"Zagađenost vazduha drugi uzrok smrtnosti u Zrenjaninu"

On je upozorio da Zrenjanin navodno ima tri merna mesta za aerozagadjenje, ali da na interaktivnoj mapi sajta Agencije za zaštitu životne sredine nema nijednog."Naša inicijativa ide u nekoliko pravaca u ovom trenutku, ali jedan od osnovnih je prikupljanje potpisa za peticiju da Zrenjanin dobije više mernih mesta. Pored buduće fabrike guma trebalo bi da počne sa radom niz drugih hemijskih fabrika koje puštaju različite doze misije u vazduh", rekao je Stojinović.Uz podsećanje da je letos, na javnoj raspravi o Studiji procene uticaja na životnu sredinu fabrike guma Linglong, zainteresovana javnost bila sprečena da na njoj učestvuje, Stojinović je ocenio da kad govorimo o ekološkim temama, uspeh našeg društva, iako kasnimo, leži u edukaciji mladih.Sabina Kerić iz organizacije Ekonaut rekla je da se problem sa pančevačkim vazduhom spontano smanjio nakon bombarodavanja, kada se zatvorila Azotara, koja sada služi za skladište mineralnog djubriva."Trenutno se tamo skladišti djubrivo koje je u Libanu bilo odgovorno za onu eksploziju i to je nešto što je postalo aktuelno kada je to globalno odjeknulo. Pančevci su se dosta zabrinuli zbog toga pa smo gledali koliki bi taj krug stradao kod nas. Došli smo do zaključka da bi čak moglo i do Beograda da stigne i da bi zapravo bilo nekoliko puta jače nego Bejrutska eksplozija", kazala je ona.Prema njenim rečima, u Pančevu je veoma izražen ekološki aktivizam koji se suprotstavlja planovima koji su mimo logike i mimo procedura, a jedan od njih je izgradnja jednog od najvećih skladišta opasnog otpada u Srbiji u Rafineriji nafte."Iako Azotara ne radi, rade Petrohemija i Rafinerija punom parom. Rafinerija je u poslednjih nekoliko godina dosta uložila u nove tehnološke procese. To zagadjenje se smanjilo. Mi koji pratimo aplikacije koje su postale popularne u poslednjih par godina videli smo da Pančevo postaje vazdušna banja u odnosu na Beograd", rekla je Sabrina Kerić.Njena organizacija Ekonaut se u poslednje vreme bavi urbanim pčelarstvom u Beogradu. To podrazumeva postavljanje košnica na krovovima zgrada i praćenje kvaliteta meda koji se dobija iz gradskih košnica."Zanimljivo je da pčele proizvode savršeno bezbedan med. U njemu nema pesticida i teških metala koje biste očekivali jer je prikupljen na teritoriji Beograda. Pčele taj med prečiste, one ih naprave savršeno sigurnim. Medjutim, gradske pčele žive kraće nego seoske", upozorila je Sabina Kerić.Emisija je realizovana u okviru projekta "Zrekologija – ti se pitaš!" koju sprovodi zrenjaninska incijativa "Vazduh nije roba" u saradnji sa Zrenjaninskom omladinskom razvojnom agencijom. Projekat je deo programa "Snažno zeleno" koji finansira Evropska unija.