2
Sukob između režima i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) se rasplamsao, ali sve još ostaje na rečima i saopštenjima i tek će se videti da li je reakcija JTOK zakasnela, odnosno da li je mnogo ranije trebalo da urade ono što su po zakonu bili dužni – da istražuju korupciju u vrhu aktuelne vlasti. Upravo aktuelni režim sada pokušava da ih stavi pod šapu beogradskog tužioca, dokazanog lojaliste Nenada Stefanovića, i tim da ih praktično ukine.
U saopštenju kolegijuma JTOK, kojim je odgovoreno na napad Aleksandra Vučića, pomenuti su slučajevi u kojima je izvršna vlast „pokušala mešanje“ – Jovanjica, Dijana Hrkalović, Darko Šarić, Ćuruvija i drugi. Čini se da je u nekim slučajevima, makar delimično, uspela i sada im se to vraća kao bumerang.
Pročitajte još:
2
0
100
„Duže vreme JTOK nije pokrenuo nijedan postupak visoke korupcije koji bi vodio prema visokim državnim funkcionerima u Vladi Republike Srbije, pa eventualno i do predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zašto tako rade – ja to ne znam. Najnovija saopštenja JTOK mi više liče na odbranu Specijalnog tužilaštva kao takvog, nego na obavljanje svojih funkcija. Možda su se, ipak, usudili da pokrenu postupke koje nisu u stanju da ispune zbog odbijanja saradnje od strane policije“, kaže za portal Nova.rs profesorka prava u penziji, advokat Vesna Rakić Vodinelić.
Prema njenim rečima, saopštenje, samo po sebi, ne znači mnogo.
„Ne možete saopštenjima da se borite protiv izvršne vlasti koja vrši strahoviti pritisak na njih. Najava da će JTOK preći pod nadležnost Nenada Stefanovića, prvog čoveka beogradskog Višeg tužilaštva, koji je produžena ruka predsednika Republike, saopštenje je njihova reakcija na to. Dosta dugo su oklevali, pa su došli u situaciju da ne mogu da rade, jer su im policajci otkazali poslušnost. To pokazuje da ovde ne da nema pravne države, nego nema države uopšte. Sada je kasno za saopštenja, ako ne preduzmu neke druge mere“, objašnjava Rakić Vodinelić.
Pokušaj vlasti da pod svoju direktnu kontrolu stavi JTOK, nakon što je to predložio SNS kadar i predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije Uglješa Mrdić je izuzetno opasna stvar, ali pitanje je da li će to biti moguće, čak i ako predlog prođe.
„Svaka promena organizacije javnih tužilaštva bi morala da bude upućena Venecijanskoj komisiji koja je potpomagala i stručno kontrolisala pravosuđe u Srbiji. Ako promenite organizaciju i stavite JTOK koji je samostalan i stavite ga pod kontrolu VJT u Beogradu, to je važna organizaciona promena, pogotovo što se zna ko je Nenad Stefanović. Ne postoji nikakav organizacioni razlog za to osim volje vlasti da kontroliše pravosuđe preko svog čoveka. Jedan od uslova za ulazak u EU je da Srbija počiva na evropskim vrednostima, a jedna od njih je samostalnost pravosuđa koje za to treba da se izbori. U izveštajima Evropske komisije stoji nešto potpuno suprotno, da se moraju ojačati i proširiti nadležnosti JTOK-a, da se to tužilaštvo i kadrovski ojača, a upravo te preporuke su i velika prepreka u nameri vlasti da preuzme JTOK“, objašnjava Vesna Rakić Vodinelić.
Da li bi do svega ovoga uopšte došlo da je JTOK na vreme i kako valja radio svoj posao, veliko je pitanje. U tom kontekstu pominje se i slučaj Darka Šarića, kada su pre nekoliko godina istraživački mediji objavili Skaj poruke koje govore o tome da su Šarići pokušali da postignu dogovor sa pojedincima iz srpske vlasti kako bi se osuđivanom narko-bosu izrekla blaža kazna.
Sudija Milimir Lukić bio je tema te komunikacije, ali i sastanka u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), te su se tada Šarići na Skaju dopisivali o tome kako je on problem, odnosno, da sudija Lukić ne podleže pritisku.
„Oni su morali da pokrenu neku istragu kada su dobili makar i glasinu da se nešto dogodilo što je iz njihove nadležnosti, a vezano za slučaj Darka Šarića, o čemu je govorio i sudija Milimir Lukić. Tu postoje osnovi sumnje i Tužilaštvo je moralo da reaguje, ne da čeka neku krivičnu prijavu od policije, već kada je prva informacija, pa makar i glasina, došla do JTOK da se dešavaju nekakvi sastanci. Imali su i informacije do kojih su došli istraživački novinari, ali tada nisu ništa uradili već su reagovali sada, kada su oni ugroženi“, objašnjava profesorka prava u penziji.
Jedan od slučajeva koji se pominje u saopštenju JTOK je upravo i postupak protiv Darka Šarića. Van Specijalnog suda odvijale su se zakulisne igre između pojedinih državnih funkcionera i braće Šarić – Duška koji je išao na sastanke i komunicirao sa slobode, i Darka koji je bio u pritvoru ali je, na neki način, imao pristup telefonu sa Skaj aplikacijom.
Objavljen je i niz poruka koje su razmenjivala braća Šarić, a „neki nadimci su povezani sa nekim licima“, kako bi rekao bivši ministar policije i visoki funkcioner SNS Nebojša Stefanović, koji se i sam pominje u Skaju pod nadimkom Edo.
Pominje se i jedan od načelnika BIA Marko Parezanović – Markos, ali i misteriozna osoba pod nadimkom Oskar, koji može da pomogne jer je u samom vrhu vlasti, ali je do njega „jako teško doći“.
Problem je bio sudija Apelacionog suda Milimir Lukić koji nije podlegao uticajima da se Šariću smanji robija po prvostepenoj presudi, pa je na sastanku u BIA raspravljano kako to rešiti. Na kraju je, čini se, problem rešen, jer je sudija Lukić kasnije uklonjen iz veća koje je odlučivalo po žalbi advokata Darka Šarića. Ali, iako se naveliko o tome pisalo, pa je i policija imala neka saznanja, nisu procesuirani ni Nebojša Stefanović ni Marko Parezanović, a kamoli da je neko pokušao da utvrdi ko je misteriozni Oskar.
Da je tada JTOK reagovao i pokušao da dođe do Oskara, možda danas ne bi morali da se brane saopštenjima i da strepe da li će doći pod šapu Nenada Stefanovića.
Beogradski tužilac Nenad Stefanović već godinama progoni kritičare i protivnike režima Aleksandra Vučića. Na meti se nalaze svi, od nepodobnih tužilaca, preko studenata, tviteraša do aktivista i građana.
To je čovek koji nemilice traži pritvor čak i kada kasnije krivične prijave budu odbačene, a redom sve tereti za rušenje ustavnog poretka, protiv čega su se na kraju pobunile i sudije Višeg suda u Beogradu, jer Stefanović i ljudi oko njega pogrešno kvalifikuju krivična dela koja spadaju u nadležnost Osnovnog tužilaštva, ako ih uopšte ima.
To je tužilac koji je najavio da će krivično progoniti sve koji na društvenim mrežama pomenu da je 15. marta u Beogradu protiv mirnih demonstranata upotrebljeno neko akustično sredstvo, koje ne postoji u srpskom zakonu. To je, takođe, čovek koji ne vidi nijedno krivično delo koje počine učesnici „prijavljenog javnog skupa“ u „Ćacilendu“, što je po mišljenju struke čisto nasilničko ponašanja na javnim skupovima i sportskim priredbama.
To je čovek koji nije video nijedno prebijanje, ponižavanje i mučenje od strane policije prema demonstrantima, već je za studenta Luku Mihajlovića, kome je žandarm polomio četiri kosti lica, bez razloga zatražio pritvor, pa je taj momak, protiv koga je kasnije lažna krivična prijava odbačena, bio vezan lisicama za krevet u Zemunskoj bolnici.
JTOK je sa dve istrage „načeo“ režim Aleksandra Vučića koji je potom iz svih sredstava krenuo na specijalnog tužioca Mladena Nenadića i njegove saradnike. Od Vučićevih izjava da u tužilaštvu postoji „organizovana krimnalna grupa“, do propagandne kampanje režimskh medija protiv Nenadića i tužilaštva.
U okviru istrage o padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, JTOK se „drznuo“ da dirne bivše ministre Gorana Vesića i Tomislava Momorovića, a sumnja se da je na projektu rekonstrukcije srpske pruge ukradeno više od 115 miliona evra.
Još jedna istrage je „trn u oku“ režima.
Istraga malverzacija oko ukidanja statusa spomenika kulture, zgradi Generalštaba, prelomila se na v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika Goranu Vasiću, ali samo zato što je policija otkazala poslušnost JTOK koje je navodno tražilo da se privedu i neki aktuelni ministri.
To je prvi put u novijoj istoriji da policija direktno otkaže poslušnost Tužilaštvu i praktično znači kraj pravnog poretka u Srbiji.