjanovića, s kraja devedesetih.

Miloš Labudović, sudija Višeg suda u Beogradu

Obavlja funkciju sudije za prethodni postupak i takođe je zadužen da postupa po zahtevima za određivanje, odnosno ukidanje pritvora. Iako se „proslavio“ pojedinačnim pritvaranjem studenata i aktivista, a sve po predlozima Nenada Stefanovića, među kojima je i slučaj Srđana Žunjića, Labudović ne važi za sudiju iz grupe naprednjačkih lojalista. I sam se često nalazio na meti režimskih tabloida u trenucima kada nije donosio odluke koje su bile u skladu sa odlukama tužilaštva, pre svega Nenada Stefanovića. Tako se nedavno danima nalazio na stranicama režimskih tabloida koji su ga targetirali kao zaštitnika grupe saobraćajnih i komunalnih policajaca koji su hapšeni tokom poslednje „državne akcije“ protiv korupcije.

Labudović je odbio da pojedincima odredi zatvorski pritvor, zbog čega su u režimskim glasilima danima izlazile njegove privatne fotografije nastale van dužnosti, a koje su pratili natpisi koji su ga opisivali kao „razuzdanog sudiju“. Labudović je svojedobno doneo presudu koju je pozdravila celokupna javnost, kada je višestrukog manijaka i silovatelja sa Mostarske petlje, inače pripadnika Vojske Srbije, osudio na maksimalnu kaznu zatvora, koju je kasnije desetkovao Apelacioni sud. Potpisnik je podrške studentima, zaposlenima u pravosuđu i reagovanja zbog pretnji predsednika republike koje je uputio nelojalnim tužiocima i sudijama.

Ksenija Marić, sudija Višeg suda u Beogradu

Takođe postupa u Odeljenju za prethodni postupak, ali se dosad njeno ime nije našlo ni na jednoj odluci koja je u javnosti označena spornom. Kao i sudija Labudović, potpisnik je podrške studentima, zaposlenima u sudskoj vlasti, kao i reagovanja zbog izjava predsednika republike da će sudije i tužioci koji ne budu štitili poredak biti zamenjeni. Ime sudije Marić u javnosti se pojavljivalo i u vezi sa sumnjivim sporazumom o priznanju krivice, koji je pokušao da joj poturi zamenik Nenada Stefanovića, tužilac Miodrag Marković. U pitanju je bio sporazum koji je Marković sklopio sa majkom dve sestre, koje su prethodno uhapšene s tovarom droge.

„U februaru prošle godine u Beogradu su uhapšene dve sestre, starlete i državljanke Slovenije, u čijem je automobilu pronađeno 30 kilograma kanabisa. Nakon što im je određen pritvor i pokrenuta istraga, u tužilaštvu se pojavila njihova majka, koja je tvrdila da je droga njena, te da njene ćerke nemaju veze s tim. Njen advokat je predložio sporazum o priznanju krivice, a tužilac Miodrag Marković, prvi zamenik glavnog tužioca Nenada Stefanovića, napisao je sporazum kojim je bilo predviđeno da majka bude osuđena samo na četiri godine zatvora, dok bi postupak protiv ćerki bio obustavljen. Spis je dostavljen sudu, ali je došao u ruke sudije za prethodni postupak Ksenija Marić, koja je isti odbila uz obrazloženje da je kazna blaga, kao i da se majka ne može osuditi bez ijednog dokaza, tj. samo na osnovu svog priznanja, a osloboditi osobe koje su zatečene s tovarom droge. Marković je potom napravio novi sporazum koji je uključivao samo izmenu krivične sankcije i ovaj put, s predlogom kazne zatvora od četiri godine i dva meseca, sporazum iznova uputio Odeljenju za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu. Ovaj put dospeo je u ruke sudije Stojana Petrovića koji ga je iz mesta potvrdio“, kazao je ranije sagovornik „Nove“.

Ana Milošević, sudija Višeg suda u Beogradu

Predsednica Odeljenja za prethodni postupak, u javnosti često pominjana zbog pritvaranja studenata i aktivista i kao produžena ruka naporednjačke kaste. Ipak, praksa delimično demantuje ovakav utisak jer Miloševićeva često nije donosila odluke koje su bile na liniji vlasti. Takođe je potpisnica svih peticija, reagovanja i podrške studentima. Budući da je svojevremeno bila i portparol nekadašnjeg Prvog opštinskog suda, dobro joj je poznato kako se komunicira sa medijima i kakve odluke uznemiravaju javnost.

U vreme dok je postupala u krivičnom odeljenju Višeg suda važila je za temeljnu sudiju, a javnosti je poznata iz slučaja bratoubistva u Kaluđerici iz 2014, koje je dovela do samog kraja, ali je uoči izricanja presude premeštena u drugo odeljenje. Prethodno je poznata iz postupka koji je vodila krajem dvehiljaditih godina protiv lidera LDP Čedomira Jovanovića zbog kleveteanja radnika Centralnog zatvora u Bačvanskoj, a u vezi sa hapšenjem i izručenjem Slobodana Miloševića.

Maja Ilić, sudija Apelacionog suda u Beogradu

U postupcima organizovanog kriminala sudi od 2012. godine, a najpoznatija je po suđenju biznismenu Miroslavu Miškoviću za utaju poreza. Tom prilikom ugrozila je nezavisnost sudske vlasti, što su kasnije potvrdile njene kolege iz Apelacionog suda koje su odlučivale o žalbama.

Naime, postupak protiv Miškovića, sudija Ilić je „nasledila“ krajem 2014. nakon što je dotadašnji sudija Vladimir Vučinić razrešen sudijske funkcije na sopstveni zahtev. Naime, prilikom donošenja presude sudija je od Narodne skupštine zatražila mišljenje o tome da li je Mišković trebalo da plati porez ili ne – i na njemu bazirala presudu. Presudu su oborile sudije Apelacionog suda, a sudija Ilić je u martu 2019. ponovo osudila Miškovića. Nedugo nakon donošenja druge presude, Ilićeva je napredovala i postala sudija Apelacionog suda u Beogradu. Mišković je dve godine kasnije konačno oslobođen.

O napredovanju sudije Ilić mediji su izveštavali još pre desetak godina, kada je nakon samo dve godine staža u Višem sudu prebačena u Posebno odeljenje za organizovani kriminal, to jest Specijalni sud. Njena skokovita karijera izazvala je tada veliku pažnju u pravosudnim krugovima, posebno zbog toga što je u Specijalni sud prebačena „u paketu“ sa još trojicom sudija: Draganom Miloševićem, Aleksandrom Trešnjevim i Vladimirom Mesarovićem – sinom tadašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, koja je u istoriji srpskog pravosuđa ostala upisana kao sudija koja je izrekla maksimalne kazne zatvora Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću zbog ubistva premijera Zorana Đinđića. Dok su jedni tvrdili da je troje mladih sudija prebačeno u Specijalni sud kao pratnja i pokriće mladom Mesaroviću, kog je majka želela da postavi na svoje nekadašnje mesto, drugi u svemu tome nisu videli ništa sporno, tvrdeći da su sve četvoro sposobni da se suoče sa tim izazovom.

Skoro deset godina kasnije, sudija Ilić prešla je u Apelacioni sud, i ovaj put zajedno sa sudijom Draganom Miloševićem. Vladimir Mesarović i dalje je sudija Specijalnog suda, dok je Aleksandar Trešnjev, posle šest godina tačnije 2018. odlukom predsednika suda Aleksandra Stepanovića, iz posebnog odeljenja vraćen unazad jedan stepenik, u redovno krivično odeljenje Višeg suda, gde se i danas nalazi.

Među poznatim predmetima je i suđenje kriminalcu Sretenu Jociću za naručivanje ubistva svog kriminalnog suparnika, ozloglašenog kriminalca iz devedesetih Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš, koji je likvidiran 1995. Jocića je osudila na 15 godina zatvora.

Krik je objavio da je sudija Ilić iz vremena dok je postupala u Četvrtom opštinskom sudu osudila Natašu Kandić zbog klevete tadašnjeg potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, jer je u emisiji „Kažiprst“ na B92 izjavila da ima informacije da su „od Nikolićeve ruke stradali civili“ tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Sudila je i bivšem ministru Saši Draginu u predmetu poznatom kao slučaj „Azotara“, Miroslavu Bogićeviću u slučaju „Farmakom“, atentatorima na Milana Beka.