Osuđeni zbog protesta bez advokata: Obavezno tužiti državu

Hronika 13. jul. 202013:1410 komentara
Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Student završne godine ETF-a Igor Šljapić (23), priveden je tokom prvog dana vikenda, dok je sa transparentom u ruci mirno stajao iza Narodne skupštine, da bi samo dan kasnije bio osuđen na mesec dana zatvora i to bez prisustva advokata, koje po Zakonu ima. Prema rečima poznatih pravnika, u ovom slučaju radi se o grubom i ozbiljnom kršenju Ustava, jer po slovu zakona svaka osoba ima pravo na stručnu pomoć, odnosno advokata, ali i da tuži državu zbog naknade štete ukoliko su joj prava uskraćena ili povređena.

Marija Takić, prijateljica osuđenog Šljapića koji je priveden zbog kršenja javnog reda i mira, rekla je ranije za portal Nova.rs da je njen drug legitimisan dok je držao transparente “Ne može suzavac da spere vašu brutalnost” i “Šta ćete kada potrošite suzavac?”, a potom odveden u policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime.

Ubrzo je dobio rešenje o policijskom zadržavanju, ali i presudu od 30 dana zatvora i to bez prisustva advokata, na kojeg po Zakonu i Ustavu ima prava.

Foto: Privatna arhiva/ Igor Šljapić

Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) kaže za Nova.rs da je u ovom slučaju reč o grubom kršenju ljudskih prava i da svako, kome je neko pravo povređeno, može da tuži državu i traži naknadu štete.

“Ukoliko je pravo na advokata pomenutom licu prekršeno, odnosno da nije omogućeno da mu pristupi branilac, onda su to veoma gruba kršenja prava, koja prevazilaze proceduralne greške, a koje dovode do ukidanja sudskih odluka. Ovo su one vrste grešaka koje zadiru u ljudska prava”, kađe Petrović Škero.

Kako ističe, ovakvim postupanjem prekršeno je čak nekoliko zakona.

“Prekršen je Proceduralni zakon koji reguliše postupak pred Prekršajnim sudom, zakon pred kojim je, najverovatnije, vođen postupak. Zatim, reč je o grubom kršenju ljudskih prava, a to je povreda člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u kojoj se kaže da svako ima pravu na odbranu, kada se protiv njega vodi bilo kakav postupak”, ističe predsednica CEPRIS-a.

Foto: N1/ Vida Petrović Škero

Ona u razgovoru za naš portal dodaje i da će pomenuti mladić, ukoliko je to što tvrdi tačno, imati pravo na pravni lek.

“Ukoliko je pomenutom licu uskraćen advokat, on mora imati pravo na pravni lek, čim dobije pismenu odluku. To je pravo koje proističe iz procesnih zakona, ali i Ustavnom zagarantovano i koje svakom građaninu omogućava da na državni akt izjavi žalbu. Ukoliko se ustanovi da mu je kršeno neko pravo, to lice će moći da traži naknadu štete i da tuži državu”, kaže Petrović Škero.

I advokat Ivan Simić saglasan je sa koleginicom da se radi o kršenju Ustava, ukoliko je osobi koja je privedena uskraćeno pravo na branioca. Kako ističe, ukoliko je došlo do toga – bilo kakva sudska odluka doneta u tom postupku nije zakonita.

“Kada je u pitanju prekršajni i skraćeni postupak, u određenim slučajevima, nije obavezna odbrana, kao što je to situacija u krivičnim postupcima, gde je za svako delo za koje je zaprećana kazna zatvora od osam godina i preko, obavezna. Međutim, svaki okrivljeni i osumnjičeni, bilo u prekršajnom ili krivičnom postupku, ima pravo da ima takozvanu stručnu pomoć, odnosno da mu branilac bude prisutan prilikom saslušanja. Ako je on to pravo tražio da iskoristi, ali mu je organ isto uskratio, takva sudska odluka ne može biti zakonita i pravno perfektna”, izričit je Simić.

Foto: Medija centar Beograd

On takođe navodi da svaki okrivljeni, koji je osuđen a da mu je prethodno uskraćena stručna pomoć u vidu branioca, ima pravo na žalbu.

“Niko nikome ne može i ne sme uskratiti pravo na stručnu pomoć, jer je stručna pomoć nešto što je Ustavom zagarantovano. Svaki građanin koji želi da mu bude pružena pomoć, organ postupka je dužan da mu je omogući. Takođe, ako je osoba lišena slobode i ako mu je određeno policijsko zadržavanje 48 sati, osumnjičeni mora da ima branioca. Rešenje o zadržavanju mora da primi branilac. Svako lice koje je lišeno slobode, bez obzira da li će se predmet okončati krivičnim ili prekršajnim postupkom, mora imati branioca”, kaže advokat i dodaje:

“U policiji osumnjičeni može biti zadržan najduže četiri sata bez advokata. Onda se ili donosi rešenje o zadržavaju ili se pušta na slobodu. Znači, ukoliko je nekome uskraćeno ili povređeno neko pravo tokom postupka ili ako je pritvoren, a da potom ne bude oglašen krivim, ima pravo na naknadu štete”, kaže advokat.

Podsetimo, sem Šljapića postoji još nekoliko građana koji su se zadesili u identičnoj situaciji. Naime, u subotu je uhapšen i Vladimir Mentus, naučni saradnik Instituta društvenih nauka i član Sociološkog društva Srbije, iako nije učestvovao ni u kakvim akcijama protiv policije. Njega je prilikom hapšenja policija pretukla i osuđen je u hitnom postupku bez prava na odbranu i advokata – po istoj lažnoj optužbi, na istu kaznu od 30 dana zatvora.

Interesantno je i da su svedoci u tom postupku, kao i Šljapićevom, bili jedino pripadnici policije.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar