KRIK: Sudija finansirao izgradnju 13 apartmana na Kopaoniku

Turistički centar planine Kopaonik privukao je razne uticajne i bogate ljude da kupe ili izgrade nekretnine. Ministar finansija Siniša Mali poseduje apartman nadomak glavne ski staze, a uticajni kriminalac sa Kosova Zvonko Veselinović pored je sagradio hotel „Grey“. Odmah tu je i hotel „Grand“ biznismena Miodraga Kostića.Prekoputa Kostićevog hotela nikla je i planinska zgrada nesvakidašnjeg investitora. Nije ni političar ni kriminalac ni biznismen, već sudija odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu.

Sudija Zoran Savić je, kako otkriva KRIK, sa poslovnim partnerom investirao u izgradnju ove zgrade koju su nazvali „Vila pahulja“ i koja se sastoji od 13 apartmana. Ne zna se koliko je tačno novca sudija uložio, ali prema proceni agencije za prodaju nekretnina koju je angažovao KRIK, „Pahulja“ vredi više od milion evra. Većina apartmana je prodata i trenutno je jedan u vlasništvu sudije.„Pahulju“ je sagradio sa biznismenom Zoranom Kocićem čija je građevinska firma dobijala poslove od države, ali i godinama nije plaćala porez – te se nalazila se na listi najvećih poreskih dužnika.KRIK otkriva i da su Savić i Kocić prilikom jednog posla u vezi sa prodajom stanova ovlastili Slobodana Ristovića, danas načelnika opštinske uprave Raška i člana vladajuće Srpske napredne stranke da potpiše dokumenta umesto njih. Isti Ristović bio je sekretar komisije Direkcije za urbanizam u opštini Raška koja je sudiji i biznismenu dala u zakup zemlju na Kopaoniku na kojoj je sagrađena „Pahulja“.Planinski apartman samo je deo vredne imovine koju sudija i njegova supruga poseduju.

Savić je vlasnik trosobnog stana od gotovo 100 kvadrata i garaže u novijoj zgradi na Dorćolu. U istoj zgradi, odmah do njegovog, je trosobni stan od 134 kvadrata njegove supruge Snežane Savić-Sabljić, piše KRIK.Sudija poseduje još jedan trosoban stan u centru Beograda, nadomak Studentskog parka. Supruga je vlasnica i vikendice u podnožju Avale od 218 metara kvadratnih sa bazenom, kao i velike parcele zemlje.Savić se na posao dovozi svojim automobilom „BMW 525“, u šta su se uverili novinari KRIK-a videvši ga ispred Apelacionog suda.  Podaci o njegovim saobraćajnim prekršajima pokazuju da je vozio i džip marke „micubiši“, kao i „audi“.Procenitelji kažu da imovina bračnog para, ne računajući novac koji su zaradili prodajom apartmana na Kopaoniku, iznosi više od 1,2 miliona evra.Nije jasno kako su Savić i njegova supruga, takođe sudija, svojim platama mogli sve ovo da steknu.U Apelacionom sudu gde rade, prema informatoru o radu, Savićeva plata kreće se oko dve i po hiljade evra, pošto je u posebnom odeljenju za organizovani kriminal, dok je plata njegove supruge, koja sudi u građanskom odeljenju, oko hiljadu i po evra.  Pod uslovom da zarade nisu trošili ni na šta drugo, ovaj sudijski par bi trebalo da štedi duže od 25 godina da bi kupio nekretnine koje sada poseduje.Savić deset godina radi u Apelacionom sudu i donosio je odluke u nekim od najznačajnijih suđenja u zemlji. Neke od njegovih presuda kriminalnim grupama bile su kontroverzne.Tako je bilo prilikom suđenja Stanku Subotiću, koji je bio optužen da je bio na čelu grupe koja je devedesetih godina švercovala cigarete. Savić i njegove kolege iz sudskog veća donele su u novembru 2015. godine odluku da iz postupka izbace neke od glavnih dokaza tužilaštva i da Subotića oslobode.Na ovo se tužilaštvo žalilo Vrhovnom kasacionom sudu, koji je utvrdio da su Savić i ostale sudije iz veća prekršile zakon kada su ovo uradile.„Pravosnažnom presudom Apelacionog suda povređen je zakon u korist Stanka Subotića“, piše u presudi Vrhovnog kasacionog suda.Uprkos ovome, ni sudija Savić, kao ni njegove kolege, nisu trpeli nikakve posledice.Naprotiv, Savićev rad je nakon toga kao „izuzetno uspešan” ocenio upravo Vrhovni kasacioni sud.Ovaj sudija nije želeo da govori za KRIK. Kada su ga novinari pozvali telefonom, kratko je rekao: „Nemam vremena, a pitanja koja ste postavili su vrlo nekorektna. Tamo gde je trebalo da prijavim (imovinu), ja sam prijavio, tako da ne bih da govorim puno o tome. To je moj odgovor.“Kako se gradila „Pahulja“Novinari KRIK-a posetili su vilu „Pahulja“ prošlog meseca, ali nikoga nisu zatekli.Na ulaznim vratima bila je okačena ljutita poruka sudije Savića koji nije zadovoljan stanarima. „Brava je popravljena (…) Niti ću više zvati niti plaćati majstore zbog bahatog ponašanja pojedinaca“, piše u poruci koju je potpisao lično Savić, predstavljajući se kao „investitor“.Ove apartmane sudija je izgradio u partnerstvu sa biznismenom Zoranom Kocićem, bivšim vlasnikom firme „Građevinar Kocić“ i zastupnikom Lovačkog udruženja „Beograd“.Kocićeva kompanija, kao i firma njegove ćerke „GK“, godinama su dobijale poslove od države – učestvovale u izgradnji „Beogradske arene“, deonice na Koridoru 10 i rekonstrukciji platoa na Trgu Slavija. Beogradska opština Stari Grad angažovala je firmu „Građevinar Kocić“ da gradi parking na Dorćolu, a bila je i deo konzorcijuma kojem je Ministarstvo prosvete dalo posao obnove škola vredan više od 2,5 miliona evra.Kocić se ipak nije pokazao kao uspešan biznismen. Dok je radila na državnim projektima, njegova firma nije plaćala porez zbog čega se kasnije našla na listi najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Zbog nagomilanog duga prošle godine je otišla u stečaj.Prve korake da sagrade vilu „Pahulja“, sudija i biznismen preduzeli su 2008. godine, pokazuje dokumentacija koju je skupio KRIK.Tada su u centru Kopaonika kupili vikendicu, koju su kasnije srušili i na njenom mestu sagradili „Pahulju“. Nije poznato po kojoj ceni su kupili ovu vikendicu, ali iz dokumentacije se vidi da je sudija podigao kredit od 114 hiljada evra, pet dana pre njene kupovine.Zatim su dobili 3,3 ara državnog zemljišta u zakup na 99 godina od Direkcije za urbanizam i izgradnju u opštini Raška. Zakup ove zemlje i naknade koje idu uz to, koštali su ih više od 200 hiljada evra, pokazuju dokumenta.U proleće 2012. godine, sudija i Kocić sklopili su ugovor da podjednako finansiraju gradnju. Nekoliko meseci kasnije dobili su prvu građevinsku dozvolu u kojoj piše da će ih izgradnja oko 420 kvadrata koštati više od 250 hiljada evra. Tri godine kasnije dobili su još jednu dozvolu da sagrade dodatnih 130 kvadrata, ali nije poznato koliko je ovo koštalo.Sudeći prema podacima iz zvaničnih dokumenata koje je prikupio KRIK, kao i na osnovu fotografija iz tog perioda koje su dostupne na internetu, „Vila pahulja“ se intenzivno gradila tokom 2014. i 2015. godine.„Više od poznanika, manje od prijatelja”I pre nego što je počela izgradnja, Savić i Kocić su pokušali da prodaju apartmane – ali im to nije uspelo.Dva meseca pre dobijanja prve dozvole za gradnju, sudija i biznismen su prodali dva apartmana, piše u ugovoru. Kupci, međutim, nisu imali novac, pa je prodaja poništena.Prilikom raskida ugovora o prodaji ovih stanova, sudija i njegov partner su angažovali Slobodana Ristovića da umesto njih potpiše ugovor. Ristović je danas načelnik opštinske uprave Raška i član Srpske napredne stranke (SNS), a ranije je bio lokalni odbornik Grupe građana „Pobeda“ i direktor firme koju je Socijalistička partija Srbije (SPS) osnovala u Raškoj.Ristović je ranije radio kao pravnik u Direkciji za urbanizam i izgradnju opštine Raška – i to upravo kao sekretar komisije koja je sudiji i Kociću dodelila u zakup zemljište na Kopaoniku.„Upoznali smo se kada je došao kod mene da preda zahtev (za zakup zemljišta)“, kaže za KRIK Ristović i objašnjava da ga je nakon toga sudija zvao i raspitivao se o tome. „Ostavim broj telefona, on me zove da pita kad će da bude na komisiji, je li to stiglo, kad će skupština da bude… Tako smo se čuli, ništa posebno.“Ristović objašnjava da ga je sudija kasnije zamolio da umesto njega potpiše ugovor u sudu u Raškoj, što mu je on učinio, ali tvrdi da mu sudija nije ništa platio za to.„On me zamolio da ne dolazi bezveze (iz Beograda) samo zbog toga: ‘Je l’ ti problem?’ Nije mi problem, taman posla. Sud je blizu, 100 metara od Direkcije (…) On je dao punomoćje. Mislim da je poslao poštom ili po nekom. Onda sam se ja pojavio tamo u zakazanom terminu i potpisao“, objašnjava Ristović i kaže da se povremeno vidi sa sudijom kad dođe na Kopaonik.„Više smo od poznanika, manje od prijatelja”, kaže Ristović za KRIK.Sudija i građevinar završili su radove na vili krajem 2015. godine. Sagradili su 13 apartmana, površina od 30 do 36 kvadrata, i podelili ih na ravne časti, piše u ugovoru čiju kopiju poseduje KRIK. Koliko ih je tačno koštao ovaj poduhvat nije poznato. Procenitelji tvrde da je vrednost vile „Pahulja“ više od milion evra.Ni sudija, a ni Kocić, nisu želeli da govore o tome za KRIK.„Zovite upravu prihoda oni tamo sve imaju”, rekao je Kocić u telefonskom razgovoru. „Ništa vam nisam rekao niti hoću da vam kažem. Postavljate suviše ozbiljna pitanja.”Svoje apartmane sudija je počeo da prodaje u novembru 2015. godine. Za sebe je zadržao samo jedan od 34 kvadrata, a njegova vrednost je oko 100 hiljada evra. Nije poznato da li ga koristi ili izdaje i od toga zarađuje.Stanove u „Pahulji“ sudija je prodao za više od pola miliona evra, pokazuju ugovori koje poseduje KRIK.Kupci apartmana su iz Niša, Novog Pazara, ali i Dejan Rošaj iz Beograda, nekadašnji suvlasnik beogradske firme „Mediteranska brodska kompanija – MSC“ koja je deo poznate međunarodne mreže kompanije za prekomorski kontejnerski transport „MSC“. Rošaj je i komšija bivšeg direktora obaveštajne agencije BIA-e Aleksandra Đorđevića.Apartman na Kopaoniku, međutim, samo je jedna od nekretnina koju danas poseduju sudija Savić i njegova supruga. Ostale, mnogo vrednije, nalaze se u Beogradu i u njihovom su vlasništvu od pre gradnje „Pahulje“.Gradnja po centru prestoniceU samom centru Beograda, u dorćolskoj ulici čuvenoj po restoranima i barovima, sudija Savić ima trosobni stan od 98 kvadrata u zgradi sa portirom, koji na tržištu vredi blizu 300 hiljada evra. Vlasnik je i garaže.U istoj zgradi, sudijina supruga Snežana Savić-Sabljić vlasnica je stana od 134 kvadrata koji se nalazi odmah do njegovog. Ona je ranije radila u beogradskom Višem sudu, a od sredine prošle godine je sudija građanskog odeljenja za radne sporove Apelacionog suda. Procena agencije za nekretnine je da njen stan vredi bar 400 hiljada evra.Do ovih prestoničkih nekretnina, bračni par je došao preko članstva u stambenoj zadruzi „Elmosstan“ koja je finansirala izgradnju zgrade na Dorćolu. Zadruga je osnovana 1991. godine kada se više ljudi udružilo da, kako piše u dokumentaciji, „zadovolji svoje i porodične stambene potrebe“, a Savić je jedan od članova.Zadruga je angažovala Kocićevu firmu da izgradi zgradu na Dorćolu, što je ovaj biznismen potvrdio za KRIK.„To je izgrađeno 2005, tu negde. Tu sam i upoznao sudiju Savića. On je bio jedan od članova zadruge i jedan od kupaca”, kaže Kocić.„Elmosstan“ je izgradila više zgrada u centru Beograda, ali zbog lošeg vođenja podataka u katastru nije moguće videti vlasnike svih stanova u njima i da li je neki od njih povezan sa Savićima.Nedaleko od Studentskog parka, u samom centru Beograda, sudija poseduje još jedan trosoban stan od 62 kvadrata u zgradi starije gradnje. Vrednost ovog stana je oko 175 hiljada evra.Supruga je kupila i vikendicu od 218 kvadrata u podnožju Avale i nekoliko okolnih parcela koje zajedno imaju oko 23 ara. Ova imovina vredi oko 240 hiljada evra, kako su procenitelji izračunali.Dobri automobili su takođe nešto što sudija voli. Trenutno vozi „BMW 525“ zlatne boje čija je vrednost do 20 hiljada evra. Novinari KRIK-a su sudiju pretprošle nedelje zatekli kako ovim kolima dolazi u Apelacioni sud.Sagovornici KRIK-a upozoravaju da ovako vredne nekretnine nije moguće steći sudijskom platom.„Nelogično je da jedan sudija ima toliku imovinu ako ju je stekao za vreme vršenja sudijske funkcije i to ne nasledstvom ili na neki drugi primeren način“, kaže za KRIK Aleksandar Fatić, naučni savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.„Naravno, moguće je da neko ima stanove i nekretnine, a da to nema veze sa njegovim obavljanjem posla kao sudije. Zato je jedini način utvrđivanja da li postoji nelegitimna veza između imovine, ali ne samo imovine, nego i postavljenja i napredovanja sudija i njihovog postupanja, ispitivanje nelogičnosti u njihovom postupanju i odlukama od strane nezavisne ekspertske grupe za čije osnivanje se zalažem.“Izbačeni dokaziZoran Savić, koji je rođen 1958. godine, postao je sudija krajem osamdesetih u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Posle više od deset godina napredovao je u današnji Viši sud, a potom u Vrhovni. Od 2010. je u beogradskom Apelacionom sudu, gde u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal sudi u nekim od najvećih postupaka u državi.U postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Savić je bio član veća Vrhovnog suda Srbije koje je potvrdilo osuđujuću presudu pripadnicima zemunskog klana. Bio je i među sudijama koje su ukinule oslobađajuću presudu Željku Maksimoviću Maki i njegovim saradnicima za ubistvo policijskog generala Boška Buhe 2002. godine.Savić je u Apelacionom sudu predsedavao veću koje je oborilo osuđujuću presudu bivšem ministru životne sredine Oliveru Duliću i 2018. godine vratilo suđenje na početak, kao i u onom koje je ukinulo presudu kojom je bivši direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić bio osuđen na pet godina zatvora zbog malverzacija u ovoj državnoj firmi.Bio je u veću koje je kumove sa Kosova – kriminalce bliske SNS-u Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića – pravosnažno oslobodilo optužbi da su učestvovali u krađi kamiona uzetih na lizing, kao i među sudijama koje su potvrdile oslobađajuću presudu kriminalcu Sretenu Jociću – Joci Amsterdamu za organizovanje ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića 2008. godine.Najspornija odluka sudije Savića, ipak, bila je kada je sa kolegama iz veća nezakonito oslobodio kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta.Subotić je za šverc cigareta tokom devedesetih prvobitno bio osuđen 2011.  na šest godina zatvora, a nakon što je došlo do smene vlasti u Srbiji ova presuda je poništena i suđenje vraćeno na početak. To, ponovno suđenje, pratile su brojne kontroverze – od izmene izjava svedoka do iznenadne pojave novih dokaza u Subotićevu korist, o čemu je ranije pisao KRIK.Viši sud je 2014. Subotića oslobodio krivice, ali se tužilaštvo žalilo na ovu presudu.Nakon duže od godinu dana čekanja da Savić i njegove kolege u Apelacionom sudu odluče po žalbi tužilaštva, zastario je deo optužbi. Zatim su, krajem 2015, Subotića pravosnažno oslobodili. Veće kojem je predsedavao Savić odbacilo je deo dokaza tužilaštva o umešanosti Subotića u šverc cigareta.Savićevo veće, međutim, uradilo je to nezakonito, zaključio je Vrhovni kasacioni sud u maju 2016. Ova odluka, ipak, nije mogla da utuče na to što je Subotić oslobođen pošto je zakon prekršen u njegovu korist, pa je sud to samo konstatovao.„Utvrđeno je da je pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen zakon u korist okrivljenih Stanka Subotića (i saradnika)“, piše u presudi ovog suda. „Vrhovni kasacioni sud je doneo presudu kojom se ograničio samo na to da utvrdi povredu zakona ne dirajući u pravosnažnost pobijene presude.“Pitanje odgovornosti sudija zbog nezakonitog oslobađanja Subotića nikada nije pokrenuto.Uprkos tome, Vrhovni kasacioni sud – najviša sudska instanca, ocenio je da је Savić, tokom perioda od tri godine u koji ulazi i nezakonito oslobađanje Subotića, „izuzetno uspešno obavljao sudijsku funkciju“.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram