VIDEO Ekologija na srpski način: Čiste priobalje Save pa prave deponiju u Dunavu

Cela akcija čišćenja priobalja Save, koja je za svaku pohvalu, počela je još krajem maja, kada je radove u novobeogradskom Bloku 45 svečano otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović, a imala i prigodan naziv "Neka reka Sava bude plava".

Ovo čišćenje je usledilo nakon jednog drugog "čišćenja", kada su mnogi splavovi koji su poslednjih godina zaklanjali Novobeograđanima ne samo prilaz reci, već i pogled na nju, uklonjeni.

Pojedine kafane na vodi bile su tu decenijama i iza njih je ostalo mnogo svega i svačega, obala i kej decenijama nisu održavani, a sa nekih splavova svakodnevno je bacano đubre direktno u reku. Sve se to taložilo i namera grada da to očisti je za svaku pohvalu, ali cela akcija se svela na sklanjanje đubreta sa jednog mesta, sa novobeogradske obale Save i njegovo taloženje na drugoj obali, kod Ade Huje na Karaburmi.

Prema rečima zaljubljenika u Dunav, svakog dana brod nekoliko puta dovozi ono što se pokupi iz Save i prosipa u Dunav, kod špica Ade Huje.

"Ovo je neverovatno šta se radi. Zatrpavaju đubretom Dunav kod špica Ade Huje. Ko zna šta je to i šta svega tu ima, šta će biti ako neko probuši čamac?", pita se jedan stanovnik Karaburme i zaljubljenik u reku koji je i skrenuo pažnju na ceo problem.

Izvođač radova je kompanija "Regulacije" iz Sremske Mitrovice.

"Mi radimo po projektu ’Srbijavoda’, utovaramo gde oni kažu, istovaramo gde oni kažu. Više bi nam odgovaralo da je mesto istovara negde bliže, na Savi, a ne da moramo da plovimo desetak kilometara, pa da se vraćamo uzvodno i trošimo gorivo, ali radimo kako nam se kaže", rekao je za portal Nova.rs direktor firme "Regulacije" d.o.o. Vasilije Radić.

U "Srbijavodama" ne vide da je ništa sporno u odlaganju onoga što se iskopa na priobalju Save u Dunav, kod Ade Huje.

"Obaveštavamo Vas da su u toku radovi na čišćenju priobalja reke Save uz levu obalu, koji podrazumevaju vađenje rečnog nanosa, a ne šuta. Predmetni radovi se izvode na osnovu ’Elaborata uklanjanja biljne vegetacije, sanacija manjih oštećenja i izmuljenje akvatorije priobalja leve obale reke Save od bloka 45 nizvodno’, urađenog od strane VP ’Srbijavode’, VPC ’Sava-Dunav’, na koji je saglasnost dala Direkcija za vodne puteve Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pravilnika o tehničkom održavanju međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva u cilju sanacije obaloutvrde i odlaganja izvađenog rečnog materijala u količini do 26.650 m³ u reku Dunav", navodi se u odgovoru.

Dodaju i da je na osnovu saglasnosti "predviđena lokacija za odlaganje izbagerovanog rečnog nanosa izvan plovnog puta reke Dunav ka nizvodnim profilima, u koji će se odlagati samo rečni nanos".

"Nanos će se ravnomerno odlagati preko što veće površine kako bi se izbeglo formiranje podvodnih pragova koji bi mogli uticati na režim toka. Nakon izvršenog odlaganja nanosa, obaviće se hidrografsko merenje dela korita reke Dunav, a podaci o novonastalom stanju korita biće dostavljeni Direkciji za vodne puteve",  piše u odgovoru "Srbijavoda".

Ceo postupak je vrlo jednostavan, na šlepu je bager koji kopa mulj i sve ostalo iz priobalja i tovari ga na brod, koji ga odvozi do Ade Huje i istovara.

Ali, dovoljno je proštetati kejom u novobeogradskom Bloku 45 gde se radi i baciti letimičan pogled pa se uveriti da nisu u pitanju samo mulj i vegetacija. Osim dosta drvne građe, tu je i mnoštvo plastičnih otpadaka, ali i probušeni i zarđali metalni burići koji su se otkačili od splavova i završili u priboalju, automobilske gume i ko zna šta je sve još što je mulj pokrio. Tu je silni otpad koji se decenijama taložio.

Ada Huja je već crna ekološka tačka Beograda, tako da se još malo đubreta, uz to u Dunavu, neće ni primetiti, a oni koji voze čamce, treba zbog toga da idu dalje malo od obale, što opet može biti opasno.

Predstavnici grada Beograda nisu odgovoril na pitanja Nova.rs o ovom projektu, troškovaima i uopšte o ideji prebacivanja mulja iz Save u Dunav, što sve plaćaju Beograđani.

Živopisna biografija vlasnika "Regulacije"

Vodoprivredno privredno društvo "Regulacije", kako piše na njihovom sajtu, postoji od 1875. godine. U vreme osnivanja bili su, kako dodaju, preduzeće pod okriljem Austrougarske monarhije, a danas su deo "Groma hold grupe". Trenutno imaju 63 zaposlena i obavljaju svoje delatnosti na plovnim rekama Savi, Dunavu, Neri, Tamišu, Tisi i Begeju.

Bugarska kompanija "Groma Hold Eood" kupila je u oktobru 2019. godine 100 odsto državnog kapitala u preduzeću "Regulacije" d.o.o iz Sremske Mitrovice za 1.075.000 evra. Sa novim gazdom, došla su i nova pravila, koja su na svojoj koži već u martu 2020. godine osetili zaposleni. Poništen je kolektivni ugovor  i sindikati su praktično ukinuti.

Vlasnik "Groma hold grupe" iz Bugarske je uspešni, ali osporavani biznismen Hristo Savev, koji je svojevremeno promenio ime firmi iz "Agromah", za koje je, kako su preneli tamošnji mediji, smatrao da ima previše komunistički prizvuk,  u "Groma hold", jer zvuči više kapitalistički. On je 2008. godine dovođen u vezu sa skandalom koji je u Bugarskoj nazvan "Hemusgejt", kada se ispostavilo da su privatne firme, među kojima je bila i njegova, "naduvavale" troškove izgradnje auto-puta, o čemu su pisali bugarski mediji.

BONUS VIDEO: