0
Zoran Jakšić (63), jedan od najuticajnijih ljudi balkanskog podzemlja i vođa ozloglašenog klana "Amerika", pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru maksimalne bezbednosti u Peruu. Smrt čoveka koji je više od dve decenije važio za jednog od ključnih igrača u evropskom švercu kokaina bacila je novu senku na mrežu balkanske mafije, čiji su kraci duboko ukorenjeni u Latinskoj Americi.
Prema zvaničnim informacijama koje je objavio Nacionalni institut za zatvore Perua (INPE), telo Jakšića pronađeno je tokom rutinske kontrole u zatvoru „Nemezis“ u Kalau, delu Luke Lima. Zvaničnici su naveli da je nad njim pokušana reanimacija, ali da „nije pokazivao vitalne znake“. Uzrok smrti, međutim, za sada nije objavljen i predmet je istrage.
Iako široj javnosti manje poznat, u bezbednosnim krugovima Zoran Jakšić je bio sinonim za čoveka koji je povlačio konce sa obe strane Atlantika. Pohod u podzemlje započeo je devedesetih godina, u saradnji sa Vojom Amerikancem i Miletom Miljanićem, a pod okriljem grupe koja je dobila naziv po njihovoj boravišnoj destinaciji – Americi.
Jakšić je vremenom postao najvidljiviji i najopasniji predstavnik te generacije balkanskih narko-bosova. Organizovao je transport kokaina iz Južne Amerike u Evropu, koristeći pomorske kontejnere i specijalno prepravljene brodove. Sa svojom grupom kontrolisao je desetine tona droge, povezujući kartele iz Kolumbije i Perua sa naručiocima iz Srbije, Crne Gore, Holandije i Španije.
Jakšić je uhapšen u julu 2016. godine na severnoj granici Perua sa Ekvadorom, gde je pokušao da uđe u zemlju koristeći lažni pasoš na ime Lens Korona. U trenutku hapšenja kod sebe je imao čak 40 različitih lažnih identiteta. Istragom je utvrđeno da je bio na čelu mreže koja je iz Perua slao velike količine kokaina za Evropu.
Ubrzo nakon hapšenja, osuđen je na 25 godina zatvora. Jakšić je kaznu služio u najstrožem zatvoru u Peruu – “Nemezis” u Kaljaou, poznatom i kao „zatvor bez bekstva“.
Klan „Amerika“ je verovatno najmoćnija, ali i najmisterioznija kriminalna grupa sa Balkana čiji članovi više od dve decenije švercuju kokain iz Južne Amerike u Evropu. Sumnja se da su umešani i u seriju ubistava koja su se događala na Balkanu devedesetih godina.
Grupu je početkom devedesetih osnovao Vojislav Raičević, poznat kao Voja Amerikanac, često označavan kao „egzekutor“ i jedna od ključnih figura formiranja grupe. Raičević je nestao krajem devedesetih godina, a mnogi smatraju i da je ubijen, međutim, do nije utvrđeno.
Nakon njegovog nestanka, vođstvo su navodno preuzeli Mileta Miljanić Majk, američki državljanin poreklom sa Balkana, kao i Zoran Jakšić. Grupa je važila za višedecenijsku kriminalnu organizaciju sa vezama u državnim strukturama i tajnim službama. Kako je italijanska policija svojevremeno ocenila, ova grupa je imala „monopol nad pomorskim rutama droge ka Evropi sa američkog kontinenta“.
Početak kriminalne aktivnosti ove grupe povezan je sa saradnjom sa bezbednosnim službama. Pripadnici grupe dovodili su se u vezu sa velikim brojem likvidacija tokom zloglasnih devedesetih godina u Srbiji, a ključne mete bili su policijski inspektori, državni zvaničnici, kao i uticajni ljudi iz podzemlja.
Pod novim vođstvom, grupa se okrenula ka švercu droge, kokaina.
O jednom od vođa, Zoranu Jakšiću, najčešće se pisalo na stranicama crne hronike. Nalazio se u zatvoru zbog šverca kokaina, gde je i pronađen mrtav. Sa druge strane, o Majku Miljaniću se poslednji put pisalo 2021. kada je uhapšen u Njujorku zbog posedovanja oružja.
Miljanić još od osamdesetih godina živi u Americi, gde je najpre radio kao obezbeđenje Boška Radonjića. Potom je otpočeo samostalnu karijeru, a pre nekoliko godina našao se u žiži javnosti nakon što je izgorela srpska crkva na Menhetnu. Pominjao se kao čovek koji je donirao najviše novca za obnovu.
Tada se, odnosno 2016. godine, pojavila i njegovo fotografija i to u društvu Ivice Dačića, sadašnjeg ministra policije.
Dačić je kasnije izjavio da Miljanića ne poznaje odranije i da mu je tamo predstavljen kao dobrotvor crkve koji je „dao više para nego svi drugi zajedno“.
Inače, Miljanić je optužen u Sjedinjenim Američkim Državama da je prevario državni fond koji je dodeljivao pomoć preduzećima zbog pandemije koronavirusa i to za 150 hiljada dolara.
Miljanića potražuje i Italija jer je iz te zemlje pobegao pre nego što je odslužio kaznu za šverc kokaina, a protiv njega postoji optužnica u Njujorku, za šverc droge, ali mu nikada nije počelo suđenje.
Još jedan čovek dovodi se u vezu sa klanom Amerika, odnosno navodio se kao ključni čovek za funkcionisanje te kriminalne grupe. Reč je o Željku Maksimoviću Maki.
Maka je poznat policiji odranije. Prvi put je uhapšen još 1987. godine u Švajcarskoj jer je putovao sa lažnim pasošem i deportovan u Srbiju, prema dokumentaciji do koje je došao KRIK. Zatim je 1995. godine bio priveden jer je u Beogradu ubio policajca, ali je ubrzo pušten na slobodu i nikada mu se nije sudilo za to.
Maksimović se nalazi na poternici od 2002. godine kada je ubijen policijski general Boško Buha. Osim ove likvidacije, istraga je pokazala da su pripadnici Makine kriminalne grupe pripremali ubistva visokih državnih zvaničnika.
O Maki, od tada, niko ne zna ništa – niti gde je, niti da li je živ. O njemu se poslednji put pisalo 2023. godine kada je KRIK objavio razgovor službenika MUP Srbije, žandarma Nenada Vučkovića sa huliganima bliskim ubijenom navijaču Aleksandru Stankoviću i Veljku Belivuku.
Reč je Vučkovićevoj izjavi u kojoj govori šta je sve morao da učini da spasi život pripadniku svoje grupe Daliboru Ristiću Medi – od podilaženja upravniku zatvora, do sastanka sa kriminalcem Sretenom Jocićem, koji je trebalo da ispegla situaciju sa drugim kriminalcem, Željkom Maksimovićem Makom.
„Dva života mi treba da uspem da Medu sačuvam od klana ’Amerika’… Je l’ ja titram jajca načelniku Zabele iz nedelje u nedelju kako da rešim problem, da molim Jocu Amsterdama, da molim Maku da ne ubiju Medu zbog onog slučaja… Grupa ’Amerika’, jeste svesni šta je to, koja je to moć“, požalio se na sastanku sa saradnicima Vučković.
