Vest o smrti vlasnika užičke firme „Bel Plast“ Miloradu Špijunoviću (67), koji je kao pešak stradao na magistralnom putu Užice – Zlatibor, potresla je sve one koji su ga poznavali, kao uspešnog privrednika ali pre svega dobrog i čestitog čoveka. Na čelu firme, koja zapošljava 30 radnika, uspešno je stajao 35 godina. Zajedno sa zaposlenima razvijao je posao ali i neprestano brinuo o svakom radniku, u želji da svima pomogne i da svi zajedno osećaju blagodet poslovnih uspeha.

Špijunovićeva najbliža saradnica Mirjana Obrenović, koja u „Bel Plastu“ radi od 2000.godine, kaže da je ceo kolektiv u neverici, da nisu izgubili direktora već velikog i iskrenog prijatelja, čoveka koji je u svakom trenutku bio oslonac i podrška za svakog od njih.

„Jedan izuzetan čovek je bio, nemoguće je bilo o njemu ikada lošu reč reći. Naša firma je, zahvaljujući njemu, je jedna od najstabilnijih u Zlatiborskom okrugu. Čitav kolektiv je bio jedna velika porodica, što govori mnogo. Bio je savestan i odgovoran čovek, kako prema poslu tako i prema svima nama, bio je poštovan ne samo od strane radnika već i od svih dobavljača i kupaca. Uvek je težio atmosferi u kojoj su svi zadovoljni, pomagao je svoje radnike, ne samo u finansijskom smislu već nam je svima bio oslonac i moralna podrška. Od osnivanja pa do danas, firma je rasla, kao i broj radnika ali smo uvek poslovali stabilno, bez obzira na vremena i krize koje su nailazile. Za sve ove godine, a ja radim više od 20, plata nam nikada nije kasnila ni jedan jedini dan. U periodu kada banke nisu davale kredite, on je svojim radnicima davao, obaveze prema zaposlenima su mu uvek bile prioritet, poštovao je svakog čoveka, bio mu je važan staus svakog radnika, delio je poslovni uspeh sa nama, svi smo bili zadovoljni“, sa tugom priča Mirjana.

Njegov poslednji dolazak u firmu bio je uobičajena šetnja u večernjim satima, u sredu kobna i poslednja.

„Često je znao da prošeta predveče, da obiđe proizvodnju, da vidi ima li problema i da li je njegova pomoć potrebna ili da završi nešto što tokom dana nije. Kuća mu je od firme udaljena par kilometara a posao je takav, puno se sedi, pa je zbog zdravlja i pešačio. Tako je bilo i u sredu, krenuo je iz firme kući kojoj nažalost nije stigao, svi smo u šoku od svega što se desilo. On je bio u godinama u kojima se već ide u penziju ali taj čovek nije još bio za to, on je imao toliko elana i energije, kao pet mladića od 30 godina. Ta energija je bila i naša, niko nas nije tako motivisao i inspirisao za rad. Dva dana ćemo stati, kako bi ga ga dostojanstveno ispratili a onda moramo dalje, to je moralna obaveza svih nas a i najbolji način da pokažemo koliko smo ga poštovali i koliko smo od njega naučili“, kaže Mirjana.

Milorad Špijubnović je rođen 1954. godine u Mokroj Gori. Kada zbog školovanja došao u Užice, znao je da povratka nema. Prvi posao mu je bio u ugostiteljstvu a onda je 1990. godine zakoračio u sopstveni biznis, i tada je zanao da nema povratka. Od male zanatske radnje razvio je stabilno preduzeće „Bel Plast“ a kasnije u posao uključio i svoje dve ćerke.

Prva delatnost Špijunovićeve firme bila je proizvodnja kesa za malinu a kasnije ulazi i u pregrambenu industriju kada počinju sa izradama folija za mleko i termoskupljajućih folija, za mlekare širom tadašnje Jugoslavije, dali razvoj firme otvorio je vrata građevinske industrije. Špijunović je razvio proizvodnju fleksibilne ambalaže, plastičnih folija za pakovanje svih vrsta proizvoda, od građevinske do prehrambene industrije i proizvoda široke potrošnje kao i sposobnost da se uvek prilagođava potrebama i trendovima tržišta. Od ukupne proizvodnje belplast oko 30 odsto izvozi, najviše u Švedsku, Norvešku, Rumuniju, Češku i ostale zemlje u regionu, Hrvatsku, Sloveniju, BiH, Albaniju. Preduzeće od svog osnivanja nikada nije bilo u blokadi niti je kasnilo sa obavezama a prosečna zarada zaposlenih je oko 80.000 dinara.

Špijunović je govorio da je njegov poslovni početak u sopstvenom poslu bio u vreme koje je bilo sjajno za pokretanje biznisa i koje je otvaralo velike prespektive, kada se moglo počneti sa šest do sedam hiljada evra, dok se danas sa toliko para sigurno ne možete uraditi ništa ozbiljno. Za uspeh u privatnom biznisu, kako je govorio, najbitnija je želja za uspehom ali podjednako i strpljenje, ambicija bez strpljenja ne može.

Milorad Špijunović je iza sebe ostavio suprugu, dve ćerke i tri unuke. Biće sahranjen danas na groblju na Beloj Zemlji kod Užica, gde je radio i živeo.

BONUS VIDEO: Aja Jung: Ivan Tasovac je bio preveliki čovek za ovu našu malu čaršiju jutarnji program