Ni posle punih 11 meseci, porodica tinejdžerke Minje Draganić (15) nije zvanično obaveštena o rezultatima rada komisije Instituta za sudsku medicinu, koja je po nalogu tužilaštva ispitivala sve sumnjive okolnosti iznenadne smrti devojčice, uzrokovane teškim oblikom sepse, tokom bolničkog lečenja teških opekotina. Minja je, podsetimo, preminula mesec dana nakon što je herojskim podvigom četvorice građevinskih radnika i slučajnih očevidaca, u poslednjem trenutku uoči obrušavanja plafona, izvučena sa terase svog stana na Dorćolu koji je u nekoliko minuta u potpunosti progutao stravičan požar.
Iako je beogradsko Više tužilaštvo još krajem prošle godine naložilo veštacima Instituta za sudsku medicinu da podobno ispitaju ceo slučaj zbog više sumnjivih okolnosti, njihovi rezultati i eventualni zaključak još uvek su Minjinoj porodici nepoznati i nedostupni. Pri svakom pokušaju da nešto saznaju ili dobiju zvaničan pisani dokument, nailazili su na zatvorena vrata, drsko ignorisanje i nezainteresovanost nadležnih kako u tužilaštvu tako i u Institutu. Zašto? Ko to sme da uskrati pravo roditelju da zna zašto je sahranio svoje dete?
Na današnji dan, pre tačno godinu dana, mlada Beograđanka Minja Draganić spasena je iz požara koji je izbio u njenom stanu u Ulici visokog Stevana na Dorćolu. Dramatičnu akciju spasavanja čitava Srbija posmatrala je bez daha, posebno što su je izveli spasioci amateri, to jest četvorica građevinskih radnika koji su radili na gradilištu u blizini. Rizikujući sopstvene živote, ovi hrabri momci znali su da moraju da deluju u sekundi pa su odlučili da Minju koja je ostala zarobljena na terasi spuste tim putem u stan ispod, što su na posletku uspešno i izveli.
O Minji i njenim spasiocima tog dana izveštavao je čitav region, a oduševljeni građani pokrenuli su odmah i humanitarne akcije za pomoć teško povređenoj devojčici i njenoj porodici koja je u požaru ostala bez ičega. Na Klinici za opekotine u Zvečanskoj lekari su Minji konstatovali opekotine najvišeg stepena, zbog čega je bila neophodna transplatacije kože. Brojni donori su se odmah odazvali pozivu i Minja je više puta operisana.
Navodno, uspešno.
Kolektivna solidaranost sa devojčicom koja je uspela da preživi nešto što bi malo ko na njenom mestu uspeo, bila je tolika da verovatno niko nije mogao da nasluti da bi stvari mogle dramatično da se preokrenu.
Nažalost, upravo to se i desilo, a mesec dana nakon požara , čitava Srbija zanemela je na vest da je Minja izgubila bitku za život. Ta vest je posebno teško pala svim njenim spasiocima, od onih iz požara, do donora kože, a pitanje koje se odmah nametnulo bilo je zašto je devojčica preminula, ako su sve vreme stizale vesti da dobro podnosi operacije i da je stabilna.
Iako je lečena na Klinici za opekotine u Zvečanskoj, Minja je uoči smrti prebačena u Dečju kliniku u Tiršovoj, navodno jer je Zvečanska tada ušla u kovid-sistem. Odmah po prijamu ustanovljeno je da Minja ima teški oblik sepse i da verovatno neće preživeti ni naredna 24 sata. Činjenica da ona nije bila njihov pacijent, naterala je dežurne lekare iz Tiršove da o svemu obaveste policiju, a nakon što je Minja preminula, alarmiran je i nadležni tužilac.
Pročitajte još:
Portalu Nova rs, rečeno je tada u Višem tužilaštvu tada da je izdat nalog za obdukciju, a potom je usledio i novi za dodatno ispitivanje, to jest veštačenje – kako Minjinog opšteg zdravstvenog stanja, tako i celokupne dokumentacije koja je pristigla sa njom iz Zvečanske, a u kojoj su u startu navodno primećene određene nepravilnosti.
Da su se u slučaj uključili i istražni organi obaveštena je i Minjina porodica koja je takođe želela da sazna, kako je došlo do fatalnog pogoršanja. Informacija da je slučaj još uvek u istoj fazi, to jest da tužilaštvo i dalje čeka nalaz i mišljenje komisije iz Instituta za sudsku medicinu, do danas je ostala jedina koja je podeljena s Minjinom porodicom.
„Porodica se i lično i zvanično obraćala Institutu za sudsku medicinu, ali do danas nikakav odgovor nije stigao. Takođe, advokat porodice se dosad nebrojano puta obratio tužilaštvu, ali ni odande ne stižu informacije, izuzev da je sve još uvek u istoj fazi. To uporno ignorisanje samo dodatno produbljuje sumnje na neki lekarski propust ili nepravilnost. Logično bi bilo da se slučaj zatvori čim pre, ukoliko nema ničeg spornog. Ovako se očigledno prolongira. A svima nam je jasno kada se i u kojim situacijama pribegava prolongiranju“ kazao je za portl Nova.rs izvor iz porodice Minje Draganić koji je insistirao na anonimnosti.
On dodaje da svi žele samo da saznaju istinu i da niko nema pravo da im to uskrati.
„Minju ništa ne može da vrati, nijedna presuda, ni hapšenje, ni progon ni bilo šta drugo. Ako je Minja ipak imala priliku da preživi, roditelji imaju pravo to da znaju. Imaju pravo da znaju da li je njihovo dete otišlo u smrt iz ruku profesionalaca, iako su ga mesec dana ranije, od iste otrgli, spustili s one terase i vratili majci spasioci amateri. Njihova ljudskost nije profesionalna, već urođena i uzvišena. Takvoj ljudskosti moraju da streme i institucije i roditeljima obezbede samo jedno – istinu. Samo će tako imati šansu da možda nekad pronađu sopstveni mir“, kaže naš sagovornik.
Na današnji dan, prošle godine Beogradom se, negde oko podneva, prenela vest da je u Ulici visokog Stevana na Dorćolu izbio požar u stanu koji se nalazi na vrhu jednog solitera.Naizgled ne toliko bitna informacija, u sekundi se pretvorila u događaj dotad nezabeležen u prestonici, kada je objavljeno da na terasi zapaljenog stana stoji zarobljena devojka i vrišteći doziva pomoć, dok se nad njom nadvija ogroman plamen.
Prve fotografije i snimci sa lica mesta jasno su ukazivali da je situacija više nego dramatična, posebno što na njima još uvek nisu bile vidljive spasilačke službe. Krici zarobljene i sada već očigledno teško povređene devojčice pojačavali su se vriskom prestravljenih građana koji su sa ulice posmatrali šta se događa.
U trenutku kad su svi pomislili da vatogasci neće stići na vreme, i da sekunde dele zarobljenu devojčicu od odluke da skoči s terase kako ne bi živa izgorela, pored okupljenih posmatrača na ulici projurila su četvorica mladića i uletela u zgradu. Naoružani samo jednim debljim kanapom, otrčali su u stan na 9. spratu, koji se nalazi ispod zapaljenog.
Jedan od njih je sebe privezao kanapom za ogradu od terase i popeo se na ivicu, dok su ga ostali pridržavali. Devojčica je već čučala na žardinjeri svoje terase, tik iznad njega, spremna da posluša svaku naredbu. Konačno prispeli vatrogasci su i dalje odmotavali svoje crevo pred zgradom, u trenutku kada su okupljeni počeli da spuštaju pogled shvativši da devojčica treba da skoči u naručje svog spasioca, a da on i njegovi pomagači moraju da budu jači od svih zakona fizike i održe se stabilnim na toj visini. Bio je to prizor dosad nezabležen u prestonici.
Pročitajte još:
Trenutak kada se hrabra Minja pustila u naručje spasioca, većina uperenih mobilnih telefona sa ulice nije uspela da snimi, jer su ih građani zajedno sa svojim pogledom, instiktivno oborili ka zemlji. Kada je Minja bezbedno spuštena na terasu ispod, Dorćolom se prolomio grmoglasan aplauz i oduševljenje građana, a u zgradu je potom utrčala i ekipa Hitne pomoći koja ju je prevezla u Urgentni centar.
Svedoci ovih dramatičnih scena ispričala su novinarima da su imali problem da dozovu spasilačke službe, a jedan komšija je tvrdio da je operaterka Hitne pomoći odbila da prihvati poziv „jer nije znao da joj navede tačan broj zgrade u kojoj je goreo stan“. Građani su bili revoltirani i na vatrogasce koji su se jedva probili do zgrade jer je tada glavna dorćolska ulica Cara Dušana i dalje bila zatvorena sa saobraćaj zbog višegodišnje rekonstrukcije.
Bonus video: Opasnost od požara
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare