3. maj. Pamtimo.

Bojana Asović, Ana Božović, Katarina Martinović, Mara Anđelković, Ema Kobiljski, Sofija Negić, Andrija Čikić, Andriana Dukić, Angelina Aćimović i Dragan Vlahović su imena ubijenih u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Tog crnog jutra, 3. maja prošle godine, K. K. je došao naoružan u školu i sa ulaznih vrata počeo svoj krvavi pir u kome su živote izgubili devetoro dece i radnik obezbeđenja.

K. K. je tog dana usmrtio osmoro osnovaca i radnika obezbeđenja, a posle duge i teške borbe, uprkos nadljudskim naporima lekara, još jedna učenica preminula je u bolnici. Kobnog dana K. K. je u školu došao naoružan očevim pištoljem iz kojeg je ispalio smrtonosne hice.

Nakon što je izvršio masakr pozvao je policiju i prijavio šta je učinio.

Odmah nakon tragedije održana je vanredna konferencija Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), na kojoj su objavljeni detalji toga što se dogodilo u školi "Vladislav Ribnikar".

„Poziv je stigao u 8.42 ujutru, dva minuta nakon što je policiji slučaj prijavila zamenica direktora ove škole“, rekao je načelnik PU Beograd Veselin Milić na pomenutoj konferenciji.

Na toj konferenciji, Milić je izjavio i da je K. K. mesec dana planirao zločin. On je pokazao i spisak koji su policajci pronašli u stanu dečaka-ubice, na kojem su bila ispisana imena učenika koje je planirao da ubije.

Osim toga, kako je tada rečeno od strane najviših zvaničnika srpske policije, K. K. je imao i precizan plan škole, sa iscrtanim ulazom i izlazom.

Optužnica protiv roditelja

K. K. se od zločina nalazi u bolnici, a protiv njegovog oca i majke, Vladimira i Miljane Kecmanović, u međuvremenu je podignuta optužnica, s obzirom da je dečak-ubica u trenutku izvršenja zločina ima 13 godina i time je krivično neodgovoran.

Istaga zločina iznedrila je mnogo dotad nepoznate detalje masakra od kojeg se Srbija nikada neće oporaviti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je okrivljeni Vladimir Kecmanović, u periodu pre tragedije, učio sina da gađa u mete u obliku koncentričnih krugova i silueta ljudi, da puni okvire, da stoji i diše prilikom korišćenja vatrenog oružja i da se to sve odvijalo se u prostorijama Streljačkog kluba „Partizan Practical Shooting“, ali i jednom u Etno selu „Gostoljublje" kod Mionice.

Govoreći o danu kada se dogodio zločin, tužilaštvo je saopštilo da je Kecmanović oružje iz kog je dečak počinio zločin, umesto u metalnim sefovima sa ključem, držao u dva plastična kofera za prenošenje oružja, tako što su oružje i okviri bili u jednom koferu sa katancem sa šifrom, dok je municija bila u drugom koferu na kom nije bilo katanca.

„Okrivljeni je tako omogućio detetu da dođe u posed dva pištolja za koja ga prethodno obučavao da puca u streljačkom klubu i to pištolja marki „Češka zbrojevka“ i „Ruger“, za čije nabavljanje i držanje je on posedavao odobrenje nadležnog organa“, rekao je tada na konferenciji glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović.

Naveo je da je dečak došao u posed oružja 1. maja, kada je napunio okvire sa 92 metka i stavio ih kod sebe, a potom ih je 3. maja prebacio u svoj ranac i poneo sa sobom u školu „Vladislav Ribnikar“.

Nakon zločina u javnosti se u više navrata povelo pitanje moralne odgovornosti najviših funkcionera u Srbiji zbog masakra koji se dogodio, ali su ostavke, sem u slučaju tadašnje ministra prosvete Branka Ružića, izostale.

Takođe, roditelji učenika škole "Ribnikar" u više navrata su pozivali da nadležni organi reaguju zbog toga što je načelnik PU Beograd Veselin Milić javno pokazao spisak dece koju je kobnog dana K. K. planirao da ubije, ali do danas zbog toga niko nije odgovorao.

Krivični i parnični postupak protiv porodice

U Višem sudu u Beogradu vode se krivični i parnični postupak protiv porodice Kecmanović. Pretrese su obeležila potresna svedočenja roditelja ubijene dece o kobnom 3. maju, ali i o tome kako izgleda njihov život nakon tragedije koja je Srbiju zavila u crno.

Nina Kobiljski, majka devojčice Eme, ispričala je da je poslednji put videla svoju ćerku kada je tog dana odlazila u školu sa svojom mlađom sestrom.

„U policijskoj stanici na Vračaru ušla sam u kancelariju i videla jednog inspektora. Samo je izgovorio: ‘Žao mi je’. U tom momentu ispustila sam krik i više ga ništa nisam čula. Ispred stanice sam videla uplakane roditelje i počeli smo da se grlimo. Tada sam došla do tačke od koje nema dalje, ali ne mogu to da prihvatim. Draganu sam tada samo rekla: ‘Ema je poginula’. On se srušio ispred apartmana u kojem je stanovao u Rumuniji“, kazala je Nina ranije na sudu.

Tokom svedočenja Andrijine majke, Suzane Stanković Čikić, cela sudnica je plakala. Ona je opisala svog sina kao brižnog dečaka, govoreći o anegdotama iz njegovog detinjstva.

“2. maja uveče rekao mi je da ga probudim jer ima čas istorije i da ne sme da kasni. Ujutru smo ga odvezli u školu i poslala sam mu poljubac i rekla: 'Dobro uči', on je nama poslao poljubac i rekao: 'Dobro radite'”, rekla je drhtavim glasom.

Osvrnula se i na to šta se dešavalo u policijskoj stanici, nakon što svoje dete nisu mogli da pronađu.

„Dok smo bili u taksiju čula sam da su ubijena deca i rekla sam tada taksisti da nas vozi u SUP Vračar. Kada smo stigli tamo već je bilo dosta ljudi. Uhvatili su me za ruku, na spratu sam videla direktorku škole, kada sam je pogledala ona je samo oborila glavu, tada smo doživeli najveći šok. Pitala sam da li možemo da ga vidimo, samo sam želela da zagrlim svoje dete“, rekla je uplakana majka ranije.

Prilikom svedočenja Ivana Božovića, oca devojčice Ane koja je ubijena u holu škole, nije bilo osobe koja je mogla da zadrži suze. On je ispričao da je agonija trajala nekoliko sati sve dok nije saznao zastrašujuću istinu da je njegova ćerka nastradala.

„Jedna od majki koja je bila tu, ušla je prva, a kada je ona izašla ušao sam bez poziva i samo sam rekao: „Recite mi više da znam gde mi je dete!“. Odmah su mi rekli, ali posle informacije da mi je dete ubijeno više ih ništa nisam slušao. Razmišljao sam kako suprugi da kažem. Plakao sam na zidiću, video sam brata tu, zagrlili smo se.. Tada je supruga došla, ona je odbijala da poveruje.. Rekao sam joj da sam već bio unutra i da nema šta više”, rekao je otac Ane bolnim glasom.

Protiv porodice Kecmanović se vode tri parnična postupka, dok je ukupno pet tužbi podneto, i jedan krivični.

VIDEO: Majke ubijenih devojčica u Ribnikaru: Trećeg maja Srbija je morala da stane - godina bez iskoraka