Za virus od kojeg oboljevamo i do 5 puta godišnje postoji prevencija

Broj obolelih od korona virusa raste, a virus gripa je nedavno potvrđen u našoj zemlji. Jedino pneumokokne bolesti nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz bolesti od upale pluća, srednjeg uha, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Ipak, sve ove infekcije i njihovi teži oblici mogu da se spreče vakcinama.

O ovim aktuelnim temama diskutovalo se na edukativnom okruglom stolu “ImuniZAcija za mirniji život”, u organizaciji Foruma pacijenata Srbije, na kome su učestvovali dr Goran Stojanović, rukovodilac Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine, dr Emina Milošević, imunolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije."Na Institutu za plućne bolesti Vojvodine imamo mnogo pacijenata koji su sa virusnim pneumonijama. Mi imamo stav da svi naši pacijenti koji su imunokompromitovani treba da se zaštite, jer je vakcina tekovina koja je spasila čovečanstvo od nekih bolesti koje su ubijale milione ljudi. Naši pacijenti su posebno osetljivi, obična infekcija može da im odnese život, a mi moramo da ga zaštitimo vakcinama protiv gripa i pneumokoka. Dve nedelje pre započinjanja hemioterapije je poslednji termin kada se treba vakcinisati, tokom hemioterapije se ne preporučuje vakcinacija, kao i do mesec dana posle hemioterapije. Veliki problem predstavlja činjenica što se ne vakcinišu svi zdravstveni radnici, država je propisala zakon, ali nedostaje definisanje sankcija ako se neko ogreši o taj zakon", poručio je dr Goran Stojanović.

Grip je jedan od osnovnih faktora za nastanak infarkta miokarda."A jedan od najefikasnijih načina prevencije je vakcinacija. Za kovid, recimo, nema ograničenja broja puta koliko možete da se zarazite, a svaka nova infekcija donosi sve veći rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega. Imunologija je predmet na drugoj godini, a kako bismo poboljšali znanje budućim doktorima uveli smo pravilo da će svaki student na ispitu dobiti makar jedno pitanje o vakcinama, studenti se dosta interesuju kako da se razreše neke dileme, ali i da učestvuju u istraživanjima", saopšila je dr Milošević.Nažalost, mladim i zdravim sugrađanima imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti, istaknuto je na ovom okruglom stolu.

"Međutim, oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu biti prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno mogu da ugroze starije. S toga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima i vakcinišu bar bolesne članove porodice. Pored ravnodušnosti prema vakcinama protiv virusa COVID-19 postoji i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije. Uzmimo za primer vakcinu protiv bakterije pneumokok, većina starijih od 65 godina a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo, da je dostupna o trošku države", zaključila je Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.***BONUS VIDEO: Veliko interesovanje za vakcinu protiv humanog papiloma virusa.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=velikointeresovanjezavakcinuprotivhumanogpapilomavirusa-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3678820"]