Zbog epidemije koronavirusa već više od godinu dana na snazi su mere po kojima je radno vreme ugostiteljskih objekata i prodavnica ograničeno ili su u potpunosti zatvorene. U toj situaciji pomoć od pola minimalca po zaposlenom gotovo da više ništa ne znači i uskoro neće biti dovoljna da privrednike održi u životu, smatraju zastupnica udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika” Milena Amon i ekonomista Goran Radosavljević.
Prema poslednjoj odluci Kriznog štaba, od sutra pa sve do ponedeljka ujutru, biće zatvoreno sve osim prodavnica prehrane, benzinskih pumpi i apoteka. Privrednicima koji će na svoje radnje za to vreme morati da stave katanac, ali i onima koji će raditi, država naredna tri meseca planira da pomogne sa po pola minimalca za svakog zaposlenog.
Milena Amon kaže za Nova.rs da u ovoj situaciji malim privrednicima minimalac “ništa ne znači”, jer na tih 16.000 dinara svako napravi minus od 84.000 dinara.
“Na 16.000 koje dobijete morate još 16.000 da dodate za platu i još 18.000 za doprinose. Zatim morate da obezbedite i platu od 50.000 za još mesec dana jer ne smete da otpustite zaposlenog, iako nema posla”, objašnjava.
Kako kaže, to što je ostavljena mogućnost da se otopusti do 10 odsto radnika, nekome ko ima mali broj radnika ne znači ništa. To zapravo znači da neko ko ima 10 radnika može da otpusti jednog, a onaj ko ima manje od toga mora sve da zadrži.
Povezane vesti:
“Ova mera, koja je namenjena za platu zaposlenog, nije dovoljna kao takva da bi podržala likvidnost i preživljavanje određenih delatnosti”, upozorava.
Naglašava da je država još pre godinu dana donela uredbu po kojoj treba da pokrije fiksne troškove preduzetnika dok su firme zatvorene i 80 procenata bruto zarada zaposlenih u delatnostima koje imaju problem.
“Takva uredba postoji ali je iz nekog razloga ni Vlada ni lokalne samouprave ne sprovode. To bi bilo adekvatnije rešenje u ovoj situaciji i to je ono što su neke druge zemlje uradile”, kaže.
Poručuje da su mere koje su danas donete “ponovo diskriminatorske i nelogične.
“Opet se dopušta da nesmetano rade oni kod kojih jesu gužve, na primer, supermarketi. Njima se takođe dopušta da zloupotrebljavaju uredbu i prodaju sve vrste robe – oni će prodavati i cveće i igračke i sve ono što je drugima zabranjeno. A zatvaraju se oni kod kojih nema gužvi”, smatra Amon i dodaje:
“To je nelogično, kontraproduktivno i nije finansijski ispraćeno na adekvatan način.”
Radosavljević: Ne treba da država finansira plate nego da omogući firmama da rade
Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević, kaže za Nova.rs da u potpunosti razume privrednike “jer pomoć oko isplate plata može da ima efekat samo na kratke staze.”
“Moj generalni stav je da pomoć poslodavcima za pokrivanje dela zarada zaposlenih ima smisla samo u ograničenom roku. A mi već godinu dana tom merom pokušavamo da omogućimo da privreda preživljava – presipamo iz šupljeg u prazno. Efekti postaju sve manji i na kraju ih neće biti”, kaže.
Dodaje da razlog leži i u tome što plate nisu jedini troškovi koje imaju poslodavci:
Povezane vesti:
“Ugostitelji, na primer, često imaju i troškove zakupa. Svi imaju poreze, koji su odloženi pa su sad došli na naplatu, a kriza nije prošla.”
Kaže da nije ideja da država finansira plate zaposlenih, nego da firme mogu da rade i zarade, a država bi trebalo konačno da počne da razmišlja kako da to obezbedi.
“Razumeo sam da je situacija sada došla dotle da je zdravstvo pred pucanjem i razumem da su nekad neke oštrije mere morale da budu uvedene. Ali mi stalno osciliramo od bolje ka lošijoj situaciji i sve je manje ovih boljih i više ovih lošijih”, kaže komatarišući zatvaranja koja će od sutra biti na snazi.
Smatra da je sve vreme bila neophodna samo strožija kontrola mera, zabrana okupljanja i prilagođavanje trgovina i ugostiteljskih objekata epidemiološkom merama, ne i njihovo zatvaranje.
“Meni je bilo neverovatno to da u jednom trenutku mogu da rade prodavnice, marketi, čak i bioskopi, a da ne možete da kupite kafu, makar za poneti. Mislim da te mere kada se stave u isti koš nemaju preterano mnogo smisla a istovremeno imate državu koja mal-malo organizuje okupljanja sa nekoliko stotina ili hiljada ljudi”, objašnjava i poručuje:
“Mislim da država stvarno treba da se uozbilji – počne da poštuje mere koje je sama donela i natera sve druge da ih poštuju. Da se strožije kažnjavaju ljudi koji krše na bilo koji način mere, a oni koji ih ne krše da se puste da rade.”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare