Hladnjačari „skidaju kajmak“, proizvođačima malina mrvice

Društvo 02. feb. 202116:16
Podeli:
Foto: Shutterstock

Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije uputio je otvoreno pismo Vladi Republike Srbije, premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u kome postavljaju pitanje zašto srpski malinari i kupinari i dalje ne dobijaju zaradu kakvu zaslužuju. Oni navode da su hladnjačari prodavali malinu i do 470 dinara, dok je ona proizvođačima plaćana samo 200 dinara.

„Kao neko ko predstavlja veliki broj malinara danas se pitamo gde je sada ona vlast i Ministarstvo poljoprivrede koje nam godinama tvrdi da cenu našeg proizvoda kreira tržište i, ako je to istina, zašto srpski malinari i kupinari i dalje ne dobijaju zaradu kakvu zaslužuju“, kažu proizvođači.

Ako cenu pravi tržište,a cena maline se kreće od 3,6 do 4 eura (425,00-470,00 dinara),zašto tu zaradu sada ne dele malinari I hladnjačari, pitaju uzgajivači jagodastog voća.

PROČITAJTE JOŠ

Prema njihovim rečima, malina je  u Srbiji je plaćena od 200,00 do 215,00 dinara što podrazumeva da prijem, proces zamrzavanja, prebiranje, pakovanje i čuvanje maline ne prelazi 50 euro centi što je ispod 60,00 dinara.

„Sada ćemo izvesti prostu računicu ako je zvanična obračunata cena proizvodnje maline za 2019.godinu (od nadležnih institucija) bila 139,6 dinara (a za 2020.godinu bila je i veća jer je poskupela hemija, djubrivo, radna snaga), a proizvođač dobio prosečno 210,00 dinara po kilogramu znači li to da je zarada bila 70,00 dinara po kg maline za proizvođača. Kada saberemo 140,00 (koliko su troškovi malinara), 70,00 dinara na ime zarade za proizvođače i 60,00 (koliko su troškovi hladnjačara) to je 270,00 dinara. Toliko hladnjačara košta malina, a prodali su je od 425,00-470,00 dinara. Njihova zarada je od 155,00-200,00 dinara, što u prevodu znači da je njihova zarada i preko 300 posto“, tvrde proizvođači „crvenog zlata“.

Kako kažu, veći deo maline hladnjačari plaćaju kad izađe iz hladnjače, odnosno tek u decembru, a veoma često i sledeće godine u februaru ili martu.

„Sada se pitamo zašto se priča o doplati maline (od strane hladnjačara)od 5,00 do 8,00 dinara (i to kroz đubrivo) a ne pominje se zarada hladnjačara koja je bila dobra i o podeli dobiti. Zašto država sada ne bude medijator i ne radi u interesu obe grupacije. Pored toga većina hladnjačara u okviru svog delovanja ima i poljoprivredne apoteke gde prodaju hemiju i đubrivo svojim koperantima i na tom zarađuju. A svaka od tih hladnjača ima ćerke firme u inostranstvu do kojih srpska malina ide po jednoj ceni na fakturi, a druga je cena prema krajnjem kupcu. Naravno, sve je to uređivačka politika vlasti koja neće da se meša u taj sektor, jer su sa  tim istim hladnjačarima  u jako bliskim poslovnim vezama“, navode malinari.

Prema njihovoj oceni, da nije tako i da vlast vodi politiku zadovoljnih građana drugačije bi se ponašala, bilo bi joj bitno da je većina građana finansiski zbrinuta, a ne kreditno zadužena i na rubu egzistencije. Ali valjda shvatamo da se cela privreda i poljoprivreda zasniva na dužničkom robovlasništvu, smatraju proizvođači.

Kako navode dalje, sada ta ista vlast ima priliku da pokaže da joj je stalo da onaj ko pošteno radi može od svog rada da živi,a ne da i dalje deli subvencije(bespovratne) hladnjačarima i da ih štiti.

„Ako je tako kao što tvrdite da tržište diktira cenu proizvoda sada bi ta malina trebala da bude plaćena proizvođaču 270,00 dinara jer bi mi kao proizvođači i hladnjačari trebali da delimo zaradu.Isto tako bi i proizvođači kupine trebali da budu tretirani, jer su kupinu hladnjačari otkupili od 35,00 do 60,00 dinara a prodavali od 160,00 do 200,00 dinara. Naravno da od toga neće biti ništa jer ko će smeti do to uradi s obzirom da u Srbiji vlada agro mafija koja je tesno povezana sa svim institucijama koje bi trebalo da rade u interesu svojih građana, a ne pojedinaca. Ali znajte da postoje ljudi koji sve skupljaju i prate, i koji ne žele ništa više od onog što im stvarno pripada i ne žele zavući ruku u Vaš džep, jer to je krađa. To što se sada u Srbiji radi nije krađa to je zločin „, ogorčeno tvrde proizvođači.

Foto: Ljubica Sokic/Nova.rs

Jer da nije tako i da vlast vodi politiku zadovoljnih građana drugačije bi se ponašala bilo bi joj bitno da je većina građana finansiski zbrinuta a ne kreditno zadužena i na rubu egzistencije. Ali valjda shvatamo da se cela privreda i poljoprivreda zasniva na dužničkom robovlasništvu, zaključuju voćari koji gaje malinu i kupinu.

Sadašnje stanje na tržištu plodova maline je refleksija svega lošega što se dešavalo u prethodnih nekoliko godina, a svi učesnici u proizvodnom i prodajnom procesu treba da se podsete da je malina teško gajeno i „luksuzno” voće čiji kupci u dužem vremenskom periodu neće trpeti ovakva dešavanja, ocenio je za Nova.rs doktor Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, kako u Čačku, tako i u Srbiji i regionu.

Prema njegovim rečima, tačno je da na svetskom tržištu trenutno postoji deficit, kako maline, tako i kupine. Zbog toga preostale slobodne količine, kojih ima veoma malo, imaju prilično dobro cenu na svetskom tržištu.

„Sa druge strane, činjenica je i da je veliki broj naših izvoznika, zbog nepoznavanja kretanja na tržištu, u ranijim godinama potpisao, za sadašnje uslove, prilično nepovoljne ugovore sa kupcima a koje moraju ispoštovati. Takvi izvoznici su u nepovoljnoj situaciji,  jer nisu u mogućnosti da prate pojedine aktere koji su proizvođačima isplatili ili trenutno isplaćuju dopunu za rod iz prethodne godine i koji, da bi se obezbedili za otkup, najavljuju visoke cene za rod maline u sezoni koja nam predstoji“, objašnjava dr Leposavić.

Aleksandar Leposavić Foto: Info liga printscreen

Sve ovo ukazuje, kako tvrdi,  da u proizvodnji maline u našoj zemlji mnogo toga ne funkcioniše kako treba, počevši od toga da se zna kojim površinama i količina maline naša zemlja raspolaže.

„Time bi izbegli stalno prisutne priče o hiper produkciji, uvozu i reeksportu maline. Takođe je bitno poraditi na poboljšanju slike koja se šalje u svet jer vrlo često pojedinci neodgovorno izjavljuju o stanju sistema kvaliteta u proizvodnji i preradi. Potrebno je, takođe,  i utvrditi reprezentativnost pojedinih predstavnika udruženja i hladnjačara jer najčešće predstavljaju sami sebe. I na kraju, zbog stabilizacije prilika kod nas, potrebno je oformiti realan i održiv odnos proizvođača i prerađivača, a sve u cilju dugoročno stabilnog prihoda od prodaje maline na svetskom tržištu“, zaključio je dr Leposavić.

Uprkos pokušajima da dobijemo komentar i pojedinih hladnjačara, oni se, do zaključenja teksta, nisu javljali na telefonske pozive.

Komentari

Vaš komentar