Mafija je srce Srbije

Evropska Unija ne želi da primi Srbiju u punopravno članstvo. Odbijanjem da odredi tačan datum prijema u članstvo uniji se više ne može verovati... Ovakvi i slični stavovi su široko zastupljeni u srpskoj javnosti i većina građani veruje u njih.

Piše: Strahinja Brajušković, savetnik u Kancelariji Srbije i Crne Gore za pridruživanje EU (2004-2006)

Nameću se pitanja da li odgovornost za dugo putovanje u Evropu treba pripisati samo jednoj strani? Takođe, da li je Srbija sprovela neophodne reforme i spremila se za članstvo? Integracija u EU pretpostavlja dugačak spisak uslova koji se moraju ispuniti. Uz to poseban značaj se pridaje uspostavljanju vladavine prava.

Mnogo je primera koji potvrđuju činjenicu da Srbija nije sprovodila reforme odugovlačeći proces. U tom kontekstu slikovit je primer Sporazuma o saradnji između agencije Eurojusta i Srbije koji je potpisan krajem 2019. godine. Treba istaći da se ovaj uslov još od 2003. godine nalazi u Evropskom partnerstvu, dokumentu u kojem su navedni svi uslovi koje je neophodno ispuniti pre članstava.

Korist od ovog sporazma primećena je prilikom poslednjeg hapšenja Darka Šarića. Važno je podesetiti, da je 2008. i 2009. godini u međunarodnoj policijskoj akciji “Balkanski ratnik” koju je vodila američka agencija za borbu protiv droge DEA, Šarić označen kao jedan od vođa balkanskog kartela. Nakon višegodišnjeg skrivanja 2014. se predao tadašnjim vlastima u Crnoj Gori koje su ga isporučile Srbiji.

Srpsko pravosuđe nije uspelo da efikasno okonča postupak pa je donelo odluku da poznatog pljevljaka pošalje u kućni pritvor. Ali ne lezi vraže, u vili na Dedinju Šarić je ponovo uhapšen. Ovog puta međunarodnu akciju su vodile evropske agencije Europol i Eurojust. Kako navode mediji Šariću se na teret stavlja da je iz pritvorske jedinice Posebnog odaljenja za organizovani kriminal, izdavao kriminalne naloge pripadnicima svoje organizacije.

Fenomenološki interesantno je da domaće službe nisu imale saznanja o Šarićevim aktivnostima u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda.

Imajući u vidu navedeno nije teško zaključiti da je sporazumom između agencije Eurojust i Srbije unapređena strateška pravosudna saradnja, i da su ojačani institucionalni kapaciteti u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Pitanje je zašto se čekalo toliko dugo da ovako koristan mehanizam za suzbijanje aktivnosti mafije bude usvojen? Ovo pitanja ostaje bez odgovora. Pretpostavimo da se radi o nekoj vrsti tajne politike kojom se štite neki neprikladni interes. Ako u ovoj tezi ima istine, onda bi se mogao izvući zaključak da je mafija u stvari srce Srbije.

U Ohridu maja 2003. održana je Regionalna konferencija o bezbednosti na kojoj je državama zapadnog Balkana predstavljen program integrisanog upravljanja granicom. Radi se o modernom sistemu efikasnog upravljanja granicom u kontekstu evropskih standarda. Usaglašen je i dokument simboličnog naziva „Zajednički put.“

Otvorene granice za trgovinu i nesmetan protok ljudi ključni su faktor stabilizacije i razvoja. Otvorene granice za saradnju unutar regiona, kao i između regiona i EU uz puno poštovanje ljudskih prava i sloboda je jedan od osnovnih ciljeva programa.

Mnogi će reći pa to je isto što i “Otvoreni Balkan” ili “Mali Šengen.”

Regionalni program o upravljanju granicama iz 2003. godine podrazumeva zotvorene granice za sve kriminalne i druge aktivnosti koje ugrožavaju stabilnost regiona. Suština je u balansu između otvorenih granica za legitimni protok, a zatvorene za sve vidove kriminala. Inicijativa “Mali Šengen” ne predviđa policijsku i pravosudnu saradnju. Možda u ovome treba tražiti razloge zašto je EU bila skeptičan i zašto je izostala snažnija podrška toj inicijativi. Sistem upravljanja spoljnim granicama EU u stalnom je razvoju. Poslednjim proširenjem EU je pomerila spoljne granice na zapadni Balkan. Reklo bi se da se dugom putovanju u Evropu nazire kraj. U tom kontekstu mora se priznati da je puno posla urađeno ako se ima u vidu početak procesa 2001. godine.

Međutim, Srbija ali i druge zemlje regiona neće ući u EU sve dok ne uspostave vladavinu prava i pod kontrolu stave korupciju i organizovani kriminal.

Iz navedenog nameće se zaključak da državni sistem ima poteškoće u suzbijanju fenomena koji su u vezi sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Rešenje je u regionalnom umrežavanja bez kojeg neće bite efikasnog suzbijanja kriminalnih aktivnosti, pa ni ekonomskog napretka. „Ohrid Border Proces“ predviđa izgradnja sistema regionalne bezbednosti, planiran i predložen regionu pre dve decenije i dalje je glavni preduslov članstvu u EU. Dakle pruzete obaveze u Ohridu 2003. godine moraju da se sprovedu.

Sledeći koraci u tom smislu su formiranje nacionalnog birao u cilju unapređenja međuagencijske saradnje unutar države. U cilju unapređenja međunarodne saradnje neophodno je formiranje regionalnog biroa. Jasno je da jedan od najvažnih uslov u kontekstu uspstavljanja vladavine prava i koncetracije bezebednosti u regionu ostaje da se sprovede. Neophodno je restartovanje i ažuriranje Regionalne strategija integrisanog upravljanja granicom na Zapadnom

Balkanu.

U tom smislu kontraproduktivna je politika kojom se blokira članstvo Kosova u Interpolu. Od takve politike već predugo građani celog regiona trpe štetu, jedino mafija profitira. Ako Beograd iskreno želi suzbijanje aktivnosti regionalne mafije onda treba da podrži prijem Kosova u Interpol.

BONUS VIDEO: Ko su uhapšeni policajci: Sarađivali sa klanom Velje Nevolje, jedan bio svedok na suđenju za mafijaško ubistvo