Advokat Pašić o prebijanju Raškovića u selu Dren: Tužilac u Prištini na ispitu časti

Policijski inspektorat iz Prištine pokrenuo je preliminarnu istragu kako bi utvrdio šta se zapravo dogodilo Nenadu Raškoviću iz sela Dren kod Zubinog Potoka.

Prema njegovom svedočenju, pripadnici takozvane kosovske policije pretukli su ga najpre pred sinom i suprugom, a zatim u šumi gde su ga vezali lisicama za drvo. Od zadobijenih udaraca slomljena su mu dva rebra, zbog čega je u sredu hitno prebačen na lečenje u Beograd.

Srpska lista upozorava da nije reč o izolovanom incidentu i navodi da je još najmanje sedmoro Srba doživelo slično postupanje, ali da zbog straha o tome ne žele da govore javno.

Nekadašnji vojni tužilac advokat Dragan Pašić naglašava da je neophodno da se po službenoj dužnosti, pokrene postupak protiv izvršilaca ovog "gnusnog i teškog krivičnog dela", te da ovde nije potrebno podnošenje privatne krivične tužbe ili krivične prijave od strane policije. Ističe da nadležni organi treba da obezbede i fiksiraju materijalne tragove, pre svega lekarske nalaze koji su već sačinjeni i evidentirani u Kosovskoj Mitrovici, ali i u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Prema njegovim rečima, trebalo bi izuzeti GPS logove sa policijskih vozila kako bi se tačno utvrdilo njihovo kretanje do šume, ali i do kuće oštećenih, kao i snimke sa kamera policajaca, a ukoliko takvi snimci ne postoje, zatražiti izveštaj zašto ih nema. Navodi i da treba uzeti izjave od oštećenog Nenada Raškovića, ali i od članova njegove porodice, te podseća da je Rašković već dao izjavu dok je bio na lečenju u Kosovskoj Mitrovici.

S obzirom na stepen telesnih povreda, ocenjuje Pašić, reč je o teškim telesnim povredama koje su naročito opasne za život, zbog čega bi ta izjava trebalo da bude detaljno data na sve okolnosti kako je došlo do ovog "teškog kriminalnog čina".

Pašić smatra da je osnovni, glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Mitrovici na "velikom, istorijskom ispitu profesionalne časti", te da će on svojim činjenjem ili nečinjenjem pokazati da li tužilaštvo "vodi zakon ili politički pritisak". Njegova očekivanja su, ipak, da će se procesuirati učinioci, jer je ovaj slučaj, kako kaže, "zaintrigirao ne samo lokalnu, nego i svetsku javnost".

"Ovlašćenja Inspektorata - hapšenje i oduzimanje znački"

Što se tiče postupanja Policijskog inspektorata, Pašić ističe da ova institucija ima široka ovlašćenja. Navodi da on može, ukoliko to već nije uradio, odmah da uhapsi policijske službenike, da im oduzme značke i oružje, ali i da preporuči generalnom direktoru policije trenutnu suspenziju i preduzme radnje koje će biti od koristi glavnom tužiocu Osnovnog tužilaštva u Mitrovici.

Na pitanje koliko će, ukoliko se pokaže da snimci sa policijskih kamera ne postoje, to biti "reč protiv reč" Raškovića i policije, Pašić odgovara da su materijalni dokazi nesporni, pre svega teške telesne povrede, ali i to da su policajci zlostavljali članove porodice, suprugu Nenada Raškovića i njihovo dvoje dece, nanoseći im duševne povrede.

Prema njegovim rečima, bez obzira na iskaze i odbranu policajaca, postoje materijalni tragovi koji ukazuju na osnovanu sumnju da je izvršen sticaj krivičnih dela - zlostavljanje i mučenje, protivpravno lišenje slobode i iznuđivanje iskaza - za šta krivični zakon Prištine predviđa kaznu zatvora do deset godina.

Pašić podseća i da su policajci supruzi Nenada Raškovića, koja je po nacionalnosti Albanka, pretili da će je vratiti u Albaniju, što, kako kaže, dokazuje da se ne radi o obračunu građana protiv građana, Srba i Albanaca, "nego jednog dela aparata sile koji primenjuje ne samo nečasne, nego nečovečne, nemoralne metode". Ti policajci su, ocenjuje Pašić, "kriminalci sa značkama".

Pitanje da li postoji politička volja da se dođe do odgovornosti

Politikolog Ivan Tomić kaže za RTS da od ove istrage očekuje manje nego što bi želeo, a više nego što su bila dosadašnja iskustva, te da upravo u tome leži "čitava problematika". Prema njegovim rečima, pitanje nije samo da li će biti pokrenut postupak i kako će biti vođen, već da li postoji politička volja u Prištini da se dođe do odgovornosti i realnog kažnjavanja počinilaca, kako se ovakav slučaj ne bi ponovio.

Tomić navodi da postoje tri realna scenarija. Prvi je da se istraga završi utvrđivanjem da je došlo do prekoračenja ovlašćenja policije, te da policijski službenici na kraju budu podvrgnuti nekoj disciplinskoj meri - verovatno suspenziji od mesec ili dva dana - nakon čega bi se vratili na posao i nastavili sa maltretiranjem građana. Na taj način bi Priština, smatra Tomić, eventualno pokazala da su institucije tu da rade svoj posao, ali bi se istovremeno poslala poruka da se na zločine nad Srbima gleda "dosta blagonaklono".

Drugi scenario, nastavlja Tomić, bio bi povoljniji u smislu izgradnje poverenja i uključivao bi preuzimanje političke odgovornosti, bilo u komandnom lancu, bilo od strane ministra ili nekog drugog, pored adekvatnog kažnjavanja direktnih izvršilaca ovog "nečovečnog krivičnog dela". Adekvatna kazna bi u tom slučaju svakako bila zatvorska, uz trajnu zabranu bavljenja policijskim poslom za te službenike.

Treći, najnepovoljniji scenario, bio bi da Priština pokuša slučaj da relativizuje i predstavi da je Rašković "sam sebe vezao za drvo" i sam sebe povredio, te da na kraju postupak bude pokrenut protiv njega, za ono što je navodno uradio sam sebi.

Zbog svega toga, Tomić smatra da ovo nije samo pitanje jednog incidenta, već pitanje da li su privremene institucije u Prištini zaista spremne da pokažu da je zakon iznad uniforme, ili će značka biti iznad svakog zakona, "kada dođe do situacija u kojima smo akteri mi Srbi".

Učestali pretresi i privođenja Srba

Osvrćući se na učestale pretrese i privođenja Srba - do kojih je dolazilo i prethodnih dana, a ponovo juče, u selu Oklance u Zubinom Potoku - Tomić kaže da ove incidente ne treba posmatrati pojedinačno, jer, po njegovom mišljenju, nisu izolovani, već deo šireg obrasca koji se u poslednje vreme ponavlja u ponašanju kosovske policije.

Bezbednosna situacija na severu Kosova je, kako navodi, dosta specifična i ne meri se samo brojem incidenata, već i osećajem da svaka nova akcija može biti "nova tačka pritiska na srpsku zajednicu".

Smatra da građani, kako na severu Kosmeta tako i u ostalim delovima Kosova i Metohije, žive u "situaciji permanentnog straha", ne znajući ko će sutra biti na meti prištinskih institucija, gde će se desiti sledeća racija ili upad specijalnih jedinica, i ko će eventualno biti optužen i osuđen "bez ikakvih dokaza".

Problematično je, smatra Tomić, to što Priština ne shvata da kontrola i stabilnost nisu isto, te da političke akcije neće doprineti dodatnom poverenju, već samo produbljuju strah i izazivaju "još veću polarizaciju" između Srba i Albanaca na prostoru Kosova i Metohije. Naredni period će, zaključuje Tomić, pokazati kako će se sve to odvijati i da li će Priština uspeti da na to adekvatno odgovori.

Oči uprte u KFOR

Na pitanje šta bi trebalo da urade KFOR i EULEKS, s obzirom na to da ističu da istrage nisu u njihovoj nadležnosti, Pašić odgovara da je tačno da ove međunarodne institucije više nemaju nadležnost sprovođenja istrage i hapšenja koju su nekada imale, ali da ne mogu da budu nemi posmatrači događaja koji je "atipičan u svakom smislu". Smatra da bi pripadnici EULEKS-a trebalo fizički da budu prisutni u prostorijama Policijskog inspektorata Kosova, radi nadzora nad radom policije, ali i pravosuđa, kao i u Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici.

KFOR, koji prema Rezoluciji 1244 ima mandat da obezbedi sigurnost i bezbednost građana, takođe treba da zaštiti porodicu Nenada Raškovića, a Pašić ocenjuje da bi Srbija trebalo da uputi hitan zahtev KFOR-u da obezbedi prisustvo policije kako se događaj ne bi ponovio.

Na pitanje dokle bi mogla da ide istraga o odgovornima - da li samo do neposrednih izvršilaca ili i do njihovih pretpostavljenih - Pašić kaže da, kao pravnik, očekuje da će, nakon sprovedene istrage, biti podignuta optužnica protiv trojice izvršilaca, ali i protiv svih odgovornih u komandnom lancu.

Treba utvrditi, navodi on, ko je izdao naređenje za pretres sela Dren, ko je rukovodio policijskom akcijom i tročlanom policijskom patrolom, te ko je naredio ili urgovarao da se slučaj zataška, s obzirom na to da je prva izjava policijskih predstavnika sa severa Kosova bila da ovde "nije korišćena sila".

Osvrćući se na nastavak pretresa i informacije da je prilikom njih pronađeno oružje, Pašić ističe da Rašković tvrdi da nikada nije posedovao oružje, te da se ovde ne radi o prekomernoj upotrebi sile, već o "čistom kriminalu".

Da je Rašković pružao otpor prilikom hapšenja, što nije bio slučaj, moglo bi se govoriti o prekomernoj upotrebi sile, kaže Pašić, ali ako policija i organi krivičnog gonjenja imaju dokaze, nije postojao nijedan razlog za upotrebu fizičke sile. Zbog toga, zaključuje Pašić, bez obzira na to što se pretresi nastavljaju, ovakvo postupanje policijskih službenika predstavlja težak kriminal, nedozvoljen po međunarodnom pravu.