"40 posto vakcinisanih"; "Beograd je skoro stigao do kolektivnog imuniteta". Sve su to lepe vesti koje ulivaju optimizam. Naša prestonica se nada "izraelskom scenariju" i nekom normalnijem životu. Ne bismo da budemo dežurni pesimisti, ali istina je da Beograd nije Tel Aviv, a Srbija nije Izrael i brojne su prepreke na putu do željenih efekata i drastičnijeg pada broja zaraženih.
Optimizam, kada je reć o Beogradu, šire član Kriznog štaba Predrag Kon i zamenik gradonačelnika Goran Vesić. „Ako se nastavi ovakav trend pada novozaraženih i rast vakcinisanih, što se tiče Beograda, ja sam jako optimističan, a slična situacija je i u Novom Sadu“, rekao je Kon za RTS.
Vesić je u više navrata najavio i povlastice za Beograđane koji se vakcinišu. U pripremi su i koncerti uz besplatne karte za one imunizovane.
I dok sa čežnjom gledamo prizore normalnog života u Izraelu, koji je odavno premašio cifru od 50 posto vakcinisanih, kao da zaboravaljamo na to koliko smo mentalitetom i načinom života daleko od te predstave disciplinovanog i bespogovorno uređenog društva.
Prema poslednjim zvaničnim podacima i popisu iz 2011. Beograd ima 1.659.440 stanovnika. Ipak, treba imati u vidu da je broj onih koji svakoga dana prođu kroz prestonicu ili borave u njoj daleko veći od bilo koje zvanične cifre. Kada je reč o Srbiji, svi putevi vode u Beograd.
Dolazak u prestonicu iz unutrašnjosti neophodan je da bi se obavile pojedine administrativne procedure, često se u Beograd mora i zbog nekih lekarskih pregleda. U prestonicu se dolazi zbog posla, zbog različitih obaveza, dolazi se u posetu rodbini i prijateljima.
Sve to može da utiče i na epidemiološku sliku. Centralizacija Srbije i osuđenost unutrašnjosti na Beograd uzima svoj danak. Beograd nije izolovano ostvo i ne treba zaboraviti da koliko god se Beograđani vakcinisali – u njihov grad dolaze i oni koji to nisu uradili.
Dakle, epidemiološka situacija u prestonici zavisi i od njenog okruženja – teško da Beograd može do kolektivnog imuniteta, ako Tutin ili Sjenica ne mogu da dobace do 20 posto vakcinisanih. Da bi mogao da prodiše i konačno osvoji kolektivni imunitet, Beogradu je potrebna i jača disciplina. Još uvek u gradskom prevozu viđamo pojedince bez maski.
Izrael važi za svetkog šampiona u vakcinisanju. U zemlji koja broji oko 9,3 miliona stanovnika, prema poslednjim dostupnim podacima, drugu dozu vakcine protiv korone primilo je oko 4,96 miliona ljudi.
Život se vraća u normalu, barem za one vakcinisane. U Izraelu opet rade barovi, restorani, muzeji i pozorišta, ali ulaz je dozvoljen uz „zeleni pasoš“ – dokument koji se izdaje nedelju dana nakon druge doze vakcine. Potvrda je potrebna prilikom posete hotelima, bazenima, teretanama i sportskim događajima. Da bi deca mlađa od 16 godina, koja se za sada ne vakcinišu, mogla da posete ova mesta potrebno je da se testiraju na korona virus.
Ipak, zeleni pasoš nije obavezan prilikom ulaska u gradski prevoz i tržne centre.
Zbog sve povoljnije epidemiološke situacije ukinuta je obaveza nošenja amski na otvorenom prostoru. Vakcinacija, ipak, ne oslobađa od obaveze nošenja maski u zatvorenim javnim mestima i od poštovanja fizičke distance.
Koliko smo daleko od ovakvog scenarija i nekog slobodnijeg načina života – zavisi od nas. Ukoliko ne dozvolimo da nas zbunjuju kontradiktornim porukama, ako shvatimo da vakcinacija nije zlo nego spas, moći ćemo da odahnemo. Nije do Vesića i Kona, poverenje u njih je davno poljuljano – uzdajmo se u nas.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare