2
Inspektor Dušan Mitić, govoreći kao svedok u postupku Jovanjica, optužio je tužioca Sašu Drecuna za pritisak i opstrukciju istrage. Tužiočevu karijeru pratile su i druge kontroverze - od optužbi da je pokrenuo kampanju protiv bivšeg ombudsmana, do činjenice da mu je veliki i politički osetljiv slučaj "Jovanjica" dodeljen nakon što je unapređen upućivanjem u Tužilaštvo za organizovani kriminal posle uspešno okončanog postupka protiv žandarma koji su ušli u sukob sa bratom predsednika Srbije. BIRN otkriva i da je tužilac Drecun postao vlasnik dva stana u Beogradu na vodi - njegova supruga Jelena Drecun kaže da su sredstva za kupovinu obezbeđena prodajom osam nepokretnosti koje su bile u porodičnom vlasništvu i podizanjem dva stambena kredita.
Kako (ne)napreduje suđenje u slučaju „Jovanjica“, a posebno nakon optužbi policijskog inspektora Dušana Mitića koji je svedočeći 15. juna ove godine u Specijalnom sudu za organizovani kriminal govorio o navodnoj opstrukciji predmeta i pritiscima tužioca Saše Drecuna tokom istrage, postupanje tog tužioca u ovom slučaju našlo se pod lupom, otkriva BIRN.
Nove primedbe na način postupanja tužioca tokom istrage izneo je u nastavku suđenja, početkom septembra, inspektor IV odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Milan Isakov, koji je 13. novembra 2019. zajedno sa nedavno smenjenim načelnikom tog odeljenja Slobodanom Milenkovićem, na auto-putu ka Nišu, zbog bahate vožnje, zaustavio automobil u kom je bio suvlasnik Jovanjice Predrag Koluvija, koji je potom i uhapšen.
Isakov je u svojstvu svedoka, između ostalog, rekao da mu je bilo čudno to što su mu na salušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal tokom istrage o Jovanjici u martu 2020, postavljana pitanja kao da je reč o saobraćajnom prekršaju, a ne o proizvodnji droge.
„Tokom istrage, većina saslušanja je bila kao da je reč o saobraćajnom prekršaju, o tome kojom brzinom smo vozili, kojom trakom sam išao, a tužioca nije interesovalo kako je moguće da jedno vozilo koje nije službeno ima blinkere. Čudi me da tužilaštvo nije interesovalo da je jedno imanje na kom je uzgajana marihuana obezbeđivala BIA i VOA”, rekao je Isakov.
Milenković i Mitić nedavno su smenjeni sa svojih pozicija – Milenković više nije načelnik Odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga, a Dušan Mitić više nije na čelu operative. Njihov advokat Zdenko Tomanović kazao je da ta odluka „predstavlja, pre svega, direktno sprečavanje dalje istrage i provere operativnih saznanja koja projekat ‘Jovanjica’ vode do centara moći u našoj državi“, kao i da je ta smena “osveta policajcima i pritisak pred dolazeće svedočenje“.
Milenković se na poslednjem ročištu 6. septembra, zbog bolovanja, nije pojavio u sudnici Specijalnog suda, gde bi nakon Mitića, Isakova i još dvojice kolega koji su iskaze već dali, takođe u svojstvu svedoka, trebalo da bude ispitan pred sudskim većem sudije Zorana Ganića. Pošto su smenjeni, Milenković i Mitić su od nadležnih zatražili da im se hitno dodeli fizička zaštita nakon što su iz kredibilnih izvora došli do informacija da im je ugrožena bezbednost. Od 4. septembra obezbeđuje ih Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ).
Svedočeći u junu i julu ove godine Dušan Mitić, tada još uvek na poziciji šefa operative IV odeljenja beogradske policije, kazao je da je bio veoma iznenađen pritiscima tužioca Drecuna, koji je tražio da vlasnik kompanije Jovanjica Predrag Koluvija bude drugoosumnjičeni u krivičnoj prijavi koju je policija podnela tužilaštvu nakon policijske akcije na Jovanjici u novembru 2019.
Mitić je naveo i da je tužilaštvo odlagalo sa sečenjem biljaka pronađenih na Koluvijinom imanju, kao i da ga je Drecun tokom istrage ispitivao kao advokat odbrane, a ne kao tužilac i da „nije štitio svoje policajce“.
Inspektor Dušan Mitić bio je iznenađen što je tužilac Drecun tražio da Koluvija bude drugoosumnjičeni. Tužioca Drecuna u dosadašnjem toku postupka, najviše su napadali advokati okrivljenih tvrdnjama da ometa proces, jer je medijima dostavio optužnicu pre nego što je održano pripremno ročište i da su dokazi u optužnici nezakoniti. U predmetu “Jovanjica 2” jednom je traženo i njegovo izuzeće. S druge strane, svedočenje inspektora Mitića prvi put implicira da je tužilac radio u korist optuženih i da je učestvovao u pokušaju zataškavanja slučaja.
Pre Mitića, o kontroverznoj profesionalnoj biografiji tužioca Drecuna pisali su samo pojedini mediji. O napredovanju tužioca Drecuna iz Višeg javnog tužilaštva u Tužilaštvo za organizovani kriminal nakon okončanja sudskog postupka protiv žandarma koji su se 2014. godine sukobili sa bratom tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pisao je i BIRN kada je u novembru 2019. godine u javnost procurila informacija o zapleni na Jovanjici.
U Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Drecun je privremeno upućen neposredno pre policijske akcije na Jovanjici u novembru 2019. godine, na zakonom predviđen period od četiri godine. Po dolasku u TOK, kako je BIRN utvrdio uvidom u katastar, Drecun je na kredit kupio stan od 109 kvadrata u Beogradu na vodi. Iz docnijeg razgovora sa tužiočevom suprugom Jelenom Drecun, BIRN saznaje da je porodica Drecun kupila ne jedan, već dva stana, oba u Beogradu na vodi, ali ona kaže da njihova imovina nije uvećana, već samo preraspoređena, te da umesto dosadašnjih osam, imaju pomenute dve.
Podaci iz imovinskih karata javnih funkcionera u državnim organima, čija je nadležnost suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, ne objavljuju se na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. Te podatke Agencija može da objavi tek po isteknu dve godine od prestanka javne funkcije. To dodatno ograničava javnu kontrolu i mogućnost da se utvrdi da li je imovina uvećana legalno stečenim prihodima, kažu analitičari i stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao i dodaju da bi to zakonsko rešenje trebalo preispitati. Kažu i da bi imovinu u konkretnom slučaju mogla i morala da preispita Agencija za sprečavanje korupcije.
Period od četiri godine, koliko tužilac Drecun po zakonu može da provede u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ističe 31. oktobra. U odgovoru poslatom BIRN-u 1. septembra, iz ovog tužilaštva nisu konkretno odgovorili na pitanje da li je će on nakon tog roka ipak ostati tužilac za organizovani kriminal i postupajući tužilac u predmetima Jovanjica 1 i 2 navodeći da su uputili dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva od kojih su tražili da donesu blagovremenu odluku u vezi sa njegovim statusom “s obzirom da period na koji je upućen ističe 31.10.2023. godine”.
Pravni stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao kažu da postoje zakonski uslovi da i nakon isticanja ovog roka, Drecun ostane u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ujedno ocenjuju da privremeno upućivanje tužilaca u druga tužilaštva nije dobro rešenje, jer to sputava samostalnost tužioca koji je “na kratkoj uzici” i u svakom trenutku može biti vraćen u tužilaštvo iz kog je došao.
Osim što je pre preuzimanja slučaja „Jovanjica“, najvećeg u karijeri, tužilac Drecun bio poznat po vođenju slučaja protiv pripadnika Žandarmerije osuđenih na uslovne zatvorske kazne, jer su na Paradi ponosa 2014. godine intervenisali protiv Andreja Vučića i Predraga Malog, braće aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, koji su tom prilikom zadobili udarce pendrecima, tužioca je počeo da bije loš glas i nakon optužbi da je zaslužan za kampanju u tabloidima protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića koji je utvrdio da su žandarmi upotrebili prekomernu silu, ali i da su Vučić i Mali izazvali reakciju policije.
Pre nego što je dobio da vodi slučaj Jovanjica, Drecun je kao zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu vodio slučaj pripadnika Žandarmerije koji su za vreme Parade ponosa 2014. godine pendrecima udarali Andreja Vučića i Predraga Malog.
Iz Tužilaštva za organizovani kriminal su na pitanja BIRN-a u vezi sa optužbama koje je inspektor Mitić izneo u vezi sa načinom postupanja tužioca Drecuna odgovorili da to tužlaštvo proverava iznete tvrdnje, preduzimanjem određenih dokaznih radnji. Dodaju da informacije o toku postupka ne mogu da saopšte, budući da se radnje preduzimaju u predistražnom postupku koji je strogo poverljiv. Iz TOK-a je negirano i da se odugovlačilo sa sečenjem biljaka na Jovanjici, uz tvrdnju da je sve rađeno u skladu sa zakonom. Iz TOK-a nam nije stigao odgovor u vezi sa imovinom tužioca Drecuna, uz obrazloženje da to nije u nadležnosti tog tužilaštva.
Redakciji BIRN-a se, međutim, nakon što su nam stigli odgovori iz tužilaštva, javila Jelena Drecun, supruga tužioca Saše Drecuna, rekavši da ona želi da objasni poreklo novca kojim su kupljeni stanovi u Beogradu na vodi, budući da njenom suprugu pravila komuniciranja i hijerarhije u TOK-u, to ne dozvoljavaju.
Ona je u razgovoru za BIRN rekla da su u Beogradu na vodi kupili dva stana i da je kupovina finansirana sredstvima od prodaje osam porodičnih nepokretnosti i dva stambena kredita. Ocenila je i da se kampanja protiv njenog supruga vodi kako bi on bio isključen iz predmeta Jovanjica nakon 31. oktobra ove godine, kada mu ističe zakonski rok na koji je upućen na privremeni rad u TOK-u.
Tužilac za organizovani kriminal Saša Drecun je, kako je BIRN pisao još u novembru 2019. godine, u Tužilaštvo za organizovani kriminal upućen iz Višeg javnog tužilaštva nešto pre policijske akcije na Jovanjici. Prema BIRN-ovim saznanjima koja potvrđuje i podatak iz registra javnih funkcionera Agencije za sprečavanje korupcije, on je u TOK došao 1. novembra 2019, nepune dve nedelje pre policijske akcije na Jovanjici.
Prema tada važećem Zakonu o javnom tužilaštvu, rešenje o upućivanju u tužilaštvo posebne nadležnosti donosio je Republički javni tužilac, na predlog tužioca tužilaštva posebne nadležnosti (TOK) na period ne duži od četiri godine. Prema novom zakonu koji je stupio na snagu u maju ove godine, nakon isteka roka (koji je po novom zakonu tri, a ne četiri godine) na koji je tužilac upućen, ne postoji mogućnost ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.
Na pitanje BIRN-a upućenog Tužilaštvu za organizovani kriminal – da li će tužilac Saša Drecun ostati u tužilaštvu i nakon 31. oktobra 2023. kada mu ističe zakonski rok od četiri godine na koji je upućen na rad u TOK iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao i da li postoji mogućnost da ovaj predmet, nakon tog roka, bude dodeljen nekom drugom tužiocu, iz TOK-a su odgovorili da je to tužilaštvo 7. jula 2023. godine uputilo dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva u kome im ukazuju “da rešenja o upućivanju za određeni broj upućenih zamenika, a sada javnih tužilaca ističe u narednom periodu, kao i da izvesni broj javnih tužilaca odlazi u penziju” zbog čega je potrebno “donošenje odluke Vrhovnog javnog tužioca o statusu upućenih javnih tužilaca, posebno ukazujući i na činjenicu da je u odnosu na javnog tužioca Sašu Drecuna, neophodno da se odluka donese blagovremeno, s obzirom da period na koji je upućen ističe 31.10.2023. godine”.
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić za BIRN kaže da, po njegovom mišljenju, ne postoje smetnje da Drecun ostane u TOK-u i nakon 31. oktobra, odnosno da još jednom bude privremeno upućen na rad u to tužilaštvo iz matičnog Višeg javnog tužilaštva.
“U konkretnom slučaju, ako je neko privremeno upućen po starom zakonu, a ispunjava uslove da bude upućen po novom zakonu, iako zakon ne reguliše tu situaciju, iz logike i prirode stvari proizilazi da on nije konzumirao to pravo upućivanja u tužilaštvo posebne nadležnosti po novom zakonu, već po starom zakonu koji nije imao ograničenje u broju upućivanja kao što to ima novi, tako da on sada može biti ponovo upućen, ali samo jednom na tri godine kako to propisuje novi zakon“, kaže Ilić.
On smatra i da rešenje o privremenom upućivanju tužilaca iz matičnog u neko drugo tužilaštvo nije dobro rešenje, jer je to neka vrsta kvazi-izbora, odnosno zamena za izbor, a to je naročito sporno kod tužilaca posebne nadležnosti, jer on ne treba da bude poseban samo po toj vrsti nadležnosti, već i po garancijama samostalnosti.
„Kada je neko upućen, on je na kratkoj uzici, jer to rešenje svakog trenutka može biti stavljeno van snage i tužilac bi mogao biti vraćen u tužilaštvo iz kog je došao“, ocenjuje Ilić i dodaje da je novo rešenje bolje, jer je rok trajanja skraćen sa četiri na tri godine, kao i zbog toga što tužilac može biti privremeno upućen u tužilaštvo posebne nadležnosti samo jednom.
Po dolasku u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Drecun zadužuje “Jovanjicu”, “najveći” i politički najosteljiviji predmet organizovanog kriminala, u kakvima ovaj tužilac do tada nije postupao.
Na pitanje BIRN-a upućenom tužilaštvu o tome da li je tužiocu Saši Drecunu “Jovanjica” bila prvi predmet po dolasku u Tužilaštvo za organizovani kriminal, iz tog tužilaštva odgovaraju da Jovanjica nije bio prvi predmet kojim je zadužen, “ali je bio prvi istražni predmet odnosno predmet u kom je doneta naredba o sprovođenju istrage i prvi predmet za koji je javnost posebno zainteresovana”.
Pre dolaska u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Drecun je kao zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu vodio još jedan politički vrlo osetljiv slučaj – protiv pripadnika Žandarmerije koji su 2014. godine za vreme Parade ponosa intervenisali protiv Andreja Vučića i Predraga Malog, braće tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića i tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, koji su tom prilikom zadobili udarce pendrecima.
“Tužilaštvo je dokazalo da je primena sile očigledno išla ka tome da se oštećeni zastraše i kazne“, naveo je, prema pisanju N1, Drecun u aprilu 2019. godine na završetku ponovljenog suđenja, nakon kog su sedmorica žandarma osuđena na uslovne kazne od po osam meseci sa rokom provere od tri godine.
Tokom iznošenja završne reči Drecun je tvrdio da su se i Mali i Vučić, kao i dvojica pripadnika njihovog obezbeđenja uredno legitimisali pripadnicima Žandarmerije, koji su zbog održavanja Parade ponosa u Beogradu, bili u kordonu na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, izvestio je N1.
Drecun je rekao i da je dokazao da Vučić i Mali nisu napali optužene žandarme, kao i da Andrej Vučić nije udario jednog od njih, niti je flašicom gađao žandarma i povredio ga. Optužio je pripadnike Žandarmerije, koji su u sudu bili u svojstvu svedoka, da su svojim svedočenjima namerno lagali, pokušavajući da umanje krivicu svojih kolega.
2
1
Šest meseci kasnije iste godine, Drecun je upućen u TOK, a pojedini mediji su ukazali na to da je premeštaj usledio nakon dobro vođenog postupka protiv žandarma, kao i posle tužiočevog doprinosa kampanji protiv tadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića.
Naime, nakon što je ubrzo posle pomenutog incidenta, tadašnji ombudsman Saša Janković ispitivao navedeni događaj i utvrdio da su žandarmi upotrebili prekomernu silu, ali i da su Vučić i Mali izazvali reakciju policije, zbog čega je podneo krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika Kobri koji su bili u njihovoj pratnji, 2015. godine lansirana je afera „pištolj“ o samoubistvu Jankovićevog prijatelja koje se dogodilo 20 godina ranije.
Tabloidi i provladini mediji sa nacionalnom frekvencijom mesecima su taj slučaj koristili za kampanju koju su vodili protiv Jankovića.
Janković je docnije, u intervjuu za Nedeljnik, optužio upravo tužioca Drecuna za to što je slučaj samoubistva njegovog prijatelja dospeo u javnost.
„Zamenik državnog tužioca koji vodi poznati slučaj u kome su učesnici bili žandarmi, vojni policajci i braća predsednika Vlade i gradonačelnika, i u kome je moja kontrola rada policije i, posebno, Vojno-bezbednosne agencije uzburkala duhove, dakle isti taj zamenik tužioca u momentu u kome javnost nije znala za tragediju koja se desila pre više od 20 godina, telefonom je naložio da se spisi predmeta o samoubistvu mog prijatelja uzmu iz policijske arhive i bez ikakvog službenog traga dostave šefu kabineta ministra unutrašnjih poslova. Petnaestak dana kasnije, jedan tabloid je počeo medijsku kampanju, u čemu mu se pridružila TV stanica sa nacionalnom frekvencijom“, rekao je tada Janković.
Pitali smo tužioca Drecuna da li su ti navodi tačni. U odgovoru koji smo dobili iz Tužilaštva za organizovani kriminal stoji da se ovo pitanje “ne odnosi na rad Saše Drecuna u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i ovo tužilaštvo ne može davati odgovor na njega, već drugi nadležni organi koje pominjete”.
Uvidom u katastar, BIRN je otkrio da je u leto prošle godine, tužilac Saša Drecun podigao kredit za kupovinu stana i garaže u Beogradu na vodi, poznatom po vrtoglavoj ceni kvadrata. U vezi sa ovom kupovinom, BIRN se obratio tužiocu Drecunu preko Tužilaštva za organizovani kriminal, ali odgovor u vezi sa tužiočevom imovinom nismo dobili, uz obrazloženje da to nije u nadležnosti TOK-a. BIRN-u se posle ovoga, međutim, javila supruga tužioca Drecuna, koja je rekla da ona želi da objasni poreklo novca kojim je nepokretnost stečena i tada smo od nje saznali da je to zapravo drugi stan koji je porodica Drecun kupila u Beogradu na vodi, a da je prethodni kupila godinu dana ranije, 2021. godine.
Posedovanje stana u ovom kvartu postalo je pitanje prestiža u krugovima koji sebe nazivaju srpskom elitom, pa je Beograd na vodi posebno interesantan estradi, sportistima, raznim biznismenima, ali i političarima, funkcionerima i uopšte pojedincima bliskim vlastima. Izgradnja ovog dela grada godinama se označava kao sumnjiv, netransparentan i koruptivni posao, koji je jedan od najviše osporavanih projekata zaključenih između Srbije i Emirata.
Beograd na vodi je simbol korupcije zbog netransparentnog načina na koji je ovaj projekat pokrenut i kako se vodi i bespravnog rušenje objekata u Savamali.
Za kupovinu drugog stana, onog kupljenog u leto 2022. godine, tužilac Drecun je, kako piše u zabeležbi u katastru nepokretnosti, podigao kredit, zbog čega je na taj stan upisana hipoteka. Reč je o četvorosobnom stanu površine nešto veće od 109 kvadratnih metara i o garaži od 12 i po kvadrata. Tužilac će zvanično postati vlasnik pomenutih nepokretnosti kada zgrada u kojoj se one nalaze, bude u potpunosti izgrađena i upisana u katastar.
Za pomenuti stan i garažu u izgradnji, čiji je investitor preduzeće „Beograd na vodi“, kako piše u zabeležbi u katastru, Drecun je 18. jula prošle godine sa bankom zaključio ugovor o kreditu u iznosu od 243.515,70 evra, a rok vraćanja je 204 meseca, odnosno 17 godina. U istoj zabeležbi o hipoteci na pomenutim nepokretnostima piše i da ukupan iznos koji dužnik treba da isplati na ime odobrenog kredita, sa pripadajućim kamatama i troškovima obračunatim na dan zaključenja ugovora o kreditu, iznosi 306.870 evra.
Na dan zaključenja ugovora o kreditu, rata je iznosila oko 1.500 evra, dok je danas zbog rasta kamata rata ovog kredita, za godinu dana porasla za više od 350 evra i iznosi oko 1.870 evra, izračunao je za BIRN jedan bankar. Sa rastom rate za kredit, raste i ukupan dug koji banci treba da se isplati na ime odobrenog kredita.
Kolika je mesečna zarada Saše Drecuna kao tužioca u TOK-u, kao i da li je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio sve nepokretnosti, nije moguće proveriti, budući da zakon obavezuje Agenciju da u javno dostupnom registru ne objavljuje podatke o imovini i prihodima javnih funkcionera u državnim organima, čija je nadležnost suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Te podatke Agencija može da objavi tek po isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.
“U vezi sa pitanjima koja ste nam uputili obaveštavamo Vas da je Saša Drecun, javni tužilac u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal podneo Agenciji za sprečavanje korupcije 11 izveštaja o imovini i prihodima. Imajući u vidu da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal državni organ, nadležan za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala i terorizma u skladu sa Zakonom organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, to podaci iz Izveštaja Saše Drecuna, javnog tužioca u navedenom tužilaštvu, nisu dostupni javnosti“, navodi se u odgovoru koji je Agencija za sprečavanje korupcije uputila BIRN-u.
Zbog čega se ovakvo rešenje u zakonu nalazi već godinama i zbog čega javnost ne može da prati promene u prihodima i imovini funkcionera koji postupaju u slučajevima organizovanog kriminala? U susednoj Crnoj Gori, na primer, ne samo da su javno dostupni podaci specijalnog državnog tužioca, već i članova njegove porodice.
Da li praćenje tih podataka može smanjiti mogućnost korupcije kod nosilaca pravosudnih funkcija koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala?
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija kaže za BIRN da takvo rešenje u zakonu nije dobro, ali da javnost ni na osnovu objavljenih podataka svakako ne može pouzdano da zaključi ništa o tome da li je uvećanje imovine zasnovano na legalnim prihodima ili ne.
“Na primer, iz izveštaja se može videti da je funkcioner stekao nekretninu za vreme mandata, ali ne, na primer, da li je ranije posedovao ušteđevinu u toj vrednosti, niti kolike je zarade ostvarivao iz privatnih izvora ili šta su posedovali članovi porodice”, kaže Nenadić i dodaje da je sve još teže sa onim funkcionerima za koje se ne objavljuju ni ti izvodi iz izveštaja.
U konkretnom slučaju se postavlja pitanje da li je stan kupljen legalnim prihodima, a to ne možemo da znamo i to može da utvrdi samo Agencija za sprečavanje korupcije, kaže Nenadić. On dodaje da ne bi da komentariše to što je stan kupljen u Beogradu na vodi, jer to sa stanovišta zakona nije bitno, osim što implicira visoku cenu, i u još jednom slučaju.
“Sa stanovišta obaveza iz Zakona o sprečavanju korupcije nije od značaja to što se stan nalazi u Beogradu na vodi, izuzev ako bi postojale sumnje da je plaćena vrednost manja od uobičajene na toj lokaciji. Bez obzira na netransparentnost ugovaranja tog projekta i štetnost ugovoranja bez konkurencije, ništa od toga nije predmet ispitivanja tužilaštva, jer je postupanje Vlade „pokriveno“ međudržavnim sporazumom i lex specialisom, a drugi zakoni su stavljeni van snage. Zato je kod tužioca pitanje poštovanja zakona vezano jedino za to da li je tužilac imao legalne prihode za kupovinu, i da li je dobio neki netržišni popust, a to se ne može zaključiti na osnovu onog što je javnosti poznato”, zaključuje Nenadić i ponavlja da to treba da utvrdi Agencija.
On smatra i da bi rešenje u Zakonu koje predviđa da se imovina specijalnih tužilaca i sudija ne objavljuje, trebalo preispitati.
“Pošto se upravo menja Zakon o sprečavanju korupcije, trebalo bi to iskoristiti da se preispita i opravdanost ovih odredbi. Obim informacija koji se objavljuje o imovini i prihodima u drugim zemljama regiona veći je nego u Srbiji, pa je to dodatni razlog da se preispitaju sadašnja zakonska ograničenja.”
Profesor Zoran Stojiljković, bivši član Agencije za sprečavanje korupcije ocenjuje za BIRN da bi ti podaci trebalo da budu dostupni javnosti kako bi se smanjio rizik od korupcije u kojoj potencijalno učestvuju sudije i tužioci.
„Objavljeni prihodi i imovina ni na koji način ne mogu da odmognu istrazi. Ne vidim kako bi objavljivanje prihoda moglo da utiče na bezbednost sudija i tužilaca, niti na sam postupak koji vode u nekom krivičnom predmetu. To je put ka zatvaranju kruga nedodirljivih, koji ostaju izvan analiza javnosti i nezavisnih državnih organa, i njegovog permanentnog širenja. Teško je objasniti kako nešto što su vaši prijavljeni prihodi može da ugrozi vašu bezbednost, recimo bezbednost specijalnog tužioca, ili da recimo odmogne ili pomogne istrazi koju vodi“, kaže Stojiljković i zaključuje da će mafija, ako to namerava, svakako pokušati da izvrši uticaj na nosioce pravosudnih funkcija bez obzira na njihovo imovinsko stanje, te da to može da se učini i političkim uticajem.
Informacije o prihodima tužilaca koji se bave organizovanim kriminalom takođe se ne objavljuju. Međutim, uvidom u registar imovine i prihoda javnih funkcionera na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije vidi se da su zarade zamenika tužioca u VJT u Beogradu, 2019. godine iznosile oko 170.000 dinara. Prema tada važećem Zakonu o javnim tužiocima, upućenom zameniku javnog tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, zarada se može uvećati do 100 odsto na osnovu odluke Državnog veća tužilaca.
Iako su zarade tužilaca u TOK-u nesporno visoke, posebno za prilike u Srbiji, računica pokazuje da od te zarade, na današnji dan, treba izdvojiti oko 220.000 dinara samo za troškove kredita. Treba, dakako, imati u vidu da je pomenuta rata za kredit samo deo mesečnih životnih troškova.
Osim nepokretnosti u Beogradu na vodi koju tužilac Drecun otplaćuje iz kredita, prema podacima iz katastra, on poseduje još jedan četvorosoban od 113 kvadrata, dok je jedan dvosoban od 56 kvadratnih metara prodao tokom juna ove godine. Tužilac Drecun poseduje i lokal od 15 kvadrata, takođe u centru Beograda, a na njegovoj adresi u Savskoj ulici, registrovana je „Advokatska kancelarija Drecun“, koju vodi tužiočeva supruga.
Tužioca Drecuna pitali smo i da li je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio stan u Beogradu na vodi i da li je kredit podigao sam ili je imao solidarnog dužnika. Pitali smo ga i zbog čega se jedan tužilac iz oblasti organizovanog kriminala, odlučio da nepokretnost kupi baš na toj lokaciji, budući da većina građana percipira Beograd na vodi kao netransparentan i koruptivan projekat, kao i da je cena kvadrata u tom kvartu znatno iznad cena na drugim lokacijama u Beogradu, te da je poznat po svojim stanarima iz sveta politike, estrade i biznisa neretko bliskih vrhu vlasti.
Iz Tužilaštva za organizovani kriminal su odgovorili da shodno Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, “podaci o imovnom stanju se dostavljaju Agenciji za sprečavanje korupcije koja ih evidentira i proverava”, a da shodno istom zakonu “podaci o imovnom stanju su tajni podaci i određeni su kao takvi u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.
“Objavljivanje podataka o adresi i lokaciji stanovanja odnosno imovine koju javni tužilac Saša Drecun poseduje i koju koristi za stanovanje sa porodicom može dovesti do negativnih posledica po bezbednost imenovanog i njegove porodice, što je i jedan od razloga zbog kojeg ovi podaci nisu javno dostupni”, navodi se u odgovoru u kome se dodaje da je Drecun “dostavljao podatke o svojoj imovini i promenama u imovini”.
Tužilaštvo na kraju navodi da se za sve podatke vezano za imovinu, kao i eventualne provere imovinske karte Saše Drecuna obratimo Agenciji za sprečavanje korupcije “radi utvrđivanja okolnosti da li je Agencija u prethodnom periodu vršila proveru imovinskog stanja Saše Drecuna kao i šta je tim proverama utvrdila”.
Kao što smo već naveli, BIRN se obratio Agenciji za sprečavanje korupcije, gde su odgovorili da izveštaji o imovini i prihodima tužioca nisu dostupni javnosti.
Posle pomenutih prepiski sa institucijama, pred objavu ovog teksta, BIRN-u se javila Jelena Drecun, supruga tužioca Saše Drecuna, rekavši da je u interesu cele porodice da objasni na koji način je nepokretnost kupljena. Na pitanje zbog čega razgovaramo sa njom, a ne sa njenim suprugom kom smo pitanja prethodno poslali preko TOK-a, ona je odgovorila da u tužilaštvu “verovatno postoje pravila komuniciranja”, kao i da “tužilaštvo zaista na neke stvari ne može da se izjazni”.
Osim toga, kako za BIRN kaže Jelena Drecun, inače advokatica, iako je sredstva iz kredita obezbedio njen suprug, u svemu tome ima i njenog doprinosa.
“To što se nešto formalno vodi na njega, ne znači da je samo njegovo, jer tu je moj doprinos uključen u čitavu tu priču. Ja se samostalno bavim advokaturom od 2006. godine. Tako da, to što je kredit na Sašu ne znači da nema i mog doprinosa. Moji prihodi su takođe prijavljeni agenciji, tako da je to sve transparentno i javno. E, sada, zašto je meni ovo bitno? Zato što smatram da ovo već sad zadire i u naš privatni život. Ovo su pitanja koja se tiču ne samo Saše, njegovog profesionalnog statusa, predmeta koji on vodi i koji je medijski interesantan, već su ovo stvari koje se tiču i naše porodice”, rekla je Jelena Drecun od koje smo u daljem toku razgovora saznali i da pomenuti stan, koji je kupljen u julu 2022, nije i jedini koji su kupili u Beogradu na vodi.
Prvi stan sa garažom u Beogradu na vodi, kako smo saznali od Jelene Drecun, kupljen je na kredit uzet u martu 2021. godine. Stan ima 113 kvadratnih metara i terasu od 35 kvadrata. Ukupna cena tog stana sa garažom i iznos kredita poznati su redakciji, ali ih, na molbu Jelene Drecun, nećemo objavljivati. BIRN je objavio samo podatke o kreditu za drugi stan, jer su podaci o njemu javno dostupni u katastru nepokretnosti.
Sredstva za učešće neophodna za odobrenje prvog kredita, obezbedili su, kaže Jelena Drecun, prodajom stana i dva lokala u Kraljevu, u kom je tužiočev otac bio dugogdišnji sudija, a potom advokat, kao i od porodične ušteđevine bračnog para Drecun i tužiočevih roditelja. Sve te nepokretnosti bile u vlasništvu roditelja tužioca Drecuna i prodata su za iznos, kako je BIRN utvrdio na osnovu uvida u kupoprodajne ugovore, koji je pokrio nešto više od trećine neophodne za učešće za kredit. Ostatak je obezbeđen iz pomenute porodične ušteđevine.
Tužilac Saša Drecun je u Beogradu na vodi kupio dva stana, njegova supruga kaže da BIRN da je kupovina finansirana sredstvima od prodaje osam porodičnih nepokretnosti i dva stambena kredita.
Kao obezbeđenje da će kredit biti vraćen, banka je upisala hipoteku na dva stana u centru Beograda – jedan od 56 kvadrata i drugi u kom porodica Drecun živi i danas.
Osim ta dva stana, Drecunovi su u istoj zgradi imali još dva stana površine 56 i 41 kvadratni metar. Reč je, kaže Drecunova, o starom vlasništvu, o nepokretnostima kupovanim od 1990. do 1993. godine, stečenim pre dolaska njenog supruga na funkciju.
Mesečne rate kredita uzetog za prvi stan u Beogradu na vodi, otplaćivane su godinu dana, kada su Drecunovi odlučili da kredit otplate u potpunosti.
To im je uspelo, kaže Jelena Drecun, sredstvima stečenim prodajom dva stana u centru Beograda, jedan od 56 kvadratnih metara i drugi od 41 kvadrata, kao i stana u Budvi od oko 35 kvadrata. Uz to prodali su i garažu od 17 kvadratnih metara u centru Beograda. Nakon što su otplatili kredit, ostalo im je još novca od prodaje pomenutih nepokretnosti, pa njega daju kao učešće za novi kredit iz kog kupuju još jedan stan u Beogradu na vodi.
“Da, to pričamo sad o drugom kreditu. Znači, on je vratio to što je dugovao banci, zatvorio je kredit i obrisana je hipoteka sa oba stana. Nakon toga ostala mu je razlika tog novčanog fonda između ovog iznosa koji smo dobili prodajom nepokretnosti i iznosa koji je vratio banci i onda smo mi odlučili da kupimo još jedan stan, isto u Beogradu na vodi”, kaže Jelena Drecun.
Za taj stan od 109 kvadrata i garažu od 12 i po, Drecun je kredit uzeo u julu 2022. godine na iznos, kako piše u javno dostupnim podacima u katastru, od 243.515,70 evra, o čemu smo već pisali u prethodnom delu teksta.
Drecun, međutim, prema rečima njegove supruge, nedavno odlučuje da i deo ovog kredita, koji je uzet na 17 godina, prevremeno otplati.
“Sada kada su krenuli stambeni krediti da, što se kaže, da divljaju i da skaču rate, mislim, to je već počelo onako poprilično da opterećuje, Saša je odlučio da prodaje i taj poslednji stan, znači, u istoj zgradi. I to je iskoristio da vrati deo stambenog kredita za ovaj drugi stran. Nije uspeo da vrati sve, ostalo mu je oko 55.000 evra, jer je u međuvremenu otplaćivao rate”, kaže Jelena Drecun i pojašnjava da je za dve nove nepokretnosti u Beogradu na vodi prodato ukupno osam, koje su do tada bile u vlasništvu njenog supruga i njegove porodice.
Jelena Drecun je izvela računicu da je kvadrat prvog stana kupljenog u Beogradu na vodi iznosio oko 3.000 evra, dok je cena kvadrata drugog bila nešto više od 3.000 evra. U trenutku kupovine izgradnja zgrade u kojoj je prvi, veći stan, nije bila ni započeta, dok je drugi stan bio dobrim delom izgrađen, ali ne u potpunosti gotov. Jelena Drecun tvrdi da je to uobičajena cena kvadrata za stan u tom kvartu koji je kupljen u izgradnji i koji je, samim tim, jeftiniji od onih koji su završeni.
Jelena Drecun kaže i da je imovinu tužiloca Drecuna dva puta proveravala Agencija za sprečavanje korupcije i da nisu utvrđene nikakve nepravilnosti. Prva provera bila je 14. januara 2022. godine, kada je od njega zahtevano da dostavi dokaze o poreklu novca za kupovinu prvog stana u Beogradu na vodi, zatim za poslovni prostor u kom je advokatska kancelarija Jelene Drecun i za putničko vozilo marke “mercedes”, za koji tužiočeva supruga kaže da je staro 18 godina.
“To je bilo prvo, Saša se izjasnio dostavljanjem agenciji registratora sa 47 dokaza. Evo ga izjašnjenje njegovo, sve što su tražili, on se tu izjasnio i dostavljeno je u vidu registratora. Nakon toga, 10. februara 2022. godine ponovo je stigao dopis vezan za stan u kojem mi živimo iz 2007. godine. Mislim, razumete, 2022. godine za stan iz 2007, nema apsolutno nikakve veze. Tada se, nakon toga, on ponovo izjašnjava dostavljanjem dokaza i tada su oni tražili da se izjasni vezano i za ovaj drugi stambeni kredit. On se izjašnjavao i nakon toga, apsolutno, znači dostavili smo kompletne dokaze, gde se svaki priliv novčani, svaki rashod, gde je transparentno i potpuno vidljivo”, kaže Drecunova.
Ona ocenjuje da su sve te provere deo pritiska zbog predmeta koji radi, odnosno zbog Jovanjice. Na pitanje ko vrši taj pritisak, odgovara:
“Pa vlast, normalno, preko tadašnjeg direktora agencije. Prosto ja nemam dilemu ko je pokušao da Sašu diskredituje i sad od njega da naprave nekog kriminalca. Mislim, i to se sad pokušava. Mislim, na sve moguće načine pokušavaju, odnosno vlast, očigledno, pokušava da diskredituje i Sašu i porodicu”, ocenjuje supruga tužioca Drecuna.
Zbog tvrdnji da je vlast ta koja pokušava da diskredituje tužioca Drecuna, pitali smo njegovu suprugu, kako onda objašnjava to što su se nedavno na suđenju u predmetu “Jovanjica 1” od inspektora Dušana Mitića, koji nije blizak vlastima, nego je, naprotiv, i sam žrtva pritiska vlasti, mogle čuti optužbe upravo na račun Drecunovog postupanja u istrazi. Njegova supruga je, međutim, odgovorila da to ne može da komentariše.
“Pazite, ja zaista što se tiče njegovog predmeta ne mogu apsolutno ništa da komentarišem, ali je to prosto vid pritiska na njega i na njegovo postupanje u tom predmetu. Kažem, šta se tu dešava, znam samo iz medija. Očigledno vi znate više od mene, zato što pretpostavljam da pratite”, kaže Drecunova i dodaje da se sve radi zbog toga da mu u TOK-u ne bi bio produžen mandat nakon 31. oktobra, kada ističe rok od četiri godine na koliko je privremeno upućen na rad u to tužilštvo iz svog matičnog Višeg tužilaštva u Beogradu. Kaže da se još uvek čeka odluka Vrhovnog javnog tužilaštva.
“Da, tamo se odlučuje, ali vidim da se sve radi, ide se ka tome da se njemu ne produži mandat, zato se, znate, sad diže tolika prašina oko svega toga, svako ima tu neki svoj interes, prosto ja zaista o tom predmetu ne bih volela uopšte da pričam jer nisam upućena. Iskreno kažem, znam samo ono što se pojavi u medijima, to je to, jer zaista u kući ne pričam, niti ja o svojim predmetima, niti on o svojim… svako je sa svojim problemima poslovnim pored svih ovih životnih”.
Jelenu Drecun smo pitali i kako su ona i njen suprug odlučili da kupe dva stana baš u Beogradu na vodi, kako je jedan tužilac koji postupa u vrlo osetljivom predmetu, odlučio da kupi stanove u kvartu koji je poznat po izuzetno visokim cenama kvadrata i koji je simbol korupcije i netransparentnosti. Ona odgovara da je to bio logičan izbor i navodi da je to bio njen izbor, kom se njen suprug protivio.
“Mi živimo u ovom kraju, to su nepokretnosti koje su u rejonu Beograda na vodi. Ne pričamo o nepokretnostima koje su na nekim drugim lokacijama. Evo, ja radim ovde, to je sve preko puta. Prosto, meni deca su ovde, deca su mi ovde rođena, ovde idu u školu, to je naš kraj. Mi imamo i bolesno dete koje je invalid, u ulazu gde mi živimo ne postoje uslovi da se postavi rampa za kolica da bi se spuštalo dete. Sada ima 17 godina. Meni je bilo bitno da ja mogu negde da siđem liftom i da mi sad tu nekako, da kažem, bude na dohvat ruke da bi olakšala sebi i onako tešku situaciju. To je isključivi motiv. Ako mislite da imam nešto, bilo kakvu emociju prema Beogradu na vodi, nemam. Ja sam lično podnela krivičnu prijavu protiv direktorke preduzeća Beograd na vodi”, kaže Jelena Drecun uz objašnjenje da je prijavu podnela, jer je ispred terase njihovog prvog stana u tom kvartu nedavno, bez građevinske dozvole, sagrađen jedan manji objekat.
Pitali smo je i zbog čega su pored svih nepokretnosti koje su posedovali, i na kraju prodali, uopšte podizali dva velika i skupa kredita, kada im je nakon prodaje osam nepokretnosti nedostajalo tek par desetina hiljada evra da dva stana u Beogradu na vodi kupe iz sopstvenih sredstava. Jelena Drecun odgovara da je to zbog toga što su sa prodajom svojih nepokretnosti počeli 2020. u vreme pandemije korona virusom, kada je tržište nepokretnosti stalo, a da se u prodaji 2021. pojavio stan u Beogradu na vodi koji im je odgovarao.
“Taj stan se pojavio i mi smo krenuli u proceduru, on je u tom trenutku imao samo građevinsku dozvolu, livada, to je bilo neuređeno. Pošto smo imali sredstva za učešće, naša ideja je bila – ulazimo u kredit da nam stan ne bi otišao, a sa druge strane računali smo da ćemo u međuvremenu prodati ove naše stanove koje smo inače nameravali da prodamo i da ćemo otplatiti kredit ranije”, kaže supruga tužioca Drecuna.
Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
