Znakovni prevodilac – humano, ali slabo plaćeno zanimanje

Društvo 23. sep. 202000:41 > 13:03
Podeli:
Foto:Shutterstock

Pandemija koronavirusa i obavezno nošenje zaštitnih maski u zatvorenom prostoru, gluvim i nagluvim osobama, otežala je ionako tešku komunikaciju sa čujućom populacijom. Dok sa jedne strane gluve osobe pokazuju volju da sve svoje obaveze završavaju samostalno, sa druge strane službenici, administrativni i medicinski radnici se, zbog nepoznavanja znakovnog jezika, oslanjaju na prevodioce i znakovne tumače. Međutim, u Srbiji je nedovoljno prevodilaca, pa udruženja gluvih i nagluvih koriste Svetsku nedelju gluvih, koja se obeležava od 21.do 27. septembra, da skrenu pažnju javnosti na svoje potrebe.

Kragujevačko Udruženje gluvih i nagluvih osoba ima oko 300 članova i samo tri znakovna tumača u prevodilačkom servisu. Jedna od njih je Nada Jevtović koja je ujedno i ovlašćeni sudski tumač.

„Mi smo glas i sluh gluvih i nagluvih osoba i od našeg pravovremenog i tačnog prevoda nekada zavisi život, a nekada sudska odluka, ako je u pitanju prevod u nekoj pravosudnoj instituciji“, objašnjava Nada.

Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

Ona kaže da je posao tumača izuzetno human, jer nema lepšeg osećaja od saznanja da ste nekome pomogli, ali navodi i manjkavosti u celom sistemu koje se uglavnom odnose na nedovoljan broj znakovnih prevodilaca. Nada najčešće gluvim i nagluvim osobama pomaže prilikom zdravstvenih pregleda i u hitnim slučajevima kada nekom pozli, ali i u svakodnevnim situacijama u gradskim institucijama. Dodaje da su znakovni prevodioci uvek na raspolaganju članovima Udruženja jer, kako kaže, stvarni život ne poznaje pojam radnog vremena.

„Imamo na primer bračni par gluvih koji je nedavno dobio bebu. Oni znaju da uvek mogu da se oslone na nas tumače i kada im nešto treba, oni zovu i u pola noći. Zovu nas i lekari iz Hitne pomoći i Kliničkog centra, kada imaju gluvog pacijenta, jer i oni imaju naše telefone. Nekada naš radni dan traje šest sati, nekada 12, ali ima dana kada radimo i po 20 i više sati. To je moj izbor i ja volim ovaj posao, ali sam zabrinuta za budućnost ovog poziva, jer izostaje podrška države za mlade ljude koji bi ovo radili“,  ističe Nada.

Honorarni posao, bez bolovanja i godišnjeg odmora

U razgovoru za naš portal, Nada iz svog iskustva otkriva i drugu stranu medalje. Navodi da u prevodilačkom servisu Udruženja gluvih u Kragujevcu ona i koleginica, kao tumači, rade honorarno već 10 godina, bez dana staža i sa mesečnim prihodima od 20.000 dinara. Objašnjava da je njihovo angažovanje počelo kao pilot projekat Ministarstva za rad zapošljavanje i socijalnu politiku i da je, kako kaže, i pored evidentne potrebe za znakovnim tumačima, sve ostalo samo na „pilotu“.

„Gluvi se oslanjaju na nas i naše prevodilačke usluge. Mi smo već u godinama, imamo preko 50 i sada treba da razmišljamo o mladim ljudima koji bi bili zainteresovani da rade u prevodilačkom servisu. A šta da im ponudimo? Da im kažemo da će da rade dobrovoljno, da su primanja takva kakva jesu i da će ponekad da rade i po 20 sati. To jednostavno nije privlačno za mladog čoveka i zbog toga je potreban mnogo bolji odgovor države“, revoltirana je Nada.

Ona objašnjava da su gotovo svi tumači znakovnog jezika u Srbiji u taj posao ušli iz ličnih i emotivnih razloga, jer su znakovni jezik savladali još u detinjstvu, kao deca gluvih roditelja. Dodaje da svako ko u porodici ima gluvu osobu razume i shvata koliko im je značajna usluga prevodilaca te zbog toga, kaže ona, ovaj posao tumači rade iz entuzijazma i plemenitih ciljeva, a ne zarad novca.

Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

Nada smatra i da javnost nije dovoljno upoznata sa ulogom znakovnih tumača i njihovim prisustvom u svakodnevnom životu gluvih osoba i da nadležne državne i lokalne institucije treba više da rade na senzibilisanju cele zajednice.

„Mnogi ljudi, obični građani, a verujem i nadležni u Ministarstvu za socijalnu politiku misle da je ovo nama hobi ili neki dopunski posao sa dodatnim izvorom prihoda, a da uz to imamo i naše primarne poslove. Nažalost, nije tako. Nedavno je znakovni tumač prihvaćen kao profesinalno zanimanje, a nas najviše boli, što nemamo nikakav staž“, iskrena je Nada.

Ona dodaje i da su zbog malobrojnosti, u odnosu na zajednicu gluvih i nagluvih, znakovni tumači često u situaciji da moraju da biraju između dva poziva i da u takvim slučajevim, kako kaže, uvek bira „ljudski život“. Zbog toga je njena poruka nadležnima da poboljšaju status znakovnih tumača i tako ovo zanimanje učine atraktivnijim za mlade ljude, a sa druge strane i da gluvim i nagluvim osobama obezbede bolju dostupnost prevodilaca.

U Kragujevcu gluvi imaju aplikaciju za hitne pozive

Članovi zajednice gluvih i nagluvih u Kragujevcu odnedavno imaju mogućnost da preko mobilne aplikacije prijave svoje zdravstvene probleme službi Hitne pomoći ili da pozovu policiju. Aplikacija funkcioniše tako što gluva osoba u hitnim slučajevima na svom telefonu bira odgovarajuću opciju, pa za pozive Hitnoj pomoći mogu da označe kakve tegobe imaju – gušenje, bol u grudima, krvarenje, povreda glave i slično, a sa druge strane, na umreženom tabletu lekari će imati lokaciju sa koje je upućen poziv, kao i podatke o gluva osobi.

Isti je princip i za pozive policiji gde gluvi mogu da prijave krađu, provalu, nasilje u porodici, saobraćajnu nesreću ili požar.

Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

Ova aplikacija urađena je u okviru projekta „Pristupačan grad za gluve i nagluve“ u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Kroz isti projekat, grad Kragujevac i Udruženje gluvih i nagluvih organizuju obuku zdravstvenih radnika za osnovno poznavanje znakovnog jezika.

U Gradskoj upravi je povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih najavljeno i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u preduzeću Šumadija DES koje se bavi profesionalnom rehabilitacijom, u kojem je Grad nedavno postao većinski vlasnik.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar