Vukašin Tomić (26) je 13. marta 2022. godine teško povređen na Brankovom mostu u Beogradu kada je na njega naletelo taksi vozilo. Teško povređeni mladić se dva meseca borio za život u bolnici, nakon čega je nažalost preminuo od zadobijenih povreda. Posle istrage, nije naložena obdukcija, a optužnica protiv vozača beogradskog taksija nije ni podignuta. Dejana Tomić, majka mladića za Nova.rs opisala je agoniju kroz koju prolazi od trenutka nesreće.
U trenutku nesreće Vukašin se nije kretao propisno, ali, prema rečima njegove majke, istraga je pokazala niz propusta poput toga da je taksista koji je usmrtio njegov sina vozio neispravno vozilo.
“Moj sin je teško povređen na Brankovom mostu, kada ga je udario vozač beogradskog taksija A.S. Tom prilikom se u vozilu nalazio i putnik A.M. koji je pozvao Hitnu pomoć. Moj Vukašin će zbog agresivne i bahate vožnje zauvek imati 26 godina. Vozač tvrdi da je vozio 50 na sat što je nemoguće, jer se u momentu nesreće kretao trećom brzom trakom. Takođe, izgled automobila i Vukašinove povrede pokazuju da nije tačno da se kretao tom brzinom”, ovim rečima započinje svoju ispovest Dejana Tomić, majka nastradalog Vukašina.
Kako je dalje navela, njoj još uvek nije rečeno kako je tačno došlo do nesreće, jer kako su joj rekli u policiji, kamere na mostu nisu radile.
“Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva Dalibor Đorđević nije izašao na lice mesta, nije tražio pregled kamera sa susednih objekata, nije tražio GPS, a ni uvid u taksimetar. Nije izvršena nijedna dokazna radnja kako bi se rasvetlila nesreća u kojoj je nastradao moj sin”, tvrdi naša sagovornica.
Dejana ističe i da joj niko od nadležnih institucija nije obavestio da je njen sin doživeo nesreću, te da je kobnog dana tražeći sina otišla u policiju da vidi da li oni imaju neke informacije.
“U popodnevnim satima sam otišla u policiju i tamo mi je rečeno da odem u Urgentni centar, jer ga je Hitna pomoć tamo odvezla zbog teških povreda koje je zadobio. Tamo je ležao moj Vuki, moje sve, bio je u dubokoj komi. Dežurni anesteziolog mi je rekao da je dovezen bez svesti, da je imao operaciju i da mu je povređena glavna aorta, da ima teške prelome i povredu glave. Rekao mi je da se molim Bogu, jer su šanse da preživi jako male”, objašnjava majka.
Naša sagovornica naglašava i da je njen sin dva meseca bio nepokretan, nepomičan, te da nije jeo, pio vodu, pričao, niti reagovao na dodire.
“Gledala sam svojim očima moje dete koje je bilo ni mrtvo, ni živo. Za to vreme vozač me nikada nije kontaktirao, niti me je pozvala bilo koja institucija. Agonija, očaj, šok, neverica, jer sam u svemu ostala sama. Niko me nije pozvao, apsolutno kao da se ništa nije dogodilo”, navodi ona.
Dejana naglašava da nadležne institucije koje bi trebalo da nas štite i brane, napravile su grešku jer obdukcioni nalaz njenog sina ne postoji, nije naređena obdukcija.
„Uskoro će proći tri godine otkako sam izgubila sina. Nema pravde za njega, jer su rekli da je nastala greška. Kako je moguće da se to dogodi? Pitam se ko je napravio tu grešku? Ko je umanjio vrednost života mog sina? Koja institucija je dopustila da se ovo dogodi? To ne mogu da prihvatim ni oprostim. Gubitak sina se ne oprašta. Meni ostaje samo da glasno govorim o sramoti i nepravdi koju sam pretrpela,“ objašnjava naša sagovornica.
Ističe da je vozač koji je usmrtio njenog sina na slobodi i da i dalje vodi normalan život.
„Njemu nije oduzeta vozačka dozvola, nije bio u pritvoru. Institucije su dozvolile da ne odgovara za teško delo protiv bezbednosti u saobraćaju i da zastare prekršaji koje je napravio. Vozilo koje je koristio bilo je neispravno u trenutku nesreće, a nije čak ni njegovo privatno, već taksi vozilo. Veštačenje automobila pokazalo je da vozilo nije bilo ispravno za vožnju u saobraćaju,“ objašnjava ona.
Dejana tvrdi da joj je naneta velika nepravda i da njen sin nije samo broj u predmetu.
„Izdale su me institucije, naišla sam na neprofesionalnost i pasivnost. Ne znam kako će se sve to ispraviti, ali ću učiniti sve za čast svog sina. Više ni ne živim, samo dišem, a svaki moj uzdah bez njega biće moja borba za istinu i pravdu. Život bez mog sina nije život. Zar to nije dovoljna muka i gubitak, već nas dodatno muče nadležne institucije zbog njihovih propusta. Moramo sami da preuzmemo stvar u svoje ruke i tražimo pravdu. Da li je to uopšte moguće? Zašto i dokle još?“, zaključuje uznemirena majka nastradalog mladića.
Bonus video: Nesreća na putu Novi Sad – Inđija
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare