Tokom prethodnih dana veliki broj studenata i građana, koji su bili na protestima ispred Narodne skupštine ili su se, pak, samo zatekli u neposrednoj blizini, privedeni su i ekspresno osuđeni na zatvorske kazne zbog raznih prekršaja i dela. Neki od njih su za remećenje javnog reda i mira, drugi za vređanje policijskih službenika, a interesantno je da je sve ove presude, čija će verodostojnost očigledno morati da se ispita, donelo dvoje sudija - Đuro Pavlica, sudija Prekršajnog suda i Jovo Vukčević, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu. Interesantno, Pavlica se "istakao" i u procesu koji se bavio imovinom Siniše Malog.
Dok su pojedini građani pod dirigentskom palicom sudije Pavlice, po skraćenom postupku, osuđeni na maksimalne kazne za prekršaje koji im se stavljaju na teret, sa druge strane, Vukčević je ostalima, bez problema, određivao pritvor.
Možda ovo i ne bi bilo tako čudno da građanima pritvori i osuđujuće presude nisu izrečene pod čudnim okolnostima. Veliki broj privedenih, među kojima su studenti, ali i oni koji su se, ni krivi-ni dužni, zatekli u blizini protesta, rekli su da im je uskraćeno pravo na advokata, koje po Ustavu i Zakonu imaju, dok su drugi istakli da su se branili ćutanjem, iako se u rešenju o pritvoru navodi drugačije.
Takav je i slučaj studenta Maria Markovića iz Lazarevca koga je policija uhapsila u noći između u petak uveče kod Pravnog fakulteta, kada je krenuo biciklom od devojke i upao u okršaj policije i demonstranata. Predrag Savić, advokat ovog mladića, rekao je ranije za naš portal da je sudija Vukčević u rešenju o određivanju pritvora naveo da je Marković priznao krivicu za vređanje policajaca, iako se on, kako tvrdi, na saslušanju u tužilaštvu branio ćutanjem.
Stiče se utisak da je Prekršajni sud u Beogradu proteklih dana građanima presuđivao kao na prekom sudu, po „hitnom postupku“, ali i ne pridržavajući se redovne sudske procedure. Jedan od paradoksa je i to što je nekima kao olakšavajuća okolnosti, prilikom presuđivanja, uzeto to što nisu osuđivani, a potom su im izrečene najstrože kazne za prekršaje za koje se sumnjiče.
Penzionisana profesorka Pravnog fakulteta Vesna Vodinelić-Rakić u autorskom tekstu za Peščanik osvrnula se na presudu koju je doneo sudija Pavlica, a kojom je jedan mladić zbog vređanja policajca osuđen na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 60 dana i u kojoj se navodi da je ona „izvršiva odmah, te da žalba ne odlaže njeno izvršenje“.
„Okrivljenom je izrečena najstroža kazna predviđena za prekršaj za koji je osuđen. Osuđen je za prekršaj koji nosi naziv Vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Iako je za ovaj prekršaj alternativno predviđeno izricanje novčane kazne ili kazna zatvora, izrečena je maksimalna zatvorska kazna. U presudi je – nesmotreno ili prosto glupo – sudija pronašao i olakšavajuću okolnost, da okrivljeni do tada nije bio prekršajno kažnjavan. Šta bi bilo da nije ove olakšavajuće okolnosti? Možda doživotno, iako tako nešto ne može u prekršajnom postupku?“, napisala je profesorka u pomenutom tekstu, ali i ponovila za naš portal.
Pravnica je, između ostalog, ukazala i da Zakon o prekršajima koji uređuje postupak u kome su pomenuti mladić osuđen, ni u jednoj svojoj odredbi ne koristi izraz „skraćeni postupak“, te da on nije propisan kao poseban prekršajni postupak. Ona je istakla i da Prekršajni sud ne sme da se preobražava u preki i time da negira ustavne garancije.
„Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi. Ovo je zabrana propisana u čl. 143. st. 3. Ustava Republike Srbije. Ona se ne odnosi samo na organizacionu formu. Postojeći redovni sudovi se ne smeju preobražavati u preke sudove načinom na koji funkcionišu, negiranjem ustavnih principa o pravu na odbranu, o pravu građanina na pošteno i pravično suđenje pred nezavisnim sudom i po postupku propisanom zakonom“, napisala je profesorka.
Ona se osvrnula i na saslušanja, ali i osude građana, kojima je uskraćeno pravo na branioca.
„Tumačenje tzv. skraćenog postupka kao onog u kome se negira ili uskraćuje pravo na branioca ili se okrivljeni ne upozori da ima pravo da sebi uzme branioca, tumačenje da je dopušteno uskraćivanje vremena potrebnog za odbranu, znači upravo preobražavanje jednog redovnog suda, zloupotrebom procesnih pravila, u preki sud, zabranjen Ustavom“, ističe profesorka.
Vodinelić-Rakić je navela i da je policijski službenik dužan da odmah o zadržavanju osumnjičenog obavesti lice koje ono odabere. Uskraćivanjem odbrane okrivljenom krši se Ustav, čl. 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, Zakon o prekršajima.
„Sudije moraju služiti bar normativnoj državi, ako ne još uvek vladavini prava“, navela je ona u tekstu.
Podsetimo, slučaj koji je gotovo šokirao javnost jeste i svedočenje drugarice uhapšenog studenta Igora Šljakića, koji je, bez prusustva advokata, osuđen na 30 dana zatvora zbog nošenja transparenta tokom protesta. Ubrzo nakon ovog na površinu je isplivalo još nekoliko slučajeva, u kojima građani tvrde da su im povređena prava.
Slučaj Malog: Pavlica održao dva ročišta za dve godine
Prema pisanju medija, Đuro Pavlica javnosti je poznat iz slučaja o imovini ministra finansija Siniše Malog. Naime, novinari portala Pištaljka zahtevali su od Agencije za borbu protiv korupcije podatke o imovini Malog, ali je Verka Atanasković, bivši vršilac dužnosti direktora te agencije, odbijala da ih dostavi.
Pištaljka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Atanaskovićeve jer nije postupila po nalogu Poverenika da joj dozvoli uvid u rezultate kontrole podataka o imovinskom stanju tadašnjeg gradonačelnika Beograda, a predmet je vodio upravo Pavlica. Interesantno je da je on za dve godine zakazao samo dva ročišta, a presudu u vidu opomene Atanaskovićevoj doneo je tri meseca pre zastarevanja slučaja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare