Zadovoljstvo zdravstvom u Srbiji skočilo, ali i dalje nisko

Nešto manje od polovine građana Srbije (49 odsto) zadovoljno je zdravstvom u svojoj zemlji, pokazuje reprezentativna anketa koju je sproveo institut Kantar za potrebeŠtade, nemačkog farmaceutskog diva, piše Dojče Vele.Anketa je sprovedena u martu i aprilu ove godine te pokazuje znatan skok poverenja Srba u zdravstvo u odnosu na prošlo ispitivanje u februaru 2020. godine. Tada je svega 37 odsto građana Srbije bilo zadovoljno zdravstvom.Među petnaest posmatranih evropskih zemalja, Srbija se ipak kotira pri dnu. Listu predvode Švajcarska i Velika Britanija, iako je u ovoj potonjoj pandemija odnela mnogo života. U te dve zemlje čak 91 odsto građana je zadovoljno zdravstvenom negom.Slede Belgija i Austrija (89 odsto), Francuska (85), Češka (83), Nemačka (82), Španija (80), Holandija (79), Portugalija (74) i Italija (69). Iza Srbije su Rusija (41), Poljska (36) i Ukrajina sa tek četvrtinom zadovoljnih građana.Štada izdaje ovakve „zdravstvene izveštaje“ od 2014, i njeni analitičari ovoga puta nemaju dilema da je pandemija bila najvažniji faktor za (ne)zadovoljstvo Evropljana zdravstvom. Ukupno je stepen pozitivnih ocena blago pao sa 74 na 71 odsto.

Srbi veruju šarlatanima

Sa 59 odsto onih koji misle da je domaće zdravstvo sada bolje pripremljeno na nove epidemije, Srbija se nalazi tačno u evropskom proseku.Ali, alarmantni nalaz je da nigde poverenje u „školsku medicinu“ – dakle, zvaničnu i naučno utemeljenu – nije tako nisko kao u Srbiji. Ono iznosi svega 47 odsto, dok je evropski prosek 68 odsto. Čak 31 odsto Srba preferira alternativnu medicinu ili homeopatiju.Na pitanje u koga imaju najviše poverenja kod zdravstvenih tema, građani pobrojanih petnaest zemalja na prvo mesto stavljaju lekare (73 odsto), slede naučnici i apotekari (60), mediji specijalizovani za zdravstvo (29), farmaceutske kompanije (24), mediji uopšte (10), dok su na dnu političari (7) i takozvani influenseri (6), to jest ljudi koji proizvode sadržaje za društvene mreže i imaju veliki broj pratilaca.U Srbiji je 77 odsto ljudi saglasno sa izjavom da su lekari i medicinsko osoblje najviše doprineli borbi protiv pandemije (u evropskom proseku 81 odsto). Takođe, 59 odsto Srba misli da influenseri imaju sve više uticaja u zdravstvenim pitanjima (prosek 51 odsto).

Strah od samoće

Prema nalazima ispitivanja, Evropljani su se više brinuli zbog izolacije od prijatelja i porodice (52%) nego zbog toga što bi sami mogli da se zaraze virusom. Tako 39 odsto Srba kaže da je strah od zaraze bio njihova najveća briga tokom pandemije (evropski prosek 42 odsto).U izveštaju Štade, u čiji koncern spada i vršački Hemofarm, ima reči i o psihičkim problemima koje izaziva pandemija. Prema anketi, u Srbiji više od polovine građana (52%) kaže da je pandemija uticala na njihovo mentalno stanje, dok je evropski prosek nešto viši (5%).Svaki peti građanin Srbije kaže da će nositi masku na javnim mestima, recimo u gradskom prevozu, i kada prođe pandemija. Evropski prosek je tu 22 odsto, a masku će u najvećoj meri zadržati Britanci (38%), a u najmanjoj Holanđani (14%).***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram