Da potraga za osumnjičenim koji je nedostupan pravosudnim organima može trajati godinama, nije neuobičajno u policijskoj praksi, kao ni to da se tokom "traganja" mogu načiniti brojni propusti i greške: od zamene identiteta žive i preminule osobe, do pretresa pogrešnih kuća i stanova, pa čak i prepadanja nevinih ili ožalošćenih porodica. Međutim, zabrinjavajuće je kada se sve ove "nepredviđene" okolnosti dogode tokom potrage za jednom osobom koja bi trebalo da je sve vreme dostupna pravosudnim organima i to, ni manje ni više, nego na svom radnom mestu - zamenika upravnika Specijalne bolnice u beogradskom Centralnom zatvoru.

Milan Pavlović je upravo taj „zatvorski“ funkcioner za kojim je zamenik Prvog osnovnog tužioca, zajedno sa policijom, tragao više od godinu dana, kako bi ga saslušao na navode krivične prijave koju je protiv njega podneo Sindikat pravosuđa još pre tri godine.

Sindikat Pavlovića tereti da je svojim nesavesnim postupanjem iz vremena kada je bio upravnik novog zatvora u Padinskoj Skeli olakšao džepove poreskih obveznika Srbije za čak 10 miliona dinara. Taj iznos isplaćen je iz budžeta na ime presude koja je doneta protiv države Srbije, a u korist 90 radnika zatvora koji su tužili Pavlovića jer je uporno odbijao da im isplaćuje novac za putne troškove, iako mu je to bila zakonska obaveza.

Zbog ovakvog nenamenskog trošenja državnog novca i pražnjenja već dovoljno ispražnjene kase, u kojoj, posebno za pravosuđe, nikada nema sredstava za mnogo bitnije stvari nego što je obeštećenje zbog pojedinačne bahatosti,  Sindikat je presavio tabak i podneo prijavu protiv Pavlovića, predlažući čak i to da bude kažnjen zatvorom.

Međutim, od podnošenja prijave, do Pavlovićevog saslušanja pred tužiocem prošlo je tri i po godine, a sve ono što se u međuvremenu događalo u najmanju ruku bi se moglo opisati kao sumanuto i bizarno.

Naime, Sindikat je u junu 2017. podneo prijavu Prvom osnovnom tužilaštvu, koje je posle nekoliko meseci, kada je formirano posebno odeljenje za borbu protiv korupcije, predmet ustupilo na dalje postupanje Višem tužilaštvu. Međutim, tamo su se oglasili nenadležnim, pa je usledilo međusobno dobacivanje krivičnoim prijavom, da bi na posletku Apelaciono tužilaštvo presudilo da je osnovno to koje treba da ispita odgovornost Pavlovića. U tom trenutku već je uveliko otkucavao jun mesec 2019., kada je postupajuća zamenica tužioca, nakon nekoliko neuspelih pokušaja da pozove Pavlovića na saslušanje, u pomoć pozvala policiju.

Za operaciju privođenja „običnog“ građanina, policiji u najvećem broju slučajeva treba manje od 10 minuta, ali ne i za bivšeg upravnika „Skele“, koji je baš u to vreme osvanuo na novoj funkciji u CZ u Bačvanskoj ulici. Činjenica da policija nije uspela da ga pronađe na adresi stanovanja i uruči poziv za saslušanje, iako je na radnom mestu bio više nego dostupan, nije najbizarniji trenutak ove potrage koji je usledio kada je tužilac obavestio Sindikat da se istraga obustavlja jer je Pavlović – preminuo.

Iako je Sindikat imao informaciju da se zamenik upravnika u tom trenutku nalazi na godišnjem odmoru, stigla je potvrda da Milan Pavlović jeste preminuo, ali ne onaj za kojim se traga, već stanovnik sasvim druge beogradske opštine, a u čiju su kuću su, između ostalog, upali policajci i prestravili njegovu ožalošćenu porodicu. Konačno, pri povratku s odmora, „nestali“ upravnik Pavlović je primio poziv, a potom se u ponedeljak konačno pojavio na saslušanju – tri godine nakon podnošenja krivične prijave.

„Tužilac je isključio našeg zastupnika sa saslušanja zato što Sindikat nema status oštećenog u ovom postupku, već je to država Srbija. Zbog toga nemamo informaciju šta je Pavlović izjavio u svoju odbranu. Zbog svega što se od 2017. do danas dešavalo, opravdano sumnjamo da on uživa nečiju zaštitu, i da se postupak razvlači ne bi li zastarelo krivično delo“, kazala je za Nova. rs predsednica Sindikata pravosuđa, Slađanka Milošević, koja je istakla da odgovornost za štetu koja je naneta budžetu, pored Pavlovića, snosi i Javno pravobranilaštvo.

„Nedopustivo je da se ovolika sredstva razbacuju na odštete, a da, konkretno u pravosuđu, nikada nema dovoljno novca za mnogo neophodnije stvari. Ovakvim funkcionerima čije nesavesno postupanje nanosi štetu celoj državi se mora stati na put, a njih je nažalost,mnogo“, poručila je Milošević.