Nedeljnik Vreme nepravosnažno osuđen zbog teksta o doktoratu Jelene Trivan

Krivi su, istina nepravosnažno, procenio je Viši sud u Beogradu, i Vreme i Filip Švarm i autor teksta „Anatomija jedne disertacije“ Nemanja Rujević, ali ne baš onoliko koliko je to, barem po odštetnom zahtevu u tužbi gledano, smatrala Jelena Trivan: umesto traženih milion dinara, sud je odredio da joj svi tuženi na ime nematerijalne štete isplate 80.000 dinara. Sporni Rujevićev tekst, odlučio je sud suprotno zahtevu direktorke Službenog glasnika, ostaje na sajtu Vremena, piše Cenzolovka.U obrazloženju prvostepene presude donete prošlog meseca, u koju je Cenzolovka imala uvid, stoji da su prema oceni suda „u konkretnom slučaju, povređena prava ličnosti tužilje, njena čast i ugled, jer informacije u njemu (tekstu ’Anatomija jedne disertacije’) ne samo da su neistinite već su i objektivno uvredljive“.Ovaj stav sud objašnjava time što „sporni tekst predstavlja jednu vrstu analize doktorske disertacije od strane lica koje za to nema potrebna stručna znanja“, u ovom slučaju autora teksta, „kao i ukazivanje javnosti na brzo okončanje postdiplomskih studija tužilje i povezanost sa profesorkom Aleksandrom Vraneš kod koje je tužilja polagala gotovo sve ispite i na master i na doktorskim studijama“.Sud dalje ocenjuje da se u tekstu „iznose određene konstatacije-tvrdnje“ koje kod prosečnog čitaoca mogu da izazovu negativnu ocenu o tužilji. Naime, u obrazloženju presude se navodi da se u spornom tekstu nedeljnika Vreme tvrdi da je Trivan, bez navođenja izvora, prepisala „barem 15 odsto doktorske teze na Filološkom fakultetu, a išlo se od kopiranja sa neproverenih foruma i Vikipedije, pa sve do publikacija Matice srpske i knjige Boška Obradovića u izdanju Dveri“. Navedene tvrdnje sud je ocenio kao netačne, pisane sa „namerom da se stvori negativan stav prema tužilji u javnosti i izazove negativno mišljenje o njenoj ličnosti, upućujući prosečnog čitaoca na zaključak da je tužilja plagijator“.Dalje se u obrazloženju navodi da tuženi tokom postupka nisu dokazali svoje tvrdnje, s obzirom na to da sudu nije dostavljen dokaz da je od strane Etičkog komiteta Beogradskog univerziteta utvrđeno neakademsko ponašanje tužilje. Sud navodi i da je upravo Etička komisija Filološkog fakulteta odbacila zahtev Boška Obradovića za utvrđivanje neakademskog ponašanja Jelene Trivan prilikom izrade doktorske teze.Sud navodi da činjenica da li je reč o eventualnom plagijatu može da se utvrdi veštačenjem u postupku povrede autorskog prava koji se pokreće po tužbi autora, što ovde nije slučaj. Utvrđivanje da li je neki rad plagijat ili ne, svakako nije u nadležnosti Višeg suda, već u isključivoj nadležnosti etičkog odbora nadležnog fakulteta.Budući da ne postoji potvrda Etičke komisije da je sporni doktorat plagijat, sud je odbio predlog tuženih da se izvrši uvid u CD na kom se nalazi doktorska teza Jelene Trivan provučena kroz program za prepoznavanje prepisanih i korišćenih tekstova drugih autora.Dakle, sud nije uzeo u razmatranje dokaze koje su tuženi predložili, te na kraju zaključuje da „ovakvi tekstovi ne doprinose svrsi javnog informisanja u demokratskom društvu, kao ni javnoj raspravi u javnom interesu, već im je svrha da na tabloidan način podrže neistinite i nepotpune informacije i na taj način diskredituju ličnost tužilje, zbog čega su kao takvi nedozvoljeni“.Iz nedeljnika Vreme najavljuju žalbu na prvostepenu presudu. Jelena Trivan nije odgovarala na pozive novinara Cenzolovke.Podsećanja radi, sporni tekst „Anatomija jedne disertacije“ objavljen je 28. novembra 2019. godine, gde autor teksta Nemanja Rujević otkriva da je direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan, bez navođenja izvora, prepisala barem 15 odsto doktorske teze „Biblioteke i multikulturalnost“, koju je odbranila na Filološkom fakultetu 2013. godine.Istog dana Trivan je demantovala navode o plagijatu, a nešto kasnije, decembra 2019. godine, podnela je tužbu protiv nedeljnika Vreme, njegovog odgovornog urednika Filipa Švarma, kao i autora teksta Nemanje Rujevića. Ona je zahtevala da joj solidarno isplate milion dinara, plus zateznu kamatu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol zbog povrede časti i ugleda. Pored toga tražila je objavljivanje pravosnažne presude u listu, kao i uklanjanje spornog teksta sa sajta nedeljnika.BONUS VIDEO: Vuletić predaje krivične prijave protiv Vučića i Vulina

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vuletipredajekrivineprijaveprotivvuiaivulina-novas-worldwide&stream=hp350&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2765305"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram