0
Njihovi počeci ličili su pomalo na filmove o italijanskoj mafiji, ali u stvarnosti njihovi postupci bili su suroviji od bilo kakvog scenarija - od Njujorka do Beograda su sejali smrt.
Na listi njihovih žrtava našao se mnogo ljudi, ne samo kriminalaca iz suparničkih grupa, već se dovode u vezu sa likvidacijom najmanje dvojice visokih policijskih funkcionera, njih se ne plaše samo policije balkanskih zemalja, već su poznati i uticajni bukvalno u celom svetu.
Klan „Amerika“ je možda i najstarija kriminalna organizacija koju sačinjavaju ljudi sa ovih prostora, verovtno su i najstarija organizovana kriminalna grupa (OKG), kako takve organizacije zovu u policiji i tužilaštvu. Pošto organizacija takve vrste nije bila moguća u komunističkoj Jugoslaviji, kao i samo njihovo ime govori, nastali su daleko, u Sjedinjenim Američkim Državama, u Njujorku.
Pročitajte još:
Prema nekim pričama, za koje bi se reklo da su urbana legenda, da nema stvarnih posledica, sve je krenulo od političke emigracije, tačnije od Boška Radonjića, srpskog nacionaliste, rodom iz Užica. Njegova biografija podseća pomalo na mladost najpoznatijeg filmskog mafijaša Don Vita Korleonea iz „Kuma“. Rođen 1942. u Užicu, u inostranstvo je pobegao 1970. godine, a posle lutanja po Evropi, završio je u Americi, u Njujorku, kao siromašni emigrant.
Ali, brzo se snašao i pridružio se srpskoj političkoj emigraciji u toj zemlji. Kao politički emigrant, ostvario je veze sa američkim obaveštajnim službama zbog svog antikomunističkog delovanja. Ali, ostvario je i dobre veze sa nekim drugim organizacijama, ostvario je ono što se činilo nemogućim.
Radonjić, Srbin, pravoslavac, postao je šef irske mafije iz Njujorka, iz kraja poznatog kao Paklena kuhinja (Hell’s kitchen) i ne samo to. Postao je blizak saradnik Džona Gotija, kuma mafijaške porodice Gambino, jedne od najuticajnijih, ako ne i najuticajnije mafijaške grupe u SAD. Radonjić je uspeo da pomiri Irce i Italijane koji su zajedno radili „poslove“. Ali, Radonjić je oko sebe okupio i grupu mladih emigranata, Srba i Crnogoraca prosrpskog opredeljenja. Kada je uhapšen Džon Goti, Radonjić je uspeo da izbegne dužu zatvorsku kaznu i vratio se u domovinu, gde je i umro, u Beogradu 31. marta 2011. godine.
Ali, Radonjić je iza sebe ostavio zaostavštinu, i u SAD i u Srbiji, moćnu kriminalnu organizaciju. Postali su vrlo moćni, verovatno i najmoćnija kriminalna grupa poreklom sa Balkana, a stekli su čvrste pozicije u trgovini kokainom. Po mnogim mišljenjima u tome im je pomogla pre svega američka tajna služba CIA, kojoj su zauvrat su Amerikanci dobijali informacije, pre svega o zloglasnim kolumbijskim levičarskim gerilcima FARK.
Vođa američke ćelije bio je Mileta Miljanić, u SAD poznat kao Majk Miljanić, zagonetna i donedavno nedodirljiva figura. Svojevremeno su ga potraživale italijanske vlasti zbog optužbi za trgovinu kokainom u Evropi, ali su svi zahtevi koji su iz Italije slani u SAD nailazile na ćutanje i odbijanje. Čak je svojevremeno i u samoj Americi jedna istraga protiv Majka Miljanića „zamrznuta“. Ipak, njegova sreća je, čini se, istekla prošle godine, kada su ga uhapsili agenti FBI. Na videlo su isplivale i veze Majka Miljanića sa Džejmsom Kejhiom, šefom Unije sindikata, koji se u nekim od razgovora koji je prisluškivao FBI hvalio svojim poznanstvom sa Majkom Miljanićem. Koincidencija ili ne, ali sindikalac Kejhil je baš Irac koji vodi poreklo iz Paklene kuhinje.
Srpska javnost mogla je prvi put da vidi lice Milete Miljanića kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić obilazio zgarište srpske crkve u Njujorku (Miljanić je markanti gospodin, obrijane glave, iza Dačića).
Jedan od najpoznatijih članova klana „Amerika“ je Zoran Jakšić, koji trenutno služi kaznu zatvora od 25 godina u Peruu, gde je osuđen zbog šverca kokaina. Iako iza rešetaka, u toj južnoameričkoj zemlji još uvek prilično zaziru od njega i to sa dobrim razlogom. Peruanska policija sumnja da je Jakšić nastavio da vodi poslove sa kokainom iz zatvora. Makar jedan lokalni kriminalac, koji se zamerio moćnom Srbinu nestao je dok je bio u zatvoru i pretpostavlja se da je ubijen, ali njegovo telo nikada nije pronađeno. Po pisanju peruanske štampe, srpsko-crnogorski karteli su uspeli da oko sebe okupe „kokalerose“ – proizvođače kokaina, i tako preuzmu primat na samom izoru ove droge.
Da bi neko uopšte ušao u Jakšićevu ćeliju, koja više liči na hotelsku sobu nego na zatvor, mora prvo da bude najavljen od stane zatvorskih čuvara. Tek ako Jakšić to odobri, „gost“ može da uđe. Kako ga je opisao jedan peruanski policajac koji je učestvovao u njegovom hapšenju: „On vam je u trgovini kokainom nešto kao Premijer liga Engleske u fudbalu“.
U domovini, Srbiji, u kojoj su postali vrlo aktivni posle raspada bivše Jugoslavije, dovode se u vezu sa mnogim ubistvima, a među njima je i likvidacija visokog policijskog funkcionera, Radovana Stojičića Badže 1997. godine u piceriji „Mama mia“ u Beogradu. Ubica je upao u lokal, u kome je pokojni policijski general, pomoćnik načelnika policije, sedeo sa funkconerom carine i sinom, i izrešeteo ga. Ubica nikada nije pronađen.
Ovo ubistvo navodno je bila osveta moćnog klana, sa dobrim veza sa srpskom tajnom službom, za ubistvo njihovog tadašnjeg vođe u otadžbini, Vojislava Raičevića, zvanog Voja Amerikanac.
Voja Amerikanac je nestao i njegovo telo nije nikada pronađeno, ali su „Amerikanci“ naslućivali ko stoji iza toga i likvidirali su dvojicu vođa suparničkih klanova, Zorana Šijana, vođu Surčinaca i Jusufa Jusu Bulića. Badža je stradao jer je štitio Bulića, inače bliskog saradnika Željka Ražnatovića Arkana.
U narednim godinama ubijeni su i Stojičićevi saradnici, visoki funkconeri policije. Dok je išao na utakmicu malog fudbala ubijen je Milorad Vlahović, najbliži Badžin saradnik i prijatelj, a kasnije i bivšni načelnik beogradskog Odeljenja za ubistva koji je upravo radio na slučajevima likvidacije Stojičića i Vlahovića, pukovnik policije Dragan Simić. Nijedno od ovih ubistava nije rešeno.
Ali, tu nije kraj spiska mrtvih policajaca koji se stavljaju na dušu klanu „Amerika“. O stanju u kome se Srbija nalazila posle devedesetih pokazuje slučaj likvidacije još jednog policijskog generala, Boška Buhe, tadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti, što je tada bila titula prvog policajca Srbije.
Buha je ubijen 10. juna 2002. godine, a njegova smrt je poslužila kao obračun dve moćne kriminalne organizacije – klana „Amerika“ i zemunskog klana. Naime, za raziku od ubistva Radovana Stojičića, policija je ovog puta došla do imena osumničenih, Željka Maksimovića Make i njegove ekipe. Maka je bio poznati kriminalac, koji je već na duši imao jednog ubijenog policajca, ali se za taj zločin izvukao. Ali, rezultati istrage su dovedeni u sumnju kada se ispostavilo da su u „hapšenju“ i „isleđivanju“ osumnjičenih članova Makine grupe, osim policajaca učestvovali i pojedinii pripadnici zemunskog klana.
Prilikom suđenja pripadnicima Makine grupe u Specijalnom sudu u Beogradu, mučno je bilo gledati Dragana Ilića Limara, jednog od optuženih. Kada bi izlazio da svedoči o tome kako su ih tukli i mučili da priznaju ubistvo generala Buhe i ugledao tadašnjeg policijskog inspektora Slobodana Pažina, optuženi Ilić bi gubio svest i padao. Uspeo je da ispriča da ga je inspektor tukao lopatom, a inače taj isti inspektor Slobodan Pažin osuđen je kasnije na 6 godina zatvora zbog učešća u atentatu na premijera Zorana Đinđića.
Prva presuda Makinoj grupi je pala, pa su optuženi pušteni iz pritvora i svi su se razbežali osim njih nekoliko koji su ostali u Srbiji. Iako se danas za njima traga, većina ih je i dalje nedostupna srpskim vlastima.
BONUS VIDEO: Ubistvo u novobeogradskom kafiću „Ritual“ kod pijace u Bloku 44
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
