Hiljade životinja stradale u požaru u rezervatu Slano Kopovo

Kako piše Blic zahvaljujući velikoj požrtvovanosti vatrogasaca sačuvano je samo srce rezervata, trstici pored Slanog Kopova, koji su u prvoj kategoriji zaštite. Da je vatra uspela da produži još samo jedan metar, trstici bi planuli i dve trećine rezervata bilo bi uništeno.Požar je  progutao 300 hektara trstike i 30 hektara pašnjaka koji je bio spreman za doček ždralova. Vatru je gasilo dvanaest vatrogasaca iz Novog Bečeja i Novog Miloševa sa četiri vozila. Intervencija je trajala više od dva sata, dok vatrena stihija nije obuzdana i požar stavljen pod kontrolu.Pretpostavlja se da je vatra podmetnuta, jer kako kažu stručnjaci iz rezervata, ove sezone posle više od 15 godina prvi put niti jedan poljoprivrednik nije palio svoje njive u okolini Slanog Kopova. Očekuje se podnošenje krivične prijave protiv N. N. lica."Šteta bi bila i veća da se lovci nisu vraćali iz lova i prijavili požar. Veliki deo vegetacije je uništen. Tačna procena o šteti po biljni i životinjski svet biće naknadno utvrđena od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Požar je prijavljen i Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. Požari su znali da se dešavaju i ranijih godina ali nikada nije bilo ovako katastrofalno. Uvek postoje teorije da je neko palio strnjiku ili je namerno podmetnuo vatru, ali ne možemo u nikoga konkretno da upiremo prstom ", rekao je za Blic Darko Lazarević biolog u ovom rezervatu prirode.Slano Kopovo je jedinstvena akvatorija u severnom Banatu i jedan od poslednjih očuvanih slanih jezera u Vojvodini, prirodni je biser koji udomljava čak 220 vrsta ptica. Prirodno je dobro od izuzetnog nacionalnog značaja 1. kategorije a 2004. godine uključeno je na listu vodenih staništa od internacionalne važnosti po Ramsarskoj konvenciji. Ono je poznato kao jedinstveno stecište retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica tokom jesenje migracije jadranskom rutom gde se godišnje skupi i do 20.000 ždralova. Isušivanje jezera je prirodan proces jer se na taj način održava nivo soli i poželjno je da se to dešava jednom u svakih pet ili deset godina, ali nije dobro da se dešava svake godine čemu zbog klimatskih promena, upravo svedočimo.